Рјечник

sr Породица   »   bg Семейство

2 [два]

Породица

Породица

2 [две]

2 [dve]

Семейство

Semeystvo

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
деда дя-о д___ д-д- ---- дядо 0
dya-o d____ d-a-o ----- dyado
бака баба б___ б-б- ---- баба 0
baba b___ b-b- ---- baba
он и она той-и -я т__ и т_ т-й и т- -------- той и тя 0
t-- i---a t__ i t__ t-y i t-a --------- toy i tya
отац баща б___ б-щ- ---- баща 0
bas---a b______ b-s-c-a ------- bashcha
мајка м--ка м____ м-й-а ----- майка 0
m--ka m____ m-y-a ----- mayka
он и она той-и--я т__ и т_ т-й и т- -------- той и тя 0
t-- i --a t__ i t__ t-y i t-a --------- toy i tya
син син с__ с-н --- син 0
sin s__ s-n --- sin
кћерка дъще-я д_____ д-щ-р- ------ дъщеря 0
dys-c--rya d_________ d-s-c-e-y- ---------- dyshcherya
он и она т---и -я т__ и т_ т-й и т- -------- той и тя 0
t------ya t__ i t__ t-y i t-a --------- toy i tya
брат б-ат б___ б-а- ---- брат 0
br-t b___ b-a- ---- brat
сестра се-тра с_____ с-с-р- ------ сестра 0
s-s--a s_____ s-s-r- ------ sestra
он и она той и -я т__ и т_ т-й и т- -------- той и тя 0
to- i-tya t__ i t__ t-y i t-a --------- toy i tya
ујак, стриц в------ чи-о в____ / ч___ в-й-о / ч-ч- ------------ вуйчо / чичо 0
vu-c-- /--h--ho v_____ / c_____ v-y-h- / c-i-h- --------------- vuycho / chicho
тетка леля-----йна л___ / в____ л-л- / в-й-а ------------ леля / вуйна 0
l-l-a-- vu-na l____ / v____ l-l-a / v-y-a ------------- lelya / vuyna
он и она то--- тя т__ и т_ т-й и т- -------- той и тя 0
t-y - tya t__ i t__ t-y i t-a --------- toy i tya
Ми смо породица. Ние---е ---е-----. Н__ с__ с_________ Н-е с-е с-м-й-т-о- ------------------ Ние сме семейство. 0
N-- -me --m----vo. N__ s__ s_________ N-e s-e s-m-y-t-o- ------------------ Nie sme semeystvo.
Породица није мала. Се-е-с---т- ----- - ма-ко. С__________ н_ н_ е м_____ С-м-й-т-о-о н- н- е м-л-о- -------------------------- Семейството ни не е малко. 0
S--e--t-ot--ni n- ye-ma-ko. S__________ n_ n_ y_ m_____ S-m-y-t-o-o n- n- y- m-l-o- --------------------------- Semeystvoto ni ne ye malko.
Породица је велика. Се--йството -и-е---л---. С__________ н_ е г______ С-м-й-т-о-о н- е г-л-м-. ------------------------ Семейството ни е голямо. 0
Sem---tv-to -i y- go--am-. S__________ n_ y_ g_______ S-m-y-t-o-o n- y- g-l-a-o- -------------------------- Semeystvoto ni ye golyamo.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Говоримо ли сви ми “афрички”?

Нисмо сви ми били у Африци. Ипак је могуће да су сви језици већ били тамо. Били како било, у ово верују многи научници. По њиховом мишљењу, сви језици воде порекло из Африке. Одатле су се раширили по свету. Све у свему, на земаљској кугли говори се више од 6000 језика. Сматра се да сви они потичу из Африке. Нучници су упоређивали фонеме (гласове) различитих језика. Глас или фонема је најмања језичка јединица Уколико у речи променимо један глас, промениће се и само значење те речи. Илуструјмо ово једним примером из енглеског језика. У енглеском реч дип и реч тип значе две сасвим различите ствари . Значи, у енглеском су /д/ и /т/ два различита гласа. Ова фонетска разноврсност најизраженија је у афричким језицима. Али, што се више од Африке удаљавамо, степен те разноврсности драстично се смањује. Научници баш ту чињеницу сматрају доказом за своју тезу. Наиме: популације које теже експанзији постају сличније. На њиховим спољним границама генетска разноврсност се смањује. До овога долази захваљујући чињеници да се смањује број насељеника . Што мање гена мигрира, то становништво постаје све униформније. Тиме се смањује могућа комбинација гена. Резултат тога је да припадници мигрирајуће популације постају међусобно слични. Овај феномен научници називају ефектом “Оснивача” Напустивши Африку људи су са собом понели и своје језике. Мањи број насељеника значио је и мањи број фонема. На тај начин су с временом појединачни језици постајали све сличнији. Изгледа да је чињеница да Хомо сапиенс води порекло из Африке већ доказана. Сад чекамо да видимо да ли ово важи и за његов језик.
Да ли си знао?
Арапски језик спада у најважније језике на свету. Више од 300 милиона људи у преко 20 земаља говори арапски. Овај афроазијски језик је настао пре више хиљада година. Прво се говорио на Арапском полуострву, а онда се снажно проширио. Говорни арапски јако се разликује од књижевног арапског језика. Такође има пуно различитих арапских дијалеката. Говорници из различитих регија често се међусобно уопште не разумеју. Класични књижевни арапски језик данас се скоро никако не говори. Појављује се пре свега у писаном облику. Интерес за арапским језиком је последњих година јако порастао. Многим људима је посебно фасцинантно арапско писмо. Пише се здесна налево. Ко жели учити арапски, морао би се придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, затим граматика а тек онда писмо. Ко се тога придржава, биће му сигурно много забавно при учењу.