Рјечник

sr Сати   »   ha sau

8 [осам]

Сати

Сати

8 [takwas]

sau

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хауса Игра Више
Извините! Ku -i--ak-ri! K_ y_ h______ K- y- h-k-r-! ------------- Ku yi hakuri! 0
Молим Вас, колико је сати? W-ni loka----e? W___ l_____ n__ W-n- l-k-c- n-? --------------- Wani lokaci ne? 0
Много хвала! G-di-- ---a-. G_____ s_____ G-d-y- s-s-i- ------------- Godiya sosai. 0
Један је сат. Kar---daya--a -i. K____ d___ y_ y__ K-r-e d-y- y- y-. ----------------- Karfe daya ya yi. 0
Два су сата. K--fe b-y- -e. K____ b___ n__ K-r-e b-y- n-. -------------- Karfe biyu ne. 0
Три су сата. Karf- -k- n-. K____ u__ n__ K-r-e u-u n-. ------------- Karfe uku ne. 0
Четири су сата. K-rfe h-d----. K____ h___ n__ K-r-e h-d- n-. -------------- Karfe hudu ne. 0
Пет је сати. K-----b-yar ne. K____ b____ n__ K-r-e b-y-r n-. --------------- Karfe biyar ne. 0
Шест је сати. K-r-- sh--a. K____ s_____ K-r-e s-i-a- ------------ Karfe shida. 0
Седам је сати. Kar-- bak-ai --. K____ b_____ n__ K-r-e b-k-a- n-. ---------------- Karfe bakwai ne. 0
Осам је сати. K-r-- -akw----e. K____ t_____ n__ K-r-e t-k-a- n-. ---------------- Karfe takwas ne. 0
Девет је сати . K---e -ara --. K____ t___ n__ K-r-e t-r- n-. -------------- Karfe tara ne. 0
Десет је сати. Kar-- g----n-. K____ g___ n__ K-r-e g-m- n-. -------------- Karfe goma ne. 0
Једанаест је сати. K--fe-sha daya ne. K____ s__ d___ n__ K-r-e s-a d-y- n-. ------------------ Karfe sha daya ne. 0
Дванаест је сати. K-rf--s-a -iyu -e. K____ s__ b___ n__ K-r-e s-a b-y- n-. ------------------ Karfe sha biyu ne. 0
Једна минута има шездесет секунди. M--ti-ɗ--a---n- ---da-----s--tin. M____ ɗ___ y___ d_ d_____ s______ M-n-i ɗ-y- y-n- d- d-ƙ-ƙ- s-t-i-. --------------------------------- Minti ɗaya yana da daƙiƙa sittin. 0
Један сат има шездесет минута. Awa----a----------i--un--si---n. A__ d___ y___ d_ m______ s______ A-a d-y- y-n- d- m-n-u-a s-t-i-. -------------------------------- Awa daya yana da mintuna sittin. 0
Један дан има двадесет и четири сата. Wa-a --n- t-n- -a --- -----i---a-h-d-. W___ r___ t___ d_ a__ a______ d_ h____ W-t- r-n- t-n- d- a-a a-h-r-n d- h-d-. -------------------------------------- Wata rana tana da awa ashirin da hudu. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 хауса (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...