Рјечник

sr Прошлост 1   »   mk Минато време 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [осумдесет и еден]

81 [osoomdyesyet i yedyen]

Минато време 1

Minato vryemye 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
писати пишува п_____ п-ш-в- ------ пишува 0
Mina-o-----my- 1 M_____ v______ 1 M-n-t- v-y-m-e 1 ---------------- Minato vryemye 1
Он је написао писмо. Тој-н----а--дно --с--. Т__ н_____ е___ п_____ Т-ј н-п-ш- е-н- п-с-о- ---------------------- Тој напиша едно писмо. 0
Min--- v-y-mye 1 M_____ v______ 1 M-n-t- v-y-m-e 1 ---------------- Minato vryemye 1
А она је написала разгледницу. А--аа н---ш- -д---к-рт---а. А т__ н_____ е___ к________ А т-а н-п-ш- е-н- к-р-и-к-. --------------------------- А таа напиша една картичка. 0
p-s-o-va p_______ p-s-o-v- -------- pishoova
читати чи-а ч___ ч-т- ---- чита 0
p-sh---a p_______ p-s-o-v- -------- pishoova
Он је читао илустровани часопис. То- --таше -----с-иса---. Т__ ч_____ е___ с________ Т-ј ч-т-ш- е-н- с-и-а-и-. ------------------------- Тој читаше едно списание. 0
pi-ho--a p_______ p-s-o-v- -------- pishoova
А она је читала књигу. А-т-----т--е ---- ---г-. А т__ ч_____ е___ к_____ А т-а ч-т-ш- е-н- к-и-а- ------------------------ А таа читаше една книга. 0
To- na--sh--y-dno pis-o. T__ n______ y____ p_____ T-ј n-p-s-a y-d-o p-s-o- ------------------------ Toј napisha yedno pismo.
узети з-ма з___ з-м- ---- зема 0
T-- n-p-sh- --dno pi-m-. T__ n______ y____ p_____ T-ј n-p-s-a y-d-o p-s-o- ------------------------ Toј napisha yedno pismo.
Он је узео цигарету. Т---з-де е-на-ци----. Т__ з___ е___ ц______ Т-ј з-д- е-н- ц-г-р-. --------------------- Тој зеде една цигара. 0
T-ј n--is-a --d-----sm-. T__ n______ y____ p_____ T-ј n-p-s-a y-d-o p-s-o- ------------------------ Toј napisha yedno pismo.
Она је узела комад чоколаде. Таа --д--едн- парч- чокола--. Т__ з___ е___ п____ ч________ Т-а з-д- е-н- п-р-е ч-к-л-д-. ----------------------------- Таа зеде едно парче чоколадо. 0
A t-a--apisha y-dn- -art--h-a. A t__ n______ y____ k_________ A t-a n-p-s-a y-d-a k-r-i-h-a- ------------------------------ A taa napisha yedna kartichka.
Он је био неверан, али је она била верна. Т-ј-б----нев----- н--т----еше--е---. Т__ б___ н_______ н_ т__ б___ в_____ Т-ј б-ш- н-в-р-н- н- т-а б-ш- в-р-а- ------------------------------------ Тој беше неверен, но таа беше верна. 0
A---a na-i-ha-y--na-k-rti-hk-. A t__ n______ y____ k_________ A t-a n-p-s-a y-d-a k-r-i-h-a- ------------------------------ A taa napisha yedna kartichka.
Он је био лењ, али је она била вредна. Тој-б-----рзе-----н--та- б--е -ре--а. Т__ б___ м_______ н_ т__ б___ в______ Т-ј б-ш- м-з-л-в- н- т-а б-ш- в-е-н-. ------------------------------------- Тој беше мрзелив, но таа беше вредна. 0
A-ta-----ish- ye------rt-c--a. A t__ n______ y____ k_________ A t-a n-p-s-a y-d-a k-r-i-h-a- ------------------------------ A taa napisha yedna kartichka.
Он је био сиромашан, али је она била богата. То- -е-е-с-----ш-н- -о -----еш----г--а. Т__ б___ с_________ н_ т__ б___ б______ Т-ј б-ш- с-р-м-ш-н- н- т-а б-ш- б-г-т-. --------------------------------------- Тој беше сиромашен, но таа беше богата. 0
ch--a c____ c-i-a ----- chita
Он није имао новца, већ дуговe. Т-ј н-маше ----- --к--д---ов-. Т__ н_____ п____ т___ д_______ Т-ј н-м-ш- п-р-, т-к- д-л-о-и- ------------------------------ Тој немаше пари, туку долгови. 0
chi-a c____ c-i-a ----- chita
Он није имао среће, већ пех. То- -е-а-- -реќа- ту-- м-л--. Т__ н_____ с_____ т___ м_____ Т-ј н-м-ш- с-е-а- т-к- м-л-р- ----------------------------- Тој немаше среќа, туку малер. 0
ch--a c____ c-i-a ----- chita
Он није имао успех, већ неуспех. Тој -----е-у---х- --ку не-с--х. Т__ н_____ у_____ т___ н_______ Т-ј н-м-ш- у-п-х- т-к- н-у-п-х- ------------------------------- Тој немаше успех, туку неуспех. 0
T-- ---t-shye --dn--s--san--e. T__ c________ y____ s_________ T-ј c-i-a-h-e y-d-o s-i-a-i-e- ------------------------------ Toј chitashye yedno spisaniye.
Он није био задовољан, већ незадовољан. Т-- не ---е-------лен- -----незад------. Т__ н_ б___ з_________ т___ н___________ Т-ј н- б-ш- з-д-в-л-н- т-к- н-з-д-в-л-н- ---------------------------------------- Тој не беше задоволен, туку незадоволен. 0
T-ј --itas-ye y---o---is-n---. T__ c________ y____ s_________ T-ј c-i-a-h-e y-d-o s-i-a-i-e- ------------------------------ Toј chitashye yedno spisaniye.
Он није био срећан, већ несрећан. Т-- не-б--- -р----, -ук--не-реќ-н. Т__ н_ б___ с______ т___ н________ Т-ј н- б-ш- с-е-е-, т-к- н-с-е-е-. ---------------------------------- Тој не беше среќен, туку несреќен. 0
T-- -hit-sh-- y-dno-s-----iy-. T__ c________ y____ s_________ T-ј c-i-a-h-e y-d-o s-i-a-i-e- ------------------------------ Toј chitashye yedno spisaniye.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Т----- б-ш--си-----ч--,----- -еси--а---е-. Т__ н_ б___ с__________ т___ н____________ Т-ј н- б-ш- с-м-а-и-е-, т-к- н-с-м-а-и-е-. ------------------------------------------ Тој не беше симпатичен, туку несимпатичен. 0
A---- ch-ta-hy- y-d-- kn----. A t__ c________ y____ k______ A t-a c-i-a-h-e y-d-a k-i-u-. ----------------------------- A taa chitashye yedna knigua.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.