Рјечник

sr Чишћење куће   »   bg Почистване на къщата

18 [осамнаест]

Чишћење куће

Чишћење куће

18 [осемнайсет]

18 [osemnayset]

Почистване на къщата

Pochistvane na kyshchata

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Данас је субота. Д----е-с----а Д___ е с_____ Д-е- е с-б-т- ------------- Днес е събота 0
P-ch-s----e-n--ky--c---a P__________ n_ k________ P-c-i-t-a-e n- k-s-c-a-a ------------------------ Pochistvane na kyshchata
Данас имамо времена. Дне- --е-и-ам----ем-. Д___ н__ и____ в_____ Д-е- н-е и-а-е в-е-е- --------------------- Днес ние имаме време. 0
Po-histva-e --------hata P__________ n_ k________ P-c-i-t-a-e n- k-s-c-a-a ------------------------ Pochistvane na kyshchata
Данас чистимо стан. Дне- ние --с-и---илищет-. Д___ н__ ч_____ ж________ Д-е- н-е ч-с-и- ж-л-щ-т-. ------------------------- Днес ние чистим жилището. 0
Dn-s--e -ybota D___ y_ s_____ D-e- y- s-b-t- -------------- Dnes ye sybota
Ја чистим купатило. Аз-чист- баня--. А_ ч____ б______ А- ч-с-я б-н-т-. ---------------- Аз чистя банята. 0
D-e- ye s--o-a D___ y_ s_____ D-e- y- s-b-t- -------------- Dnes ye sybota
Мој муж пере ауто. М-я- м-ж--и- ко--т-. М___ м__ м__ к______ М-я- м-ж м-е к-л-т-. -------------------- Моят мъж мие колата. 0
Dnes -e---bo-a D___ y_ s_____ D-e- y- s-b-t- -------------- Dnes ye sybota
Деца перу бицикла. Дец-та ч---ят -е--с-педите-/ ----лат-. Д_____ ч_____ в___________ / к________ Д-ц-т- ч-с-я- в-л-с-п-д-т- / к-л-л-т-. -------------------------------------- Децата чистят велосипедите / колелата. 0
Dn-s-ni- i-a-- -reme. D___ n__ i____ v_____ D-e- n-e i-a-e v-e-e- --------------------- Dnes nie imame vreme.
Бака залива цвеће. Б--а по-ива --е---а. Б___ п_____ ц_______ Б-б- п-л-в- ц-е-я-а- -------------------- Баба полива цветята. 0
D--s-ni--imame--rem-. D___ n__ i____ v_____ D-e- n-e i-a-e v-e-e- --------------------- Dnes nie imame vreme.
Деца поспремају дечију собу. Дец--- --з-ре---т-детс--та ст--. Д_____ р_________ д_______ с____ Д-ц-т- р-з-р-б-а- д-т-к-т- с-а-. -------------------------------- Децата разтребват детската стая. 0
Dnes -ie -mame-v-e-e. D___ n__ i____ v_____ D-e- n-e i-a-e v-e-e- --------------------- Dnes nie imame vreme.
Мој муж поспрема свој писаћи сто. М-я---ъж-ра--ребва--ю---о-си. М___ м__ р________ б_____ с__ М-я- м-ж р-з-р-б-а б-р-т- с-. ----------------------------- Моят мъж разтребва бюрото си. 0
Dne- nie ch-sti- -h-l-shchet-. D___ n__ c______ z____________ D-e- n-e c-i-t-m z-i-i-h-h-t-. ------------------------------ Dnes nie chistim zhilishcheto.
Ја стављам веш у машину за прање веша. А---л--ам п-----о-в-п-ра--я-а. А_ с_____ п______ в п_________ А- с-а-а- п-а-е-о в п-р-л-я-а- ------------------------------ Аз слагам прането в пералнята. 0
Dne- n-e ch-sti--zhil-s--het-. D___ n__ c______ z____________ D-e- n-e c-i-t-m z-i-i-h-h-t-. ------------------------------ Dnes nie chistim zhilishcheto.
Ја простирем веш. Аз-п--с---а- пран-то. А_ п________ п_______ А- п-о-т-р-м п-а-е-о- --------------------- Аз простирам прането. 0
D-es --e chi-t-- --i-i--c----. D___ n__ c______ z____________ D-e- n-e c-i-t-m z-i-i-h-h-t-. ------------------------------ Dnes nie chistim zhilishcheto.
Ја пеглам веш. Аз--ладя-пран-т-. А_ г____ п_______ А- г-а-я п-а-е-о- ----------------- Аз гладя прането. 0
Az ----tya -a-y--a. A_ c______ b_______ A- c-i-t-a b-n-a-a- ------------------- Az chistya banyata.
Прозори су прљави. Про---ц-те с- ------. П_________ с_ м______ П-о-о-ц-т- с- м-ъ-н-. --------------------- Прозорците са мръсни. 0
Az---is-y- -------. A_ c______ b_______ A- c-i-t-a b-n-a-a- ------------------- Az chistya banyata.
Под је прљав. П-д-- --мръсе-. П____ е м______ П-д-т е м-ъ-е-. --------------- Подът е мръсен. 0
Az-c-i-tya b--ya-a. A_ c______ b_______ A- c-i-t-a b-n-a-a- ------------------- Az chistya banyata.
Посуђе је прљаво. С-д-в-т- са-м-ъсни. С_______ с_ м______ С-д-в-т- с- м-ъ-н-. ------------------- Съдовете са мръсни. 0
M-ya- m-zh mie--ola--. M____ m___ m__ k______ M-y-t m-z- m-e k-l-t-. ---------------------- Moyat myzh mie kolata.
Ко чисти прозоре? Кой---ст----о-орците? К__ ч____ п__________ К-й ч-с-и п-о-о-ц-т-? --------------------- Кой чисти прозорците? 0
Mo-at myz--m-e kol--a. M____ m___ m__ k______ M-y-t m-z- m-e k-l-t-. ---------------------- Moyat myzh mie kolata.
Ко усисава прашину? Кой--и-ти-с----хосм---ч-ат-? К__ ч____ с п_______________ К-й ч-с-и с п-а-о-м-к-ч-а-а- ---------------------------- Кой чисти с прахосмукачката? 0
M--at-m-z- m-- ------. M____ m___ m__ k______ M-y-t m-z- m-e k-l-t-. ---------------------- Moyat myzh mie kolata.
Ко пере посуђе? К-- м-е-с--о--т-? К__ м__ с________ К-й м-е с-д-в-т-? ----------------- Кой мие съдовете? 0
D--sa-a--h--t----ve--s-pedi---- -ol-lata. D______ c_______ v___________ / k________ D-t-a-a c-i-t-a- v-l-s-p-d-t- / k-l-l-t-. ----------------------------------------- Detsata chistyat velosipedite / kolelata.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Рано учење

У данашње време језици све више добијају на важности. Ово такође важи и за професионални живот. Последица тога је да све већи број људи учи стране језике. Многи родитељи би такође желели да њихова деца уче стране језике. Најбоље је да се с тиме почне од малих ногу. Широм света постоје многе међународне основне школе. И дечји вртићи са вишејезичним васпитањем су све више омиљени. Учење од малих ногу доноси са собом многе предности. То је условљено развојем мозга. У њему се језичке структуре изграђују све до четврте године. Ове неуронске мреже нам помажу у учењу. Нове неуронске структуре се касније у животу не стварају тако лако. Старија деца и одрасли уче стране језике са много више потешкоћа. Зато и треба да радимо на раном развоју мозга. Укратко речено: што млађе - то боље. Али постоје и људи који критикују рано учење. Они страхују да вишејезичност претерано оптерећује малу децу. Сем тога, мишљења су да постоји опасност да ни један језик неће научити како треба. Ипак, ова мишљења нису у науци нашла своју потврду. Већина лингвиста и неуропсихолога је оптимистична. Њихова истраживања на ту тему довела су до позитивних резултата. Деца се обично забављају на курсевима страних језика. Такође: када деца уче језике, она и размишљају о њима. Учећи стране језике она боље упознају матерњи језик. Она читавог живота имају користи од овог познавања језика. Могуће је да је чак много боље почети са учењем тежих језика. Зато што дечји мозак учи брзо и интуитивно. Њему је сасвим свеједно да ли памти hello, ciao,или néih hóu!
Да ли си знао?
Хинду спада у индоаријске језике. Говори се у већини држава северне и централне Индије. Хинду је у уском сродству с језиком урду који се првенствено говори у Пакистану. Заправо су оба језика скоро идентична. Суштинска разлика се састоји у писму. Хинду се пише писмом деванагари. Урду, с друге стране, користи арапски систем знакова. За хинду су карактеристични многи дијалекти. Због величине земље они се деломице знатно међусобно разликују. За 370 милиона људи хинду је матерњи језик. Ту спада још и најмање 150 милиона који владају језиком хинду као другим језиком. Тако хинду спада у један од језика с највише говорника на свету. После кинеског заузима друго место. Значи, испред је шпанског и енглеског! А утицај Индије у свету муњевито расте!