Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   he ‫אתמול – היום – מחר‬

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

‫10 [עשר]‬

10 [esser]

‫אתמול – היום – מחר‬

etmol – hayom – maxar

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Јуче је била субота. ‫------ה-- י------.‬ ‫_____ ה__ י__ ש____ ‫-ת-ו- ה-ה י-ם ש-ת-‬ -------------------- ‫אתמול היה יום שבת.‬ 0
e---- ----h-y----ha--t. e____ h____ y__ s______ e-m-l h-y-h y-m s-a-a-. ----------------------- etmol hayah yom shabat.
Јуче сам био / била у биоскопу. ‫את-ול-הי--י-ב---נו-.‬ ‫_____ ה____ ב________ ‫-ת-ו- ה-י-י ב-ו-נ-ע-‬ ---------------------- ‫אתמול הייתי בקולנוע.‬ 0
e-m---h--ti baq-l--'-. e____ h____ b_________ e-m-l h-i-i b-q-l-o-a- ---------------------- etmol haiti baqolno'a.
Филм је био интересантан. ‫ה-----יה-מע----.‬ ‫____ ה__ מ_______ ‫-ס-ט ה-ה מ-נ-י-.- ------------------ ‫הסרט היה מעניין.‬ 0
h-se-e--hay-h-m-'anien. h______ h____ m________ h-s-r-t h-y-h m-'-n-e-. ----------------------- haseret hayah me'anien.
Данас је недеља. ‫-----י-- ---ון-‬ ‫____ י__ ר______ ‫-י-ם י-ם ר-ש-ן-‬ ----------------- ‫היום יום ראשון.‬ 0
h-yom y-m----s-on. h____ y__ r_______ h-y-m y-m r-'-h-n- ------------------ hayom yom ri'shon.
Данас не радим. ‫הי-----י -א-עו-ד-/ ת-‬ ‫____ א__ ל_ ע___ / ת__ ‫-י-ם א-י ל- ע-ב- / ת-‬ ----------------------- ‫היום אני לא עובד / ת.‬ 0
h-y---a----- ove-/--ed-t. h____ a__ l_ o___________ h-y-m a-i l- o-e-/-v-d-t- ------------------------- hayom ani lo oved/ovedet.
Остајем код куће. ‫א-י-נ-א--- --ב--ת.‬ ‫___ נ___ / ת ב_____ ‫-נ- נ-א- / ת ב-י-.- -------------------- ‫אני נשאר / ת בבית.‬ 0
ani ---ha--/n----'-----a----. a__ n________________ b______ a-i n-s-a-r-n-s-e-r-t b-b-i-. ----------------------------- ani nisha'r/nishe'ret babait.
Сутра је понедељак. ‫--ר -ום ---.‬ ‫___ י__ ש____ ‫-ח- י-ם ש-י-‬ -------------- ‫מחר יום שני.‬ 0
maxa---om--hen-. m____ y__ s_____ m-x-r y-m s-e-i- ---------------- maxar yom sheni.
Сутра поново радим. ‫--ר ----חוזר /-- לע-ודה.‬ ‫___ א__ ח___ / ת ל_______ ‫-ח- א-י ח-ז- / ת ל-ב-ד-.- -------------------------- ‫מחר אני חוזר / ת לעבודה.‬ 0
m-xar-a-i xo--r/x-z-r-t l--a---ah. m____ a__ x____________ l_________ m-x-r a-i x-z-r-x-z-r-t l-'-v-d-h- ---------------------------------- maxar ani xozer/xozeret la'avodah.
Ја радим у бироу. ‫א---עו-ד-- - -מש--.‬ ‫___ ע___ / ת ב______ ‫-נ- ע-ב- / ת ב-ש-ד-‬ --------------------- ‫אני עובד / ת במשרד.‬ 0
an- o---/oved-t --m--srad. a__ o__________ b_________ a-i o-e-/-v-d-t b-m-s-r-d- -------------------------- ani oved/ovedet bemissrad.
Ко је то? ‫-י-זה?‬ ‫__ ז___ ‫-י ז-?- -------- ‫מי זה?‬ 0
m- --h? m_ z___ m- z-h- ------- mi zeh?
То је Петaр. ‫-ה- פטר-‬ ‫___ פ____ ‫-ה- פ-ר-‬ ---------- ‫זהו פטר.‬ 0
ze-u -e--r. z___ p_____ z-h- p-t-r- ----------- zehu peter.
Петар је студент. ‫-טר סט-ד-ט.‬ ‫___ ס_______ ‫-ט- ס-ו-נ-.- ------------- ‫פטר סטודנט.‬ 0
pe--- ------t. p____ s_______ p-t-r s-u-e-t- -------------- peter student.
Ко је то? ‫מי-זו?‬ ‫__ ז___ ‫-י ז-?- -------- ‫מי זו?‬ 0
mi--o? m_ z__ m- z-? ------ mi zo?
То је Марта. ‫ז- -ר--.‬ ‫__ מ_____ ‫-ו מ-ת-.- ---------- ‫זו מרתה.‬ 0
zo-m-rt-h. z_ m______ z- m-r-a-. ---------- zo martah.
Марта је секретарица. ‫מרת----א-מזכיר-.‬ ‫____ ה__ מ_______ ‫-ר-ה ה-א מ-כ-ר-.- ------------------ ‫מרתה היא מזכירה.‬ 0
m---ah -- -azkira-. m_____ h_ m________ m-r-a- h- m-z-i-a-. ------------------- martah hi mazkirah.
Петар и Марта су пријатељи. ‫פ-----רת---- --רים.‬ ‫___ ו____ ה_ ח______ ‫-ט- ו-ר-ה ה- ח-ר-ם-‬ --------------------- ‫פטר ומרתה הם חברים.‬ 0
p-ter------a---e----veri-. p____ u______ h__ x_______ p-t-r u-a-t-h h-m x-v-r-m- -------------------------- peter umartah hem xaverim.
Петар је Мартин пријатељ. ‫פט--ה-- -חב---ל --ת--‬ ‫___ ה__ ה___ ש_ מ_____ ‫-ט- ה-א ה-ב- ש- מ-ת-.- ----------------------- ‫פטר הוא החבר של מרתה.‬ 0
p-t-r hu---x---r--h-l -ar-ah. p____ h_ h______ s___ m______ p-t-r h- h-x-v-r s-e- m-r-a-. ----------------------------- peter hu haxaver shel martah.
Марта је Петрова пријатељица. ‫מ-ת- היא ה-ב-ה ----טר-‬ ‫____ ה__ ה____ ש_ פ____ ‫-ר-ה ה-א ה-ב-ה ש- פ-ר-‬ ------------------------ ‫מרתה היא החברה של פטר.‬ 0
m-r----hi --x-------she----t--. m_____ h_ h________ s___ p_____ m-r-a- h- h-x-v-r-h s-e- p-t-r- ------------------------------- martah hi haxaverah shel peter.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!