Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   bg вчера – днес – утре

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десет]

10 [deset]

вчера – днес – утре

vchera – dnes – utre

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Јуче је била субота. В-е-а-беше---б---. В____ б___ с______ В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше събота. 0
V----a ----- -yb--a. V_____ b____ s______ V-h-r- b-s-e s-b-t-. -------------------- Vchera beshe sybota.
Јуче сам био / била у биоскопу. Вч-р- бя---а кин-. В____ б__ н_ к____ В-е-а б-х н- к-н-. ------------------ Вчера бях на кино. 0
V--e-a -y-k---a-k-no. V_____ b____ n_ k____ V-h-r- b-a-h n- k-n-. --------------------- Vchera byakh na kino.
Филм је био интересантан. Ф-л--т -е-е--н-------. Ф_____ б___ и_________ Ф-л-ъ- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмът беше интересен. 0
F---y- --s-- i---r-s--. F_____ b____ i_________ F-l-y- b-s-e i-t-r-s-n- ----------------------- Filmyt beshe interesen.
Данас је недеља. Дне--- неде-я. Д___ е н______ Д-е- е н-д-л-. -------------- Днес е неделя. 0
Dn-s-ye-n-de-y-. D___ y_ n_______ D-e- y- n-d-l-a- ---------------- Dnes ye nedelya.
Данас не радим. Д--с н----б-т-. Д___ н_ р______ Д-е- н- р-б-т-. --------------- Днес не работя. 0
Dn---n- ----t--. D___ n_ r_______ D-e- n- r-b-t-a- ---------------- Dnes ne rabotya.
Остајем код куће. Аз--с-а--м --ъщ-. А_ о______ в_____ А- о-т-в-м в-ъ-и- ----------------- Аз оставам вкъщи. 0
A---stava- vk-sh-hi. A_ o______ v________ A- o-t-v-m v-y-h-h-. -------------------- Az ostavam vkyshchi.
Сутра је понедељак. Ут-е-е--о--де--и-. У___ е п__________ У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
Ut-e ----o-ed-l-ik. U___ y_ p__________ U-r- y- p-n-d-l-i-. ------------------- Utre ye ponedelnik.
Сутра поново радим. У-ре -- о--о-о-р--о--. У___ а_ о_____ р______ У-р- а- о-н-в- р-б-т-. ---------------------- Утре аз отново работя. 0
V---nede---k--- otn--o--abot-a. V p_________ a_ o_____ r_______ V p-n-d-l-i- a- o-n-v- r-b-t-a- ------------------------------- V ponedelnik az otnovo rabotya.
Ја радим у бироу. А- ---о---в офи-. А_ р_____ в о____ А- р-б-т- в о-и-. ----------------- Аз работя в офис. 0
A---a--t-a-v-of--. A_ r______ v o____ A- r-b-t-a v o-i-. ------------------ Az rabotya v ofis.
Ко је то? Кой-е -о--? К__ е т____ К-й е т-в-? ----------- Кой е това? 0
K-- ye-to--? K__ y_ t____ K-y y- t-v-? ------------ Koy ye tova?
То је Петaр. Тов--е -е-ер. Т___ е П_____ Т-в- е П-т-р- ------------- Това е Петер. 0
To---ye ---er. T___ y_ P_____ T-v- y- P-t-r- -------------- Tova ye Peter.
Петар је студент. Пет---е с-уд-нт. П____ е с_______ П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петер е студент. 0
Pe-e---e--tud--t. P____ y_ s_______ P-t-r y- s-u-e-t- ----------------- Peter ye student.
Ко је то? Кой-е-тов-? К__ е т____ К-й е т-в-? ----------- Кой е това? 0
K--------va? K__ y_ t____ K-y y- t-v-? ------------ Koy ye tova?
То је Марта. Това е-Ма---. Т___ е М_____ Т-в- е М-р-а- ------------- Това е Марта. 0
T-v--ye Ma-t-. T___ y_ M_____ T-v- y- M-r-a- -------------- Tova ye Marta.
Марта је секретарица. М--т----с--ре-а--а. М____ е с__________ М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
M-r-- y- --kret--ka. M____ y_ s__________ M-r-a y- s-k-e-a-k-. -------------------- Marta ye sekretarka.
Петар и Марта су пријатељи. П-те- - М---а -----------. П____ и М____ с_ п________ П-т-р и М-р-а с- п-и-т-л-. -------------------------- Петер и Марта са приятели. 0
P-ter-i Ma-ta----pr---t-li. P____ i M____ s_ p_________ P-t-r i M-r-a s- p-i-a-e-i- --------------------------- Peter i Marta sa priyateli.
Петар је Мартин пријатељ. П--е--е--р---ел---на-Мар-а. П____ е п________ н_ М_____ П-т-р е п-и-т-л-т н- М-р-а- --------------------------- Петер е приятелят на Марта. 0
Pe-e---e ----atel-a--n- -a---. P____ y_ p__________ n_ M_____ P-t-r y- p-i-a-e-y-t n- M-r-a- ------------------------------ Peter ye priyatelyat na Marta.
Марта је Петрова пријатељица. Ма-т- - -р-я--лк--а-на-Пе-е-. М____ е п__________ н_ П_____ М-р-а е п-и-т-л-а-а н- П-т-р- ----------------------------- Марта е приятелката на Петер. 0
Ma--a--e---i-a--lka-- -- -ete-. M____ y_ p___________ n_ P_____ M-r-a y- p-i-a-e-k-t- n- P-t-r- ------------------------------- Marta ye priyatelkata na Peter.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!