Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   fi Eilen – tänään – huomenna

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [kymmenen]

Eilen – tänään – huomenna

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
Јуче је била субота. Eilen ol- -----t--. E____ o__ l________ E-l-n o-i l-u-n-a-. ------------------- Eilen oli lauantai. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. Ei--- --in-elo--va--att-ri---. E____ o___ e__________________ E-l-n o-i- e-o-u-a-e-t-e-i-s-. ------------------------------ Eilen olin elokuvateatterissa. 0
Филм је био интересантан. E-ok--- ----k---nost---. E______ o__ k___________ E-o-u-a o-i k-i-n-s-a-a- ------------------------ Elokuva oli kiinnostava. 0
Данас је недеља. Tä---n -n su-n-n-ai. T_____ o_ s_________ T-n-ä- o- s-n-u-t-i- -------------------- Tänään on sunnuntai. 0
Данас не радим. Tänää---n --ö--ent---. T_____ e_ t___________ T-n-ä- e- t-ö-k-n-e-e- ---------------------- Tänään en työskentele. 0
Остајем код куће. Mi-ä jä-n -o----. M___ j___ k______ M-n- j-ä- k-t-i-. ----------------- Minä jään kotiin. 0
Сутра је понедељак. Hu--enn--------n--ta-. H_______ o_ m_________ H-o-e-n- o- m-a-a-t-i- ---------------------- Huomenna on maanantai. 0
Сутра поново радим. Huo--nna m--- taas--yö-kent-len. H_______ m___ t___ t____________ H-o-e-n- m-n- t-a- t-ö-k-n-e-e-. -------------------------------- Huomenna minä taas työskentelen. 0
Ја радим у бироу. O--n--oi-i-----a-töi--ä. O___ t__________ t______ O-e- t-i-i-t-s-a t-i-s-. ------------------------ Olen toimistossa töissä. 0
Ко је то? Kuka-hän-o-? K___ h__ o__ K-k- h-n o-? ------------ Kuka hän on? 0
То је Петaр. Hä- o---e--r. H__ o_ P_____ H-n o- P-t-r- ------------- Hän on Peter. 0
Петар је студент. P--e---n-op-sk----a. P____ o_ o__________ P-t-r o- o-i-k-l-j-. -------------------- Peter on opiskelija. 0
Ко је то? Kuk- h-n--n? K___ h__ o__ K-k- h-n o-? ------------ Kuka hän on? 0
То је Марта. Hän--- --r--a. H__ o_ M______ H-n o- M-r-h-. -------------- Hän on Martha. 0
Марта је секретарица. M--t-a-on--iht----. M_____ o_ s________ M-r-h- o- s-h-e-r-. ------------------- Martha on sihteeri. 0
Петар и Марта су пријатељи. Pet-- -a Mar-h---v-t----äviä. P____ j_ M_____ o___ y_______ P-t-r j- M-r-h- o-a- y-t-v-ä- ----------------------------- Peter ja Martha ovat ystäviä. 0
Петар је Мартин пријатељ. P--e- -- M--t--- ys-ä-ä. P____ o_ M______ y______ P-t-r o- M-r-h-n y-t-v-. ------------------------ Peter on Marthan ystävä. 0
Марта је Петрова пријатељица. Mart-a on -eter-n-y--äv-. M_____ o_ P______ y______ M-r-h- o- P-t-r-n y-t-v-. ------------------------- Martha on Peterin ystävä. 0

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!