Рјечник

sr Радити   »   he ‫לעבוד‬

55 [педесет и пет]

Радити

Радити

‫55 [חמישים וחמש]‬

55 [xamishim w'xamesh]

‫לעבוד‬

la'avod

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Шта сте по занимању? ‫ב-ה את /-- עו-------‬ ‫___ א_ / ה ע___ / ת__ ‫-מ- א- / ה ע-ב- / ת-‬ ---------------------- ‫במה את / ה עובד / ת?‬ 0
ba--h --ah/a- --e--o-ed-t? b____ a______ o___________ b-m-h a-a-/-t o-e-/-v-d-t- -------------------------- bameh atah/at oved/ovedet?
Мој муж је по занимању доктор. ‫בעלי----א-‬ ‫____ ר_____ ‫-ע-י ר-פ-.- ------------ ‫בעלי רופא.‬ 0
ba--- -t---at -ve--ov----? b____ a______ o___________ b-m-h a-a-/-t o-e-/-v-d-t- -------------------------- bameh atah/at oved/ovedet?
Ја радим пола радног времена као медицинска сестра. ‫א---ע-בדת--א-ות ב-צי משר-.‬ ‫___ ע____ כ____ ב___ מ_____ ‫-נ- ע-ב-ת כ-ח-ת ב-צ- מ-ר-.- ---------------------------- ‫אני עובדת כאחות בחצי משרה.‬ 0
bame- --ah/-----e-/o--d-t? b____ a______ o___________ b-m-h a-a-/-t o-e-/-v-d-t- -------------------------- bameh atah/at oved/ovedet?
Ускоро ћемо добити пензију. ‫ב-רו- נצא--ג-ל---.‬ ‫_____ נ__ ל________ ‫-ק-ו- נ-א ל-מ-א-ת-‬ -------------------- ‫בקרוב נצא לגמלאות.‬ 0
b-'--- r---. b_____ r____ b-'-l- r-f-. ------------ ba'ali rofe.
Али су порези високи. ‫אב----י--ם ------.‬ ‫___ ה_____ ג_______ ‫-ב- ה-י-י- ג-ו-י-.- -------------------- ‫אבל המיסים גבוהים.‬ 0
ani--v--e--k-a--- be-a-si----s---. a__ o_____ k_____ b______ m_______ a-i o-e-e- k-a-o- b-x-t-i m-s-r-h- ---------------------------------- ani ovedet k'axot bexatsi missrah.
И здравствено осигурање је високо. ‫-הב--ו--ה--ואי-יקר-‬ ‫_______ ה_____ י____ ‫-ה-י-ו- ה-פ-א- י-ר-‬ --------------------- ‫והביטוח הרפואי יקר.‬ 0
b'q---- n---e l--i-l--ot. b______ n____ l__________ b-q-r-v n-t-e l-g-m-a-o-. ------------------------- b'qarov netse legimla'ot.
Шта желиш једном постати? ‫-מ--תר---/ - ל------ע-יד?‬ ‫___ ת___ / י ל____ ב______ ‫-מ- ת-צ- / י ל-ב-ד ב-ת-ד-‬ --------------------------- ‫במה תרצה / י לעבוד בעתיד?‬ 0
a--l hami-im-g--h-m. a___ h______ g______ a-a- h-m-s-m g-o-i-. -------------------- aval hamisim gvohim.
Ја желим постати инжењер. ‫א-י--וצה ---ו---הנדס / ת.‬ ‫___ ר___ ל____ מ____ / ת__ ‫-נ- ר-צ- ל-י-ת מ-נ-ס / ת-‬ --------------------------- ‫אני רוצה להיות מהנדס / ת.‬ 0
av-- -am-si- -vohi-. a___ h______ g______ a-a- h-m-s-m g-o-i-. -------------------- aval hamisim gvohim.
Желим да студирам на универзитету. ‫--י---צה -ל--ד -א------יטה-‬ ‫___ ר___ ל____ ב____________ ‫-נ- ר-צ- ל-מ-ד ב-ו-י-ר-י-ה-‬ ----------------------------- ‫אני רוצה ללמוד באוניברסיטה.‬ 0
a--l-ham-s-m gv--im. a___ h______ g______ a-a- h-m-s-m g-o-i-. -------------------- aval hamisim gvohim.
Ја сам приправник. ‫--- מ-מ-ה.‬ ‫___ מ______ ‫-נ- מ-מ-ה-‬ ------------ ‫אני מתמחה.‬ 0
w--ab--u-x h-r---'- ya--r. w_________ h_______ y_____ w-h-b-t-a- h-r-f-'- y-q-r- -------------------------- w'habituax harefu'i yaqar.
Ја не зарађујем много. ‫אנ--לא --ווי----ה--ר-ה.‬ ‫___ ל_ מ_____ / ה ה_____ ‫-נ- ל- מ-ו-י- / ה ה-ב-.- ------------------------- ‫אני לא מרוויח / ה הרבה.‬ 0
v-m-h-tirts--/-i-ts---a'--od --a-id? v____ t_____________ l______ b______ v-m-h t-r-s-h-t-r-s- l-'-v-d b-a-i-? ------------------------------------ vameh tirtseh/tirtsi la'avod b'atid?
Ја одрађујем приправнички стаж у иностранству. ‫----ע-ש- -תמח-ת בחול.‬ ‫___ ע___ ה_____ ב_____ ‫-נ- ע-ש- ה-מ-ו- ב-ו-.- ----------------------- ‫אני עושה התמחות בחול.‬ 0
a-i-rotseh/r--sa--l-hiot-m--a---s-meha-dese-. a__ r____________ l_____ m___________________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-o- m-h-n-e-/-e-a-d-s-t- --------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lihiot mehandes/mehandeset.
Ово је мој шеф. ‫-ה-המ--- ש--.‬ ‫__ ה____ ש____ ‫-ה ה-נ-ל ש-י-‬ --------------- ‫זה המנהל שלי.‬ 0
a-i -o-----ro---- --hio--me-a-d-s-m-h---eset. a__ r____________ l_____ m___________________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-o- m-h-n-e-/-e-a-d-s-t- --------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lihiot mehandes/mehandeset.
Имам драге колеге. ‫יש -י קו--ות ------.‬ ‫__ ל_ ק_____ נ_______ ‫-ש ל- ק-ל-ו- נ-מ-י-.- ---------------------- ‫יש לי קולגות נחמדים.‬ 0
a---rot-eh/ro-sa- li-i-t ---a-de--m-ha----et. a__ r____________ l_____ m___________________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-h-o- m-h-n-e-/-e-a-d-s-t- --------------------------------------------- ani rotseh/rotsah lihiot mehandes/mehandeset.
У подне увек идемо у кантину. ‫--חנו -מיד או-ל-ם ----ים--מ---ן.‬ ‫_____ ת___ א_____ צ_____ ב_______ ‫-נ-נ- ת-י- א-כ-י- צ-ר-י- ב-ז-ו-.- ---------------------------------- ‫אנחנו תמיד אוכלים צהריים במזנון.‬ 0
a----o-s--/-otsa----lmod -a-u-iv--s-t--. a__ r____________ l_____ b______________ a-i r-t-e-/-o-s-h l-l-o- b-'-n-v-r-i-a-. ---------------------------------------- ani rotseh/rotsah lilmod ba'universitah.
Ја тражим радно место. ‫----מ--- /-ת --ו--.‬ ‫___ מ___ / ת ע______ ‫-נ- מ-פ- / ת ע-ו-ה-‬ --------------------- ‫אני מחפש / ת עבודה.‬ 0
ani-mi-ma--h/-itm-xa-. a__ m_________________ a-i m-t-a-e-/-i-m-x-h- ---------------------- ani mitmaxeh/mitmaxah.
Ја сам већ годину дана незапослен / незапослена. ‫--י-מ-בטל - ---בר שנ-.‬ ‫___ מ____ / ת כ__ ש____ ‫-נ- מ-ב-ל / ת כ-ר ש-ה-‬ ------------------------ ‫אני מובטל / ת כבר שנה.‬ 0
ani---tm--eh/-i-m--ah. a__ m_________________ a-i m-t-a-e-/-i-m-x-h- ---------------------- ani mitmaxeh/mitmaxah.
У овој земљи има превише незапослених. ‫-- ---ה--די -ו-ט----ב---.‬ ‫__ ה___ מ__ מ______ ב_____ ‫-ש ה-ב- מ-י מ-ב-ל-ם ב-ר-.- --------------------------- ‫יש הרבה מדי מובטלים בארץ.‬ 0
ani m-tm-x---m---a-a-. a__ m_________________ a-i m-t-a-e-/-i-m-x-h- ---------------------- ani mitmaxeh/mitmaxah.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Меморији је потребан говор

Већина људи памти свој први дан у школи. Многи од њих се ипак не сећају шта је било пре тога. Скоро да немамо сећање на прве дане нашег живота. Али зашто? Зашто се не сећамо искустава које смо имали кад смо били бебе? Разлог лежи у развоју. Говор и меморија се развијају готово истовремено. Да би се нечега сетила, особи је неопходан језик. То значи да мора имати речи којима би означила своја искуства. Научници су децу тестирали на различите начине. Том приликом дошли су до занимљивог открића. Чим науче да говоре, деца забораве све што је било пре тог тренутка. Зато је почетак говора истовремено и почетак меморије. Прве три године живота деца уче огроман број ствари. Свакога дана доживљавају нове ствари. У тој животној доби стичу многа важна искуства. Па ипак све то нестане. Психолози овај феномен називају инфантилном амнезијом. У памћењу остају само ствари које су деца у стању да именују. Аутобиографско памћење чува лично доживљено. Ово ради на принципу вођења дневника. У њему је записано све што нам је у животу важно. На тај начин аутобиографска меморија формира наш идентитет. Али њен развој зависи од учења матерњег језика. Њу можемо активирати искључиво путем говора. Ствари које смо као беба научили нису нестале. Све оне су меморисане негде у мозгу. Једино их се не можемо сетити... Заиста штета, зар не?