Рјечник

sr Читати и писати   »   mk Читање и пишување

6 [шест]

Читати и писати

Читати и писати

6 [шест]

6 [shyest]

Читање и пишување

Chitaњye i pishoovaњye

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Ja читам. Ј---чита-. Ј__ ч_____ Ј-с ч-т-м- ---------- Јас читам. 0
Ј-- -hi-am. Ј__ c______ Ј-s c-i-a-. ----------- Јas chitam.
Ја читам једно слово. Ја- ч--ам -дна--ук-а. Ј__ ч____ е___ б_____ Ј-с ч-т-м е-н- б-к-а- --------------------- Јас читам една буква. 0
Ј-----itam ye-na ---kva. Ј__ c_____ y____ b______ Ј-s c-i-a- y-d-a b-o-v-. ------------------------ Јas chitam yedna bookva.
Ја читам једну реч. Ј-----т-- е-е---б-р. Ј__ ч____ е___ з____ Ј-с ч-т-м е-е- з-о-. -------------------- Јас читам еден збор. 0
Јa- c-i-----e--e- -b--. Ј__ c_____ y_____ z____ Ј-s c-i-a- y-d-e- z-o-. ----------------------- Јas chitam yedyen zbor.
Ја читам једну реченицу. Ј---чи-ам --на рече---а. Ј__ ч____ е___ р________ Ј-с ч-т-м е-н- р-ч-н-ц-. ------------------------ Јас читам една реченица. 0
Ј---chi-----e--a-r-ec-yeni-za. Ј__ c_____ y____ r____________ Ј-s c-i-a- y-d-a r-e-h-e-i-z-. ------------------------------ Јas chitam yedna ryechyenitza.
Ја читам једно писмо. Ј-- ----- е--о писмо. Ј__ ч____ е___ п_____ Ј-с ч-т-м е-н- п-с-о- --------------------- Јас читам едно писмо. 0
Јa--ch--am-y-dn---is-o. Ј__ c_____ y____ p_____ Ј-s c-i-a- y-d-o p-s-o- ----------------------- Јas chitam yedno pismo.
Ја читам једну књигу. Ја- ч-т-м ---а к--га. Ј__ ч____ е___ к_____ Ј-с ч-т-м е-н- к-и-а- --------------------- Јас читам една книга. 0
Јas c--ta- yed-- knigua. Ј__ c_____ y____ k______ Ј-s c-i-a- y-d-a k-i-u-. ------------------------ Јas chitam yedna knigua.
Ја читам. Ја- ч----. Ј__ ч_____ Ј-с ч-т-м- ---------- Јас читам. 0
Јa----i--m. Ј__ c______ Ј-s c-i-a-. ----------- Јas chitam.
Ти читаш. Т- чи---. Т_ ч_____ Т- ч-т-ш- --------- Ти читаш. 0
T- -hi---h. T_ c_______ T- c-i-a-h- ----------- Ti chitash.
Он чита. Тој ч-т-. Т__ ч____ Т-ј ч-т-. --------- Тој чита. 0
Toј-----a. T__ c_____ T-ј c-i-a- ---------- Toј chita.
Ја пишем. Ј---п-шу-ам. Ј__ п_______ Ј-с п-ш-в-м- ------------ Јас пишувам. 0
Јas-p---o--am. Ј__ p_________ Ј-s p-s-o-v-m- -------------- Јas pishoovam.
Ја пишем једно слово. Ј-с-пи-ув-- -дн- б--ва. Ј__ п______ е___ б_____ Ј-с п-ш-в-м е-н- б-к-а- ----------------------- Јас пишувам една буква. 0
Јa- --s-o--a--ye--a --o--a. Ј__ p________ y____ b______ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a b-o-v-. --------------------------- Јas pishoovam yedna bookva.
Ја пишем једну реч. Ј-- -ишувам-е--------. Ј__ п______ е___ з____ Ј-с п-ш-в-м е-е- з-о-. ---------------------- Јас пишувам еден збор. 0
Ј-- pi-----am-y-dy-- -bo-. Ј__ p________ y_____ z____ Ј-s p-s-o-v-m y-d-e- z-o-. -------------------------- Јas pishoovam yedyen zbor.
Ја пишем једну реченицу. Јас --шува----на реч--ица. Ј__ п______ е___ р________ Ј-с п-ш-в-м е-н- р-ч-н-ц-. -------------------------- Јас пишувам една реченица. 0
Јas--is--o--- yedn--ry-ch---i---. Ј__ p________ y____ r____________ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a r-e-h-e-i-z-. --------------------------------- Јas pishoovam yedna ryechyenitza.
Ја пишем једно писмо. Ј-с--ишува--е--- писм-. Ј__ п______ е___ п_____ Ј-с п-ш-в-м е-н- п-с-о- ----------------------- Јас пишувам едно писмо. 0
Ј-s-p-sh-ov-m ---no -i--o. Ј__ p________ y____ p_____ Ј-s p-s-o-v-m y-d-o p-s-o- -------------------------- Јas pishoovam yedno pismo.
Ја пишем једну књигу. Ј-- ---у-а- -д-а -нига. Ј__ п______ е___ к_____ Ј-с п-ш-в-м е-н- к-и-а- ----------------------- Јас пишувам една книга. 0
Јa--pis-oov-m y--na k---u-. Ј__ p________ y____ k______ Ј-s p-s-o-v-m y-d-a k-i-u-. --------------------------- Јas pishoovam yedna knigua.
Ја пишем. Ја--пишу---. Ј__ п_______ Ј-с п-ш-в-м- ------------ Јас пишувам. 0
Ј-s--i--oo-a-. Ј__ p_________ Ј-s p-s-o-v-m- -------------- Јas pishoovam.
Ти пишеш. Т- -и----ш. Т_ п_______ Т- п-ш-в-ш- ----------- Ти пишуваш. 0
Ti p-sh-o--s-. T_ p__________ T- p-s-o-v-s-. -------------- Ti pishoovash.
Он пише. Тој---шува. Т__ п______ Т-ј п-ш-в-. ----------- Тој пишува. 0
To- p-shoo--. T__ p________ T-ј p-s-o-v-. ------------- Toј pishoova.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Интернационализми

Глобализација се одражава и на језике. Ово је већ потврђено ширењем интернационализама. Интернационализми су речи које се употребљавају у многим језицима. При том имају слично или истоветно значење. Врло често им је и изговор исти. У већини случајева се исто и пишу. Ширење интернационализама је веома занимљив феномен. За њих границе не постоје. Бар не оне географске. А посебно не лингвистичке. Има речи које се разумеју на свим континентима. Одлична илустрација ове тврдње је реч хотел . Позната је скоро свуда на свету. Бројни интернационализми потичу из науке. Технички термини се такође врло брзо шире по свету. Стари интернационализми потичу из заједничког корена. Они су се развили из исте речи. Ипак, у већини случајева, они се позајмљују. Просто речено, бивају инкорпорисани у дати језик. Код оваквог преузимања речи културни кругови играју веома важну улогу. Свака цивилизација има сопствену традицију. Због тога се нови концепти не прихватају свуда подједнако. Културне норме су те које одлучују шта ће се усвојити, а шта не. Неке ствари можемо наћи само у неким деловима света. Друге се, напротив, врло брзо распростране читавим светом. Једино кад се распрострањују, распрострањује се и њихово име. Е због овога су интернационализми узбудљиви. Откривајући језике, откривамо и културе...
Да ли си знао?
Кинески је језик с највећим бројем говорника на свету. Међутим, не постоји један кинески језик, већ се може рећи да их има више. Сви они спадају у породицу синотибетских језика. Око 1,3 милијарде људи говори кинески. Већина њих живи у Народној Републици Кини и Тајвану. Највећи кинески језик је књижевни кинески, који се још зове и мандарински. Као службени језик Народне Републике Кине то је матерњи језик 850 милиона људи. Остали кинески језици се често само називају дијалектима. Мандарински разумeју скоро сви људи који говоре кинески. Сви Кинези имају заједничко писмо које је старо 4000 до 5000 година. Тиме кинески има најдужу традицију писмености. Кинески писани знакови су тежи него алфабетски системи. Граматика се релативно брзо научи тако да се врло брзо може остварити успех у учењу. А све више људи жели да научи кинески… Усудите се да учите овај језик јер кинески је језик будућности!