Рјечник

sr Прошлост 2   »   he ‫עבר 2‬

82 [осамдесет и два]

Прошлост 2

Прошлост 2

‫82 [שמונים ושתיים]‬

82 [shmonim ushtaym]

‫עבר 2‬

avar 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Јеси ли морао / морала звати хитну помоћ? ‫-י----ר-- - ---קרוא ---ב--נס?‬ ‫____ צ___ / ה ל____ ל_________ ‫-י-ת צ-י- / ה ל-ר-א ל-מ-ו-נ-?- ------------------------------- ‫היית צריך / ה לקרוא לאמבולנס?‬ 0
a-ar 2 a___ 2 a-a- 2 ------ avar 2
Јеси ли морао / морала звати доктора? ‫היית-צר-ך-- ה ל-ר-א-----א?‬ ‫____ צ___ / ה ל____ ל______ ‫-י-ת צ-י- / ה ל-ר-א ל-ו-א-‬ ---------------------------- ‫היית צריך / ה לקרוא לרופא?‬ 0
av-- 2 a___ 2 a-a- 2 ------ avar 2
Јеси ли морао / морала звати полицију? ‫ה-ית-צ----- ה-לקר-א-ל-שטרה?‬ ‫____ צ___ / ה ל____ ל_______ ‫-י-ת צ-י- / ה ל-ר-א ל-ש-ר-?- ----------------------------- ‫היית צריך / ה לקרוא למשטרה?‬ 0
h--t- ts-ri--/-s-ikhah--i-ro-l--m-u-a-s? h____ t_______________ l____ l__________ h-i-a t-a-i-h-t-r-k-a- l-q-o l-a-b-l-n-? ---------------------------------------- haita tsarikh/tsrikhah liqro l'ambulans?
Имате ли број телефона? Управо сам га имао / имала. ‫-ש לך -ת מספ----ל-ון---י---י -ו----ר---‬ ‫__ ל_ א_ מ___ ה______ ה__ ל_ א___ כ_____ ‫-ש ל- א- מ-פ- ה-ל-ו-? ה-ה ל- א-ת- כ-ג-.- ----------------------------------------- ‫יש לך את מספר הטלפון? היה לי אותו כרגע.‬ 0
h-i-----ari---ts--khah-l-----l'-ofe? h____ t_______________ l____ l______ h-i-a t-a-i-h-t-r-k-a- l-q-o l-r-f-? ------------------------------------ haita tsarikh/tsrikhah liqro l'rofe?
Имате ли адресу? Управо сам је имао / имала. ‫-ש-לך-א--ה-ת--ת--ה-- לי----- כ-גע.‬ ‫__ ל_ א_ ה______ ה__ ל_ א___ כ_____ ‫-ש ל- א- ה-ת-ב-? ה-ה ל- א-ת- כ-ג-.- ------------------------------------ ‫יש לך את הכתובת? היה לי אותה כרגע.‬ 0
h--ta ts---kh/t-rik-a--l-q-- l-m-s---r-h? h____ t_______________ l____ l___________ h-i-a t-a-i-h-t-r-k-a- l-q-o l-m-s-t-r-h- ----------------------------------------- haita tsarikh/tsrikhah liqro lamishtarah?
Имате ли план града? Управо сам га имао / имала. ‫יש--- את --ת----ר----ה-לי -ותה -ר-ע-‬ ‫__ ל_ א_ מ__ ה____ ה__ ל_ א___ כ_____ ‫-ש ל- א- מ-ת ה-י-? ה-ה ל- א-ת- כ-ג-.- -------------------------------------- ‫יש לך את מפת העיר? היה לי אותה כרגע.‬ 0
h------s----h-t----hah ----- la-isht--a-? h____ t_______________ l____ l___________ h-i-a t-a-i-h-t-r-k-a- l-q-o l-m-s-t-r-h- ----------------------------------------- haita tsarikh/tsrikhah liqro lamishtarah?
Да ли је дошао на време? Он није могао доћи на време. ‫--- -גי- ----?-ה----- י--ל הי-----יע-בז--.‬ ‫___ ה___ ב____ ה__ ל_ י___ ה__ ל____ ב_____ ‫-ו- ה-י- ב-מ-? ה-א ל- י-ו- ה-ה ל-ג-ע ב-מ-.- -------------------------------------------- ‫הוא הגיע בזמן? הוא לא יכול היה להגיע בזמן.‬ 0
hait- --arikh/-s-ikh-h li-r--la-ishtar-h? h____ t_______________ l____ l___________ h-i-a t-a-i-h-t-r-k-a- l-q-o l-m-s-t-r-h- ----------------------------------------- haita tsarikh/tsrikhah liqro lamishtarah?
Је ли пронашао пут? Он није могао пронаћи пут. ‫הוא--צא את הד--- ה---לא----ל--י-----ו- א- ---ך.‬ ‫___ מ__ א_ ה____ ה__ ל_ י___ ה__ ל____ א_ ה_____ ‫-ו- מ-א א- ה-ר-? ה-א ל- י-ו- ה-ה ל-צ-א א- ה-ר-.- ------------------------------------------------- ‫הוא מצא את הדרך? הוא לא יכול היה למצוא את הדרך.‬ 0
ye---l-kha/lakh e--m---ar--at-lef--?-h--a- li oto kareg-. y___ l_________ e_ m_____ h_________ h____ l_ o__ k______ y-s- l-k-a-l-k- e- m-s-a- h-t-l-f-n- h-y-h l- o-o k-r-g-. --------------------------------------------------------- yesh lekha/lakh et mispar hatelefon? hayah li oto karega.
Да ли те је он разумео? Он ме није могао разумети. ‫ה---הבי- --תך? הו- לא ה-- מסוג----ב-- או-י.‬ ‫___ ה___ א____ ה__ ל_ ה__ מ____ ל____ א_____ ‫-ו- ה-י- א-ת-? ה-א ל- ה-ה מ-ו-ל ל-ב-ן א-ת-.- --------------------------------------------- ‫הוא הבין אותך? הוא לא היה מסוגל להבין אותי.‬ 0
y-sh ---h-/l--- et-misp-r--ate----n? hay-h--- oto-ka-eg-. y___ l_________ e_ m_____ h_________ h____ l_ o__ k______ y-s- l-k-a-l-k- e- m-s-a- h-t-l-f-n- h-y-h l- o-o k-r-g-. --------------------------------------------------------- yesh lekha/lakh et mispar hatelefon? hayah li oto karega.
Зашто ниси могао / могла доћи на време? ‫ל-ה ל- -כ-לת לה-י--ב----‬ ‫___ ל_ י____ ל____ ב_____ ‫-מ- ל- י-ו-ת ל-ג-ע ב-מ-?- -------------------------- ‫למה לא יכולת להגיע בזמן?‬ 0
ye-- lekha----h-e- misp-r-h---l-f-n--h-----l- -to-ka-e-a. y___ l_________ e_ m_____ h_________ h____ l_ o__ k______ y-s- l-k-a-l-k- e- m-s-a- h-t-l-f-n- h-y-h l- o-o k-r-g-. --------------------------------------------------------- yesh lekha/lakh et mispar hatelefon? hayah li oto karega.
Зашто ниси могао / могла пронаћи пут? ‫-מה-ל---צ-- -ת---רך-‬ ‫___ ל_ מ___ א_ ה_____ ‫-מ- ל- מ-א- א- ה-ר-?- ---------------------- ‫למה לא מצאת את הדרך?‬ 0
y--h -ekha/l--h-et -a---ve-- -aya- li -------r-ga. y___ l_________ e_ h________ h____ l_ o___ k______ y-s- l-k-a-l-k- e- h-k-o-e-? h-y-h l- o-a- k-r-g-. -------------------------------------------------- yesh lekha/lakh et haktovet? hayah li otah karega.
Зашто га ниси могао / могла разумети? ‫למה ל- י-ולת---ב-- -ות--‬ ‫___ ל_ י____ ל____ א_____ ‫-מ- ל- י-ו-ת ל-ב-ן א-ת-?- -------------------------- ‫למה לא יכולת להבין אותו?‬ 0
y--- lek---l-k--e---akt-ve---hay-h li ---h ka---a. y___ l_________ e_ h________ h____ l_ o___ k______ y-s- l-k-a-l-k- e- h-k-o-e-? h-y-h l- o-a- k-r-g-. -------------------------------------------------- yesh lekha/lakh et haktovet? hayah li otah karega.
Ја нисам могао / могла доћи на време, јер није било аутобуса. ‫-א -כ---י-לבו- -זמן כי לא-הי--א---בו-.‬ ‫__ י_____ ל___ ב___ כ_ ל_ ה__ א________ ‫-א י-ו-ת- ל-ו- ב-מ- כ- ל- ה-ה א-ט-ב-ס-‬ ---------------------------------------- ‫לא יכולתי לבוא בזמן כי לא היה אוטובוס.‬ 0
y-sh-le-h-/-----e--h-kt---t- -ayah--i -ta--ka---a. y___ l_________ e_ h________ h____ l_ o___ k______ y-s- l-k-a-l-k- e- h-k-o-e-? h-y-h l- o-a- k-r-g-. -------------------------------------------------- yesh lekha/lakh et haktovet? hayah li otah karega.
Ја нисам могао / могла пронаћи пут, јер нисам имао / имала план града. ‫---י--לת------א-את-הד-ך -י -א-הי--ה ל----ה.‬ ‫__ י_____ ל____ א_ ה___ כ_ ל_ ה____ ל_ מ____ ‫-א י-ו-ת- ל-צ-א א- ה-ר- כ- ל- ה-י-ה ל- מ-ה-‬ --------------------------------------------- ‫לא יכולתי למצוא את הדרך כי לא הייתה לי מפה.‬ 0
yes----kh--la-h------p-t ha'-r?-ha-a---i-o-ah -ar---. y___ l_________ e_ m____ h_____ h____ l_ o___ k______ y-s- l-k-a-l-k- e- m-p-t h-'-r- h-y-h l- o-a- k-r-g-. ----------------------------------------------------- yesh lekha/lakh et mapat ha'ir? hayah li otah karega.
Ја га нисам могао / могла разумети, јер је музика била прегласна. ‫-א -כול-י--הבי- א--ו-------סיק---יי-ה רו--- -ד--‬ ‫__ י_____ ל____ א___ כ_ ה______ ה____ ר____ מ____ ‫-א י-ו-ת- ל-ב-ן א-ת- כ- ה-ו-י-ה ה-י-ה ר-ע-ת מ-י-‬ -------------------------------------------------- ‫לא יכולתי להבין אותו כי המוסיקה הייתה רועשת מדי.‬ 0
h--h-g-- bazman?-hu--o y-k-o----y-h-l'--g---b--man. h_ h____ b______ h_ l_ y_____ h____ l______ b______ h- h-g-a b-z-a-? h- l- y-k-o- h-y-h l-h-g-a b-z-a-. --------------------------------------------------- hu hegia bazman? hu lo yakhol hayah l'hagia bazman.
Ја сам морао / морала узети такси. ‫ה-ית- חייב-ל--- ----ת-‬ ‫_____ ח___ ל___ מ______ ‫-י-ת- ח-י- ל-ח- מ-נ-ת-‬ ------------------------ ‫הייתי חייב לקחת מונית.‬ 0
hu---tsa-et-h-de--kh?--- l---a--ol-ha--- limtso -t-ha---e--. h_ m____ e_ h________ h_ l_ y_____ h____ l_____ e_ h________ h- m-t-a e- h-d-r-k-? h- l- y-k-o- h-y-h l-m-s- e- h-d-r-k-. ------------------------------------------------------------ hu matsa et haderekh? hu lo yakhol hayah limtso et haderekh.
Ја сам морао / морала купити план града. ‫---ת- חי----ק-ות--ת-מ----עי-.‬ ‫_____ ח___ ל____ א_ מ__ ה_____ ‫-י-ת- ח-י- ל-נ-ת א- מ-ת ה-י-.- ------------------------------- ‫הייתי חייב לקנות את מפת העיר.‬ 0
h- --ts- et h----e-h?--- -o --k-o----y-h l-m-s--et h-de-ek-. h_ m____ e_ h________ h_ l_ y_____ h____ l_____ e_ h________ h- m-t-a e- h-d-r-k-? h- l- y-k-o- h-y-h l-m-s- e- h-d-r-k-. ------------------------------------------------------------ hu matsa et haderekh? hu lo yakhol hayah limtso et haderekh.
Ја сам морао / морала искључити радио. ‫----י----ב-ל-ב-ת--ת -רד-ו-‬ ‫_____ ח___ ל____ א_ ה______ ‫-י-ת- ח-י- ל-ב-ת א- ה-ד-ו-‬ ---------------------------- ‫הייתי חייב לכבות את הרדיו.‬ 0
hu ma-s- e----de-ekh---u -- -a--o- h-y-h li-tso -t hade-e--. h_ m____ e_ h________ h_ l_ y_____ h____ l_____ e_ h________ h- m-t-a e- h-d-r-k-? h- l- y-k-o- h-y-h l-m-s- e- h-d-r-k-. ------------------------------------------------------------ hu matsa et haderekh? hu lo yakhol hayah limtso et haderekh.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Много је боље учити језик у иностранству!

Одрасли уче језике теже од деце. Њихов мозак је у потпуности развијен. Зато му је теже да успостави нову мрежу. Одрасли ипак још увек успешно могу учити језике. Најбоље је да отпутују у иностранство и ту уче страни језик. Страни језик се најбоље учи у иностранству. Ово је познато сваком ко је похађао језичке курсеве у иностранству. Језик се учи боље у природном окружењу. Једна нова студија је дошла до интересантног закључка. Показала је да се у иностранству језик учи и другачије! Мозак је у стању да страни језик обрађује као и матерњи. Научници су дуго времена веровали да је у питању различит процес учења. Један експеримент изгледа да је ово и доказао. Групи испитаника наложено је да учи један непостојећи језик. Део испитаника ишао је редовно на наставу. Други га је учио у ситуацији симулираног иностранства. Ови испитаници морали су се оријентисати у непознатој околини. Сви са којима су дошли у контакт говорили су поменутим језиком. Значи: испитаници ове групе нису били типични ученици језика. Припадали су једној непознатој групи људи која је говорила овим језиком. На тај начин су били принуђени да се сналазе уз помоћ новог језика. После извесног времена, испитаници су били подвргнути тесту. Обе групе показале су једнако добро познавање новог језика. Али њихов мозак је обрађивао језик на сасвим другачији начин. Мозак оних који су учили у иностранству показивао је запањујуће активности. Прерађивао је граматику датог језика као да је у питању нјихов матерњи језик. Механизми су били идентични онима који се појављују код оних који говоре матерњи језик. Одмор на којем ћете учити страни језик најлепши је и најефикаснији облик учења!