Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   ru Вчера – сегодня – завтра

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [десять]

10 [desyatʹ]

Вчера – сегодня – завтра

Vchera – segodnya – zavtra

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Јуче је била субота. В--р--б--а с-----а. В____ б___ с_______ В-е-а б-л- с-б-о-а- ------------------- Вчера была суббота. 0
Vcher- ---a s-----a. V_____ b___ s_______ V-h-r- b-l- s-b-o-a- -------------------- Vchera byla subbota.
Јуче сам био / била у биоскопу. Вч-р--я -ы----б-ла---к-но. В____ я б__ / б___ в к____ В-е-а я б-л / б-л- в к-н-. -------------------------- Вчера я был / была в кино. 0
Vc---a----by--- -yla----i--. V_____ y_ b__ / b___ v k____ V-h-r- y- b-l / b-l- v k-n-. ---------------------------- Vchera ya byl / byla v kino.
Филм је био интересантан. Ф-л---б----н--р---ый. Ф____ б__ и__________ Ф-л-м б-л и-т-р-с-ы-. --------------------- Фильм был интересный. 0
F-lʹm-----i---re---y. F____ b__ i__________ F-l-m b-l i-t-r-s-y-. --------------------- Filʹm byl interesnyy.
Данас је недеља. Сегодня в--к---ен--. С______ в___________ С-г-д-я в-с-р-с-н-е- -------------------- Сегодня воскресенье. 0
Se-----a--osk-----ʹy-. S_______ v____________ S-g-d-y- v-s-r-s-n-y-. ---------------------- Segodnya voskresenʹye.
Данас не радим. Се-о-ня я--------т-ю. С______ я н_ р_______ С-г-д-я я н- р-б-т-ю- --------------------- Сегодня я не работаю. 0
S--odn-a ya ne-rab-t---. S_______ y_ n_ r________ S-g-d-y- y- n- r-b-t-y-. ------------------------ Segodnya ya ne rabotayu.
Остајем код куће. Я---т-ну-ь-д-ма. Я о_______ д____ Я о-т-н-с- д-м-. ---------------- Я останусь дома. 0
Ya-ost--------ma. Y_ o_______ d____ Y- o-t-n-s- d-m-. ----------------- Ya ostanusʹ doma.
Сутра је понедељак. З-вт-а п---д-ль--к. З_____ п___________ З-в-р- п-н-д-л-н-к- ------------------- Завтра понедельник. 0
Zav--a -on-del--ik. Z_____ p___________ Z-v-r- p-n-d-l-n-k- ------------------- Zavtra ponedelʹnik.
Сутра поново радим. З-в-р- я--нов--р-б-т-ю. З_____ я с____ р_______ З-в-р- я с-о-а р-б-т-ю- ----------------------- Завтра я снова работаю. 0
Z-v--a-y---n----r--ot-yu. Z_____ y_ s____ r________ Z-v-r- y- s-o-a r-b-t-y-. ------------------------- Zavtra ya snova rabotayu.
Ја радим у бироу. Я-ра----ю-- оф-се. Я р______ в о_____ Я р-б-т-ю в о-и-е- ------------------ Я работаю в офисе. 0
Y- ----t--- --o---e. Y_ r_______ v o_____ Y- r-b-t-y- v o-i-e- -------------------- Ya rabotayu v ofise.
Ко је то? К----то? К__ э___ К-о э-о- -------- Кто это? 0
Kt- eto? K__ e___ K-o e-o- -------- Kto eto?
То је Петaр. Э----ё--. Э__ П____ Э-о П-т-. --------- Это Пётр. 0
E-- ---r. E__ P____ E-o P-t-. --------- Eto Pëtr.
Петар је студент. Пёт--ст-де--. П___ с_______ П-т- с-у-е-т- ------------- Пётр студент. 0
P-t- -tud-n-. P___ s_______ P-t- s-u-e-t- ------------- Pëtr student.
Ко је то? К-о----? К__ э___ К-о э-о- -------- Кто это? 0
K-- e--? K__ e___ K-o e-o- -------- Kto eto?
То је Марта. Это Ма-та. Э__ М_____ Э-о М-р-а- ---------- Это Марта. 0
Eto M-r-a. E__ M_____ E-o M-r-a- ---------- Eto Marta.
Марта је секретарица. М-рт--сек-ет---. М____ с_________ М-р-а с-к-е-а-ь- ---------------- Марта секретарь. 0
Mar----e-r-ta-ʹ. M____ s_________ M-r-a s-k-e-a-ʹ- ---------------- Marta sekretarʹ.
Петар и Марта су пријатељи. Пётр ------а --у-ь-. П___ и М____ д______ П-т- и М-р-а д-у-ь-. -------------------- Пётр и Марта друзья. 0
Pëtr i-M-----dr-zʹy-. P___ i M____ d_______ P-t- i M-r-a d-u-ʹ-a- --------------------- Pëtr i Marta druzʹya.
Петар је Мартин пријатељ. Пё-- --уг---р-ы. П___ д___ М_____ П-т- д-у- М-р-ы- ---------------- Пётр друг Марты. 0
P--- -r-- --rty. P___ d___ M_____ P-t- d-u- M-r-y- ---------------- Pëtr drug Marty.
Марта је Петрова пријатељица. Март- п-д-уга--ет-а. М____ п______ П_____ М-р-а п-д-у-а П-т-а- -------------------- Марта подруга Петра. 0
M---a p--r--- ----a. M____ p______ P_____ M-r-a p-d-u-a P-t-a- -------------------- Marta podruga Petra.

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!