Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   mk Вчера – денес – утре

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десет]

10 [dyesyet]

Вчера – денес – утре

Vchyera – dyenyes – ootrye

Изаберите како желите да видите превод:   
српски македонски Игра Више
Јуче је била субота. В---- б--е -а--т-. В____ б___ с______ В-е-а б-ш- с-б-т-. ------------------ Вчера беше сабота. 0
Vch-----bye--ye--a----. V______ b______ s______ V-h-e-a b-e-h-e s-b-t-. ----------------------- Vchyera byeshye sabota.
Јуче сам био / била у биоскопу. Вче-- б-в во---н-. В____ б__ в_ к____ В-е-а б-в в- к-н-. ------------------ Вчера бев во кино. 0
Vchy-ra --e--vo-kin-. V______ b___ v_ k____ V-h-e-a b-e- v- k-n-. --------------------- Vchyera byev vo kino.
Филм је био интересантан. Фил-------- -н-е-е---. Ф_____ б___ и_________ Ф-л-о- б-ш- и-т-р-с-н- ---------------------- Филмот беше интересен. 0
Fi-mot--yesh-- --t---y--y--. F_____ b______ i____________ F-l-o- b-e-h-e i-t-e-y-s-e-. ---------------------------- Filmot byeshye intyeryesyen.
Данас је недеља. Д--е- е -ед--а. Д____ е н______ Д-н-с е н-д-л-. --------------- Денес е недела. 0
Dy-nyes ye-nye---la. D______ y_ n________ D-e-y-s y- n-e-y-l-. -------------------- Dyenyes ye nyedyela.
Данас не радим. Д--ес -- --б--ам. Д____ н_ р_______ Д-н-с н- р-б-т-м- ----------------- Денес не работам. 0
D-e-y-- n-e ra--ta-. D______ n__ r_______ D-e-y-s n-e r-b-t-m- -------------------- Dyenyes nye rabotam.
Остајем код куће. Јас--ста-у--- дом-. Ј__ о________ д____ Ј-с о-т-н-в-м д-м-. ------------------- Јас останувам дома. 0
Ј-s-osta-o-va- -oma. Ј__ o_________ d____ Ј-s o-t-n-o-a- d-m-. -------------------- Јas ostanoovam doma.
Сутра је понедељак. Утре----он--ел--к. У___ е п__________ У-р- е п-н-д-л-и-. ------------------ Утре е понеделник. 0
Oo-r----e--o-----e----. O_____ y_ p____________ O-t-y- y- p-n-e-y-l-i-. ----------------------- Ootrye ye ponyedyelnik.
Сутра поново радим. Ј----т-е по-то--о -абот-м. Ј__ у___ п_______ р_______ Ј-с у-р- п-в-о-н- р-б-т-м- -------------------------- Јас утре повторно работам. 0
Јa- --t-ye-p-v-or-o r--o---. Ј__ o_____ p_______ r_______ Ј-s o-t-y- p-v-o-n- r-b-t-m- ---------------------------- Јas ootrye povtorno rabotam.
Ја радим у бироу. Ја- р-------в---а-ц-ла--ја. Ј__ р______ в_ к___________ Ј-с р-б-т-м в- к-н-е-а-и-а- --------------------------- Јас работам во канцеларија. 0
Ј-- --b---m vo-ka----e-a---a. Ј__ r______ v_ k_____________ Ј-s r-b-t-m v- k-n-z-e-a-i-a- ----------------------------- Јas rabotam vo kantzyelariјa.
Ко је то? К-- е-ов-? К__ е о___ К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
K-- ---o-a? K__ y_ o___ K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
То је Петaр. Ов--е---тар. О__ е П_____ О-а е П-т-р- ------------ Ова е Петар. 0
O-a-y- --eta-. O__ y_ P______ O-a y- P-e-a-. -------------- Ova ye Pyetar.
Петар је студент. П---- - с---е--. П____ е с_______ П-т-р е с-у-е-т- ---------------- Петар е студент. 0
Pyet---y---t---ye-t. P_____ y_ s_________ P-e-a- y- s-o-d-e-t- -------------------- Pyetar ye stoodyent.
Ко је то? Ко--е --а? К__ е о___ К-ј е о-а- ---------- Кој е ова? 0
Ko--ye o-a? K__ y_ o___ K-ј y- o-a- ----------- Koј ye ova?
То је Марта. Ова е-М-рт-. О__ е М_____ О-а е М-р-а- ------------ Ова е Марта. 0
Ov--ye Ma-t-. O__ y_ M_____ O-a y- M-r-a- ------------- Ova ye Marta.
Марта је секретарица. М--т- е-с----т--ка. М____ е с__________ М-р-а е с-к-е-а-к-. ------------------- Марта е секретарка. 0
M---- -e s-ekr---ar--. M____ y_ s____________ M-r-a y- s-e-r-e-a-k-. ---------------------- Marta ye syekryetarka.
Петар и Марта су пријатељи. Пет-р - М---а-с- -ри--т-ли. П____ и М____ с_ п_________ П-т-р и М-р-а с- п-и-а-е-и- --------------------------- Петар и Марта се пријатели. 0
P---a- - Ma--- s-e -riј-t-el-. P_____ i M____ s__ p__________ P-e-a- i M-r-a s-e p-i-a-y-l-. ------------------------------ Pyetar i Marta sye priјatyeli.
Петар је Мартин пријатељ. Пе-ар-е -рија----т-н--Ма-т-. П____ е п_________ н_ М_____ П-т-р е п-и-а-е-о- н- М-р-а- ---------------------------- Петар е пријателот на Марта. 0
Py-----y- pri--t----t--a-Mar--. P_____ y_ p__________ n_ M_____ P-e-a- y- p-i-a-y-l-t n- M-r-a- ------------------------------- Pyetar ye priјatyelot na Marta.
Марта је Петрова пријатељица. Ма--- --пр--ате-ката н----т--. М____ е п___________ н_ П_____ М-р-а е п-и-а-е-к-т- н- П-т-р- ------------------------------ Марта е пријателката на Петар. 0
M------- --iјa----ka-a na P--t--. M____ y_ p____________ n_ P______ M-r-a y- p-i-a-y-l-a-a n- P-e-a-. --------------------------------- Marta ye priјatyelkata na Pyetar.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + македонски (1-100) МП3 македонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!