Рјечник

sr Прошлост 1   »   bg Минало време 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [осемдесет и едно]

81 [osemdeset i yedno]

Минало време 1

Minalo vreme 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
писати Пи-а П___ П-ш- ---- Пиша 0
M-n-l- vr--e 1 M_____ v____ 1 M-n-l- v-e-e 1 -------------- Minalo vreme 1
Он је написао писмо. То- н---са-п--мо. Т__ н_____ п_____ Т-й н-п-с- п-с-о- ----------------- Той написа писмо. 0
M--a----r--e 1 M_____ v____ 1 M-n-l- v-e-e 1 -------------- Minalo vreme 1
А она је написала разгледницу. А т----дп---аше---р--ч-а. А т_ н_________ к________ А т- н-д-и-в-ш- к-р-и-к-. ------------------------- А тя надписваше картичка. 0
P---a P____ P-s-a ----- Pisha
читати Ч-та Ч___ Ч-т- ---- Чета 0
P---a P____ P-s-a ----- Pisha
Он је читао илустровани часопис. Т---ч-т-----л--тро-а-- -пи-а--е. Т__ ч_____ и__________ с________ Т-й ч-т-ш- и-ю-т-о-а-о с-и-а-и-. -------------------------------- Той четеше илюстровано списание. 0
Pis-a P____ P-s-a ----- Pisha
А она је читала књигу. А тя-ч--е-е кн---. А т_ ч_____ к_____ А т- ч-т-ш- к-и-а- ------------------ А тя четеше книга. 0
T-y-----s- p-smo. T__ n_____ p_____ T-y n-p-s- p-s-o- ----------------- Toy napisa pismo.
узети В-е-ам В_____ В-е-а- ------ Вземам 0
To--na--s---i-mo. T__ n_____ p_____ T-y n-p-s- p-s-o- ----------------- Toy napisa pismo.
Он је узео цигарету. Т-й взе--иг-ра. Т__ в__ ц______ Т-й в-е ц-г-р-. --------------- Той взе цигара. 0
To- nap-s- p-s-o. T__ n_____ p_____ T-y n-p-s- p-s-o- ----------------- Toy napisa pismo.
Она је узела комад чоколаде. Т--в---па-ч---о-о-а-. Т_ в__ п____ ш_______ Т- в-е п-р-е ш-к-л-д- --------------------- Тя взе парче шоколад. 0
A-tya na--i-v-s-- kart--h-a. A t__ n__________ k_________ A t-a n-d-i-v-s-e k-r-i-h-a- ---------------------------- A tya nadpisvashe kartichka.
Он је био неверан, али је она била верна. То---е бе-- пр-да-- -о-т- б-ше--ред---. Т__ н_ б___ п______ н_ т_ б___ п_______ Т-й н- б-ш- п-е-а-, н- т- б-ш- п-е-а-а- --------------------------------------- Той не беше предан, но тя беше предана. 0
A -y- -adp-s----e --rt-c-ka. A t__ n__________ k_________ A t-a n-d-i-v-s-e k-r-i-h-a- ---------------------------- A tya nadpisvashe kartichka.
Он је био лењ, али је она била вредна. Т-----ш---ъ--е-и-- но ---беш--с--ра-е---. Т__ б___ м________ н_ т_ б___ с__________ Т-й б-ш- м-р-е-и-, н- т- б-ш- с-а-а-е-н-. ----------------------------------------- Той беше мързелив, но тя беше старателна. 0
A---a n-dpi-va-h--k--t-c-k-. A t__ n__________ k_________ A t-a n-d-i-v-s-e k-r-i-h-a- ---------------------------- A tya nadpisvashe kartichka.
Он је био сиромашан, али је она била богата. То--б-ше--еден,-но--- бе---бога--. Т__ б___ б_____ н_ т_ б___ б______ Т-й б-ш- б-д-н- н- т- б-ш- б-г-т-. ---------------------------------- Той беше беден, но тя беше богата. 0
Ch--a C____ C-e-a ----- Cheta
Он није имао новца, већ дуговe. Т-- --м----пари- а д----ве. Т__ н_____ п____ а д_______ Т-й н-м-ш- п-р-, а д-л-о-е- --------------------------- Той нямаше пари, а дългове. 0
Ch-ta C____ C-e-a ----- Cheta
Он није имао среће, већ пех. То---ямаш- --с-е---- -а-- -----л--а. Т__ н_____ к______ а с___ н_________ Т-й н-м-ш- к-с-е-, а с-м- н-с-о-у-а- ------------------------------------ Той нямаше късмет, а само несполука. 0
Cheta C____ C-e-a ----- Cheta
Он није имао успех, већ неуспех. Той -ям--- у----, а не-----. Т__ н_____ у_____ а н_______ Т-й н-м-ш- у-п-х- а н-у-п-х- ---------------------------- Той нямаше успех, а неуспех. 0
T-y-c-e---he -lyu----van- -p----ie. T__ c_______ i___________ s________ T-y c-e-e-h- i-y-s-r-v-n- s-i-a-i-. ----------------------------------- Toy cheteshe ilyustrovano spisanie.
Он није био задовољан, већ незадовољан. Той-не -е---д----е-- --не---о-е-. Т__ н_ б___ д_______ а н_________ Т-й н- б-ш- д-в-л-н- а н-д-в-л-н- --------------------------------- Той не беше доволен, а недоволен. 0
T-y c--------i-y--t-o-a-o--pi----e. T__ c_______ i___________ s________ T-y c-e-e-h- i-y-s-r-v-n- s-i-a-i-. ----------------------------------- Toy cheteshe ilyustrovano spisanie.
Он није био срећан, већ несрећан. То--не б--е --с-лив, а-н-щ---е-. Т__ н_ б___ щ_______ а н________ Т-й н- б-ш- щ-с-л-в- а н-щ-с-е-. -------------------------------- Той не беше щастлив, а нещастен. 0
Toy-c-ete--- -lyu-t-o---o--pi---ie. T__ c_______ i___________ s________ T-y c-e-e-h- i-y-s-r-v-n- s-i-a-i-. ----------------------------------- Toy cheteshe ilyustrovano spisanie.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Т-й--- -----си-п-т-ч--- а-н-с--п-ти-ен. Т__ н_ б___ с__________ а н____________ Т-й н- б-ш- с-м-а-и-е-, а н-с-м-а-и-е-. --------------------------------------- Той не беше симпатичен, а несимпатичен. 0
A -y--c--t-sh- k-ig-. A t__ c_______ k_____ A t-a c-e-e-h- k-i-a- --------------------- A tya cheteshe kniga.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + бугарски (1-100) МП3 бугарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.