Рјечник

sr Прошлост 3   »   ha bayan 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [tamanin da uku]

bayan 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хауса Игра Више
телефонирати yi-kiran-wa-a y_ k____ w___ y- k-r-n w-y- ------------- yi kiran waya 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Na-y--w-y-. N_ y_ w____ N- y- w-y-. ----------- Na yi waya. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Ina c-ki- w-y--ko-a-s-e. I__ c____ w___ k________ I-a c-k-n w-y- k-y-u-h-. ------------------------ Ina cikin waya koyaushe. 0
питати t-m-a-a t______ t-m-a-a ------- tambaya 0
Ја сам питао / питала. N- t--b--a. N_ t_______ N- t-m-a-a- ----------- Na tambaya. 0
Ја сам увек питао / питала. A koya-s-- -n- t---a-a. A k_______ i__ t_______ A k-y-u-h- i-a t-m-a-a- ----------------------- A koyaushe ina tambaya. 0
испричати gaya g___ g-y- ---- gaya 0
Ја сам испричао / испричала. N- -a--. N_ f____ N- f-d-. -------- Na fada. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. N---a -a--a-arin-duka. N_ b_ d_ l______ d____ N- b- d- l-b-r-n d-k-. ---------------------- Na ba da labarin duka. 0
учити d-----yi d__ k___ d-n k-y- -------- don koyi 0
Ја сам учио / учила. Na koy-. N_ k____ N- k-y-. -------- Na koya. 0
Ја сам учио / учила цело вече. N- ---k-ra-- duk---rai--. N_ y_ k_____ d__ m_______ N- y- k-r-t- d-k m-r-i-e- ------------------------- Na yi karatu duk maraice. 0
радити aiki a___ a-k- ---- aiki 0
Ја сам радио / радила. Na y--a---. N_ y_ a____ N- y- a-k-. ----------- Na yi aiki. 0
Ја сам радио / радила цели дан. I---ai-- -----i--. I__ a___ d__ y____ I-a a-k- d-k y-n-. ------------------ Ina aiki duk yini. 0
јести abin-i a_____ a-i-c- ------ abinci 0
Ја сам јео / јела. N- c- a-inci N_ c_ a_____ N- c- a-i-c- ------------ Na ci abinci 0
Ја сам појео / појела сву храну. N---- du--ab-nc--. N_ c_ d__ a_______ N- c- d-k a-i-c-n- ------------------ Na ci duk abincin. 0

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.