Рјечник

sr У кући   »   he ‫בבית‬

17 [седамнаест]

У кући

У кући

‫17 [שבע עשרה]‬

17 [shva essreh]

‫בבית‬

babait

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Овде је наша кућа. ‫-ה ---- ----.‬ ‫__ ה___ ש_____ ‫-ה ה-י- ש-נ-.- --------------- ‫זה הבית שלנו.‬ 0
baba-t b_____ b-b-i- ------ babait
Горе је кров. ‫למ--- --ג.‬ ‫_____ ה____ ‫-מ-ל- ה-ג-‬ ------------ ‫למעלה הגג.‬ 0
b--a-t b_____ b-b-i- ------ babait
Доле је подрум. ‫ל-טה-המ--ף-‬ ‫____ ה______ ‫-מ-ה ה-ר-ף-‬ ------------- ‫למטה המרתף.‬ 0
z-- -a--it -s--a--. z__ h_____ s_______ z-h h-b-i- s-e-a-u- ------------------- zeh habait sselanu.
Иза куће је врт. ‫------ ה--ת--ש --.‬ ‫______ ה___ י_ ג___ ‫-א-ו-י ה-י- י- ג-.- -------------------- ‫מאחורי הבית יש גן.‬ 0
z-h---b--- ssel---. z__ h_____ s_______ z-h h-b-i- s-e-a-u- ------------------- zeh habait sselanu.
Пред кућом нема улице. ‫----לפ-י --י- -----‬ ‫___ ל___ ה___ ר_____ ‫-י- ל-נ- ה-י- ר-ו-.- --------------------- ‫אין לפני הבית רחוב.‬ 0
zeh-h-b-i---s-l-nu. z__ h_____ s_______ z-h h-b-i- s-e-a-u- ------------------- zeh habait sselanu.
Поред куће је дрвеће. ‫---ך--בי---ש -צי--‬ ‫____ ל___ י_ ע_____ ‫-מ-ך ל-י- י- ע-י-.- -------------------- ‫סמוך לבית יש עצים.‬ 0
lem---a- -agag. l_______ h_____ l-m-'-a- h-g-g- --------------- lema'lah hagag.
Овде је мој стан. ‫-ו-ה--רה -ל--‬ ‫__ ה____ ש____ ‫-ו ה-י-ה ש-י-‬ --------------- ‫זו הדירה שלי.‬ 0
l--a--h ----r--f. l______ h________ l-m-t-h h-m-r-e-. ----------------- lematah hamartef.
Овде су кухиња и купатило. ‫ז- המטב--ו-ה -דר-האמ-ט--.‬ ‫__ ה____ ו__ ח__ ה________ ‫-ה ה-ט-ח ו-ה ח-ר ה-מ-ט-ה-‬ --------------------------- ‫זה המטבח וזה חדר האמבטיה.‬ 0
l-ma-----a--r-e-. l______ h________ l-m-t-h h-m-r-e-. ----------------- lematah hamartef.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. ‫-- נ--אים-ח---ה-גו-----חד---ש--ה.‬ ‫__ נ_____ ח__ ה______ ו___ ה______ ‫-ם נ-צ-י- ח-ר ה-ג-ר-ם ו-ד- ה-י-ה-‬ ----------------------------------- ‫שם נמצאים חדר המגורים וחדר השינה.‬ 0
l-------ham-rt-f. l______ h________ l-m-t-h h-m-r-e-. ----------------- lematah hamartef.
Врата куће су затворена. ‫-ד-ת ס-ור-.‬ ‫____ ס______ ‫-ד-ת ס-ו-ה-‬ ------------- ‫הדלת סגורה.‬ 0
m--axor- -a-a---y-s----n. m_______ h_____ y___ g___ m-'-x-r- h-b-i- y-s- g-n- ------------------------- me'axori habait yesh gan.
Али прозори су отворени. ‫אב--ה--ו-ות -תו-ים.‬ ‫___ ה______ פ_______ ‫-ב- ה-ל-נ-ת פ-ו-י-.- --------------------- ‫אבל החלונות פתוחים.‬ 0
e-- --fney---ba-- rex--. e__ l_____ h_____ r_____ e-n l-f-e- h-b-i- r-x-v- ------------------------ eyn lifney habait rexov.
Данас је вруће. ‫-ם -יום-‬ ‫__ ה_____ ‫-ם ה-ו-.- ---------- ‫חם היום.‬ 0
e-- l-------a--i- -exov. e__ l_____ h_____ r_____ e-n l-f-e- h-b-i- r-x-v- ------------------------ eyn lifney habait rexov.
Ми идемо у дневну собу. ‫----ו ה-ל----לחד- --ג-----‬ ‫_____ ה_____ ל___ ה________ ‫-נ-נ- ה-ל-י- ל-ד- ה-ג-ר-ם-‬ ---------------------------- ‫אנחנו הולכים לחדר המגורים.‬ 0
e-n ---ney----ait ---o-. e__ l_____ h_____ r_____ e-n l-f-e- h-b-i- r-x-v- ------------------------ eyn lifney habait rexov.
Тамо су софа и фотеља. ‫י---ם ספ--וכורס--‬ ‫__ ש_ ס__ ו_______ ‫-ש ש- ס-ה ו-ו-ס-.- ------------------- ‫יש שם ספה וכורסא.‬ 0
samu-h-l-b-it ye-- e----. s_____ l_____ y___ e_____ s-m-k- l-b-i- y-s- e-s-m- ------------------------- samukh labait yesh etsim.
Седните! ‫------ ב---ה-‬ ‫__ / י ב______ ‫-ב / י ב-ק-ה-‬ --------------- ‫שב / י בבקשה!‬ 0
s-mu----aba---y-----t-i-. s_____ l_____ y___ e_____ s-m-k- l-b-i- y-s- e-s-m- ------------------------- samukh labait yesh etsim.
Тамо стоји мој компјутер. ‫-ם---------שב ---.‬ ‫__ נ___ ה____ ש____ ‫-ם נ-צ- ה-ח-ב ש-י-‬ -------------------- ‫שם נמצא המחשב שלי.‬ 0
sam--h ---a-t-y-s- --s-m. s_____ l_____ y___ e_____ s-m-k- l-b-i- y-s- e-s-m- ------------------------- samukh labait yesh etsim.
Тамо стоји моја музичка линија. ‫---מ-ר-ת----רי-- של-.‬ ‫__ מ____ ה______ ש____ ‫-ם מ-ר-ת ה-ט-י-ו ש-י-‬ ----------------------- ‫שם מערכת הסטריאו שלי.‬ 0
zo-had--ah--h-ly. z_ h______ s_____ z- h-d-r-h s-e-y- ----------------- zo hadirah shely.
Телевизор је потпуно нов. ‫---וו-ז-ה----ה----ר-.‬ ‫_________ ח___ ל______ ‫-ט-ו-י-י- ח-ש- ל-מ-י-‬ ----------------------- ‫הטלוויזיה חדשה לגמרי.‬ 0
zo ---ir-h-she-y. z_ h______ s_____ z- h-d-r-h s-e-y- ----------------- zo hadirah shely.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!