Рјечник

sr У кући   »   ha cikin gidan

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [goma sha bakwai]

cikin gidan

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хауса Игра Више
Овде је наша кућа. Ga--i--nmu. G_ g_______ G- g-d-n-u- ----------- Ga gidanmu. 0
Горе је кров. A sam--ak--i -ufi-. A s___ a____ r_____ A s-m- a-w-i r-f-n- ------------------- A sama akwai rufin. 0
Доле је подрум. A ƙ--a--kwa---i----ƙ-. A ƙ___ a____ g________ A ƙ-s- a-w-i g-n-h-ƙ-. ---------------------- A ƙasa akwai ginshiƙi. 0
Иза куће је врт. A-wa- --mb-----a--- g-d-n. A____ l____ a b____ g_____ A-w-i l-m-u a b-y-n g-d-n- -------------------------- Akwai lambu a bayan gidan. 0
Пред кућом нема улице. Babu h-n-a a -aban----an. B___ h____ a g____ g_____ B-b- h-n-a a g-b-n g-d-n- ------------------------- Babu hanya a gaban gidan. 0
Поред куће је дрвеће. Ak--i it--u-a-ku---d- --d--. A____ i______ k___ d_ g_____ A-w-i i-a-u-a k-s- d- g-d-n- ---------------------------- Akwai itatuwa kusa da gidan. 0
Овде је мој стан. An-n --dana. A___ g______ A-a- g-d-n-. ------------ Anan gidana. 0
Овде су кухиња и купатило. G- ki--- d--b-nd---. G_ k____ d_ b_______ G- k-c-n d- b-n-a-i- -------------------- Ga kicin da bandaki. 0
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. A-wai--alo-da-ɗa-i- k--na. A____ f___ d_ ɗ____ k_____ A-w-i f-l- d- ɗ-k-n k-a-a- -------------------------- Akwai falo da ɗakin kwana. 0
Врата куће су затворена. An--u-e k-far gida. A_ r___ k____ g____ A- r-f- k-f-r g-d-. ------------------- An rufe kofar gida. 0
Али прозори су отворени. Amm----g--i- ---u-e s-ke. A___ t______ a b___ s____ A-m- t-g-g-n a b-ɗ- s-k-. ------------------------- Amma tagogin a buɗe suke. 0
Данас је вруће. Yana---f--- yau. Y___ z___ a y___ Y-n- z-f- a y-u- ---------------- Yana zafi a yau. 0
Ми идемо у дневну собу. M------i---f---. M___ s____ f____ M-k- s-i-a f-l-. ---------------- Muka shiga falo. 0
Тамо су софа и фотеља. A-wa----j--a-d-------a. A____ k_____ d_ k______ A-w-i k-j-r- d- k-j-r-. ----------------------- Akwai kujera da kujera. 0
Седните! Ka zaun-! K_ z_____ K- z-u-a- --------- Ka zauna! 0
Тамо стоји мој компјутер. A-n-n n- k-a-fu--r--take. A n__ n_ k_________ t____ A n-n n- k-a-f-t-r- t-k-. ------------------------- A nan ne kwamfutara take. 0
Тамо стоји моја музичка линија. An---si-i--yo-na yake. A___ s_______ n_ y____ A-a- s-t-r-y- n- y-k-. ---------------------- Anan sitiriyo na yake. 0
Телевизор је потпуно нов. T- -a-u-a --. T_ s_____ c__ T- s-b-w- c-. ------------- TV sabuwa ce. 0

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!