Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   mk Вчера – денес – утре

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десет]

10 [dyesyet]

Вчера – денес – утре

Vchyera – dyenyes – ootrye

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Јуче је била субота. Вчер- беш- с-бот-. В____ б___ с______ В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше сабота. 0
V--y-r- -ye--y--sa---a. V______ b______ s______ V-h-e-a b-e-h-e s-b-t-. ----------------------- Vchyera byeshye sabota.
Јуче сам био / била у биоскопу. Вч-ра -е- -о-к---. В____ б__ в_ к____ В-е-а б-в в- к-н-. ------------------ Вчера бев во кино. 0
V-hye-a -y-- v- -ino. V______ b___ v_ k____ V-h-e-a b-e- v- k-n-. --------------------- Vchyera byev vo kino.
Филм је био интересантан. Ф------беш----т-р--е-. Ф_____ б___ и_________ Ф-л-о- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмот беше интересен. 0
F-l-o- b-es-ye in----y--yen. F_____ b______ i____________ F-l-o- b-e-h-e i-t-e-y-s-e-. ---------------------------- Filmot byeshye intyeryesyen.
Данас је недеља. Де----------л-. Д____ е н______ Д-н-с е н-д-л-. --------------- Денес е недела. 0
D-enyes ye-n-e-yel-. D______ y_ n________ D-e-y-s y- n-e-y-l-. -------------------- Dyenyes ye nyedyela.
Данас не радим. Ден----е---бот-м. Д____ н_ р_______ Д-н-с н- р-б-т-м- ----------------- Денес не работам. 0
D-e--e- -ye r--o--m. D______ n__ r_______ D-e-y-s n-e r-b-t-m- -------------------- Dyenyes nye rabotam.
Остајем код куће. Ја- -с-анува--дом-. Ј__ о________ д____ Ј-с о-т-н-в-м д-м-. ------------------- Јас останувам дома. 0
Ј-- -st-no-vam--oma. Ј__ o_________ d____ Ј-s o-t-n-o-a- d-m-. -------------------- Јas ostanoovam doma.
Сутра је понедељак. Утре-- ----дел-и-. У___ е п__________ У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
Oot--e ye-po--e-yelnik. O_____ y_ p____________ O-t-y- y- p-n-e-y-l-i-. ----------------------- Ootrye ye ponyedyelnik.
Сутра поново радим. Ј-- у--- пов-о--о-р-б-та-. Ј__ у___ п_______ р_______ Ј-с у-р- п-в-о-н- р-б-т-м- -------------------------- Јас утре повторно работам. 0
Ј---oo---- p-v---n---ab-t-m. Ј__ o_____ p_______ r_______ Ј-s o-t-y- p-v-o-n- r-b-t-m- ---------------------------- Јas ootrye povtorno rabotam.
Ја радим у бироу. Ј-- р-б-т-- во--анце-а-иј-. Ј__ р______ в_ к___________ Ј-с р-б-т-м в- к-н-е-а-и-а- --------------------------- Јас работам во канцеларија. 0
Јa- r-bo--- ---k-ntzyela-i-a. Ј__ r______ v_ k_____________ Ј-s r-b-t-m v- k-n-z-e-a-i-a- ----------------------------- Јas rabotam vo kantzyelariјa.
Ко је то? Ко--- -в-? К__ е о___ К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
K---y-----? K__ y_ o___ K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
То је Петaр. О-- е --т--. О__ е П_____ О-а е П-т-р- ------------ Ова е Петар. 0
O-- ye P--ta-. O__ y_ P______ O-a y- P-e-a-. -------------- Ova ye Pyetar.
Петар је студент. П--ар - с--де--. П____ е с_______ П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петар е студент. 0
P-e--r ye-s--o-yen-. P_____ y_ s_________ P-e-a- y- s-o-d-e-t- -------------------- Pyetar ye stoodyent.
Ко је то? Кој е о-а? К__ е о___ К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
K----- --a? K__ y_ o___ K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
То је Марта. Ов--- -арта. О__ е М_____ О-а е М-р-а- ------------ Ова е Марта. 0
Ova ye---r-a. O__ y_ M_____ O-a y- M-r-a- ------------- Ova ye Marta.
Марта је секретарица. Ма-т--е ---ре-а---. М____ е с__________ М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
Ma-t- -- sy-kr--t-r-a. M____ y_ s____________ M-r-a y- s-e-r-e-a-k-. ---------------------- Marta ye syekryetarka.
Петар и Марта су пријатељи. П--ар - М---а -- пр-јат-л-. П____ и М____ с_ п_________ П-т-р и М-р-а с- п-и-а-е-и- --------------------------- Петар и Марта се пријатели. 0
P--t-- i-Ma-t--sye---iј---el-. P_____ i M____ s__ p__________ P-e-a- i M-r-a s-e p-i-a-y-l-. ------------------------------ Pyetar i Marta sye priјatyeli.
Петар је Мартин пријатељ. П---- е п-и-а-е----на -а---. П____ е п_________ н_ М_____ П-т-р е п-и-а-е-о- н- М-р-а- ---------------------------- Петар е пријателот на Марта. 0
Pye-a- -- -ri-atyelot -a -----. P_____ y_ p__________ n_ M_____ P-e-a- y- p-i-a-y-l-t n- M-r-a- ------------------------------- Pyetar ye priјatyelot na Marta.
Марта је Петрова пријатељица. М-р-а - п-иј--ел--т- -- П-т--. М____ е п___________ н_ П_____ М-р-а е п-и-а-е-к-т- н- П-т-р- ------------------------------ Марта е пријателката на Петар. 0
M---a ye-pr-јa-y-lka-a-n---y-tar. M____ y_ p____________ n_ P______ M-r-a y- p-i-a-y-l-a-a n- P-e-a-. --------------------------------- Marta ye priјatyelkata na Pyetar.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!