Рјечник

sr Прошлост 1   »   hy անցյալ 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [ութանասունմեկ]

81 [ut’anasunmek]

անցյալ 1

ants’yal 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
писати գ--լ գ___ գ-ե- ---- գրել 0
a--s’----1 a_______ 1 a-t-’-a- 1 ---------- ants’yal 1
Он је написао писмо. Ն----մա---րե-: Ն_ ն____ գ____ Ն- ն-մ-կ գ-ե-: -------------- Նա նամակ գրեց: 0
a---’yal-1 a_______ 1 a-t-’-a- 1 ---------- ants’yal 1
А она је написала разгледницу. Եվ-նա -աց-- --եց: Ե_ ն_ բ____ գ____ Ե- ն- բ-ց-կ գ-ե-: ----------------- Եվ նա բացիկ գրեց: 0
grel g___ g-e- ---- grel
читати կարդ-լ կ_____ կ-ր-ա- ------ կարդալ 0
grel g___ g-e- ---- grel
Он је читао илустровани часопис. Ն---արդո-մ-----մս-գ---: Ն_ կ______ է_ ա________ Ն- կ-ր-ո-մ է- ա-ս-գ-ր-: ----------------------- Նա կարդում էր ամսագիրը: 0
gr-l g___ g-e- ---- grel
А она је читала књигу. Եվ-նա կարդո-մ -- -- -ի-ք: Ե_ ն_ կ______ է_ մ_ գ____ Ե- ն- կ-ր-ո-մ է- մ- գ-ր-: ------------------------- Եվ նա կարդում էր մի գիրք: 0
Na--a--------s’ N_ n____ g_____ N- n-m-k g-e-s- --------------- Na namak grets’
узети վ--ց--լ վ______ վ-ր-ն-լ ------- վերցնել 0
N- n---k g-et-’ N_ n____ g_____ N- n-m-k g-e-s- --------------- Na namak grets’
Он је узео цигарету. Ն--մի սիգ---- վ-ր-րե-: Ն_ մ_ ս______ վ_______ Ն- մ- ս-գ-ր-տ վ-ր-ր-ց- ---------------------- Նա մի սիգարետ վերցրեց: 0
Na -amak ---ts’ N_ n____ g_____ N- n-m-k g-e-s- --------------- Na namak grets’
Она је узела комад чоколаде. Նա -ի---որ-շո-ո-----եր-րեց: Ն_ մ_ կ___ շ______ վ_______ Ն- մ- կ-ո- շ-կ-լ-դ վ-ր-ր-ց- --------------------------- Նա մի կտոր շոկոլադ վերցրեց: 0
Y---n--bat-’-k--rets’ Y__ n_ b______ g_____ Y-v n- b-t-’-k g-e-s- --------------------- Yev na bats’ik grets’
Он је био неверан, али је она била верна. Նա ա---վ--արի- -- եղե----սկ -- հ-վա---իմ: Ն_ ա__________ է_ ե____ ի__ ն_ հ_________ Ն- ա-հ-վ-տ-ր-մ է- ե-ե-, ի-կ ն- հ-վ-տ-ր-մ- ----------------------------------------- Նա անհավատարիմ էր եղել, իսկ նա հավատարիմ: 0
Y---na-bat---k-----s’ Y__ n_ b______ g_____ Y-v n- b-t-’-k g-e-s- --------------------- Yev na bats’ik grets’
Он је био лењ, али је она била вредна. Նա-ծ--յլ--- -ղե---ի-կ ն- -ան---ր էր: Ն_ ծ____ է_ ե____ ի__ ն_ ջ______ է__ Ն- ծ-ւ-լ է- ե-ե-, ի-կ ն- ջ-ն-ս-ր է-: ------------------------------------ Նա ծույլ էր եղել, իսկ նա ջանասեր էր: 0
Y-v-n- bat--i- g-ets’ Y__ n_ b______ g_____ Y-v n- b-t-’-k g-e-s- --------------------- Yev na bats’ik grets’
Он је био сиромашан, али је она била богата. Նա-ա-քա----- իս- ն- հ-րու-տ: Ն_ ա____ է__ ի__ ն_ հ_______ Ն- ա-ք-տ է-, ի-կ ն- հ-ր-ւ-տ- ---------------------------- Նա աղքատ էր, իսկ նա հարուստ: 0
k---al k_____ k-r-a- ------ kardal
Он није имао новца, већ дуговe. Նա--ո- չուն-ր---յ--պար-ք--: Ն_ փ__ չ______ ա__ պ_______ Ն- փ-ղ չ-ւ-ե-, ա-լ պ-ր-ք-ր- --------------------------- Նա փող չուներ, այլ պարտքեր: 0
ka-dal k_____ k-r-a- ------ kardal
Он није имао среће, већ пех. Նա-----ղությ-ւ- չու-ե-, -յ- ձ-խորդո-թյո--: Ն_ հ___________ չ______ ա__ ձ_____________ Ն- հ-ջ-ղ-ւ-յ-ւ- չ-ւ-ե-, ա-լ ձ-խ-ր-ո-թ-ո-ն- ------------------------------------------ Նա հաջողություն չուներ, այլ ձախորդություն: 0
k-rd-l k_____ k-r-a- ------ kardal
Он није имао успех, већ неуспех. Ն- -ո---- -ա--ղ---յ-ւ-- -յ--անհ-ջողու---ւ-: Ն_ չ_____ հ____________ ա__ ա______________ Ն- չ-ւ-ե- հ-ջ-ղ-ւ-յ-ւ-, ա-լ ա-հ-ջ-ղ-ւ-յ-ւ-: ------------------------------------------- Նա չուներ հաջողություն, այլ անհաջողություն: 0
N--kard---er--m-ag-ry N_ k_____ e_ a_______ N- k-r-u- e- a-s-g-r- --------------------- Na kardum er amsagiry
Он није био задовољан, већ незадовољан. Նա--ոհ -էր, --լ դ-գո-: Ն_ գ__ չ___ ա__ դ_____ Ն- գ-հ չ-ր- ա-լ դ-գ-հ- ---------------------- Նա գոհ չէր, այլ դժգոհ: 0
Na-kardu- -- -ms-g--y N_ k_____ e_ a_______ N- k-r-u- e- a-s-g-r- --------------------- Na kardum er amsagiry
Он није био срећан, већ несрећан. Ն----ջ-նիկ-չ--, ա-լ դ----տ: Ն_ ե______ չ___ ա__ դ______ Ն- ե-ջ-ն-կ չ-ր- ա-լ դ-բ-խ-: --------------------------- Նա երջանիկ չէր, այլ դժբախտ: 0
Na --r-u--er-a------y N_ k_____ e_ a_______ N- k-r-u- e- a-s-g-r- --------------------- Na kardum er amsagiry
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Նա-հ--ա---լի-------յլ---կա----ի: Ն_ հ________ չ___ ա__ հ_________ Ն- հ-մ-կ-ե-ի չ-ր- ա-լ հ-կ-կ-ե-ի- -------------------------------- Նա համակրելի չէր, այլ հակակրելի: 0
Y-v--a kar-u- er-mi ----’ Y__ n_ k_____ e_ m_ g____ Y-v n- k-r-u- e- m- g-r-’ ------------------------- Yev na kardum er mi girk’

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.