Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   zh 昨天–今天–明天

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10[十]

10 [Shí]

昨天–今天–明天

zuótiān – jīntiān – míngtiān

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
Јуче је била субота. 昨天 是 -期- 。 昨_ 是 星__ 。 昨- 是 星-六 。 ---------- 昨天 是 星期六 。 0
zuó-i-- -h- --n-q--iù. z______ s__ x_________ z-ó-i-n s-ì x-n-q-l-ù- ---------------------- zuótiān shì xīngqíliù.
Јуче сам био / била у биоскопу. 我--天---看 电影 了-。 我 昨_ 去 看 电_ 了 。 我 昨- 去 看 电- 了 。 --------------- 我 昨天 去 看 电影 了 。 0
Wǒ -uót-ā- -- -àn--i----n-le. W_ z______ q_ k__ d__________ W- z-ó-i-n q- k-n d-à-y-n-l-. ----------------------------- Wǒ zuótiān qù kàn diànyǐngle.
Филм је био интересантан. 电--很------思-。 电_ 很 有_____ 。 电- 很 有-/-意- 。 ------------- 电影 很 有趣/有意思 。 0
Dià-y-n---ěn-yǒ--ù--y----si. D_______ h__ y_____ y_______ D-à-y-n- h-n y-u-ù- y-u-ì-i- ---------------------------- Diànyǐng hěn yǒuqù/ yǒuyìsi.
Данас је недеља. 今天 --星期天-。 今_ 是 星__ 。 今- 是 星-天 。 ---------- 今天 是 星期天 。 0
J---i-n --ì -----í-iān. J______ s__ x__________ J-n-i-n s-ì x-n-q-t-ā-. ----------------------- Jīntiān shì xīngqítiān.
Данас не радим. 今--- - -作-。 今_ 我 不 工_ 。 今- 我 不 工- 。 ----------- 今天 我 不 工作 。 0
J---i---w--bù-g-n---ò. J______ w_ b_ g_______ J-n-i-n w- b- g-n-z-ò- ---------------------- Jīntiān wǒ bù gōngzuò.
Остајем код куће. 我 呆-在 -里-。 我 呆 在 家_ 。 我 呆 在 家- 。 ---------- 我 呆 在 家里 。 0
W- d-- z-i ji---. W_ d__ z__ j_____ W- d-i z-i j-ā-ǐ- ----------------- Wǒ dāi zài jiālǐ.
Сутра је понедељак. 明- ----一 。 明_ 是 星__ 。 明- 是 星-一 。 ---------- 明天 是 星期一 。 0
Mín--iān-sh- xī--q- yī. M_______ s__ x_____ y__ M-n-t-ā- s-ì x-n-q- y-. ----------------------- Míngtiān shì xīngqí yī.
Сутра поново радим. 明天-我-还要 工--。 明_ 我 还_ 工_ 。 明- 我 还- 工- 。 ------------ 明天 我 还要 工作 。 0
M-ngtiā---- ----------n-zu-. M_______ w_ h__ y__ g_______ M-n-t-ā- w- h-i y-o g-n-z-ò- ---------------------------- Míngtiān wǒ hái yào gōngzuò.
Ја радим у бироу. 我 在 -公室-工作 。 我 在 办__ 工_ 。 我 在 办-室 工- 。 ------------ 我 在 办公室 工作 。 0
W- -à- ---g-n---- gō-gz--. W_ z__ b_________ g_______ W- z-i b-n-ō-g-h- g-n-z-ò- -------------------------- Wǒ zài bàngōngshì gōngzuò.
Ко је то? 这是-谁 ? 这_ 谁 ? 这- 谁 ? ------ 这是 谁 ? 0
Z----h---huí? Z__ s__ s____ Z-è s-ì s-u-? ------------- Zhè shì shuí?
То је Петaр. 这---- 。 这_ 彼_ 。 这- 彼- 。 ------- 这是 彼得 。 0
Zh---h---ǐ-é. Z__ s__ b____ Z-è s-ì b-d-. ------------- Zhè shì bǐdé.
Петар је студент. 彼得-是-大-生 。 彼_ 是 大__ 。 彼- 是 大-生 。 ---------- 彼得 是 大学生 。 0
Bǐd- sh----xués-ē--. B___ s__ d__________ B-d- s-ì d-x-é-h-n-. -------------------- Bǐdé shì dàxuéshēng.
Ко је то? 这- 谁 啊-? 这_ 谁 啊 ? 这- 谁 啊 ? -------- 这是 谁 啊 ? 0
Z-- --ì -h-í -? Z__ s__ s___ a_ Z-è s-ì s-u- a- --------------- Zhè shì shuí a?
То је Марта. 这是 -耳- 。 这_ 马__ 。 这- 马-塔 。 -------- 这是 马耳塔 。 0
Zhè--hì -ǎ ě---ǎ. Z__ s__ m_ ě_ t__ Z-è s-ì m- ě- t-. ----------------- Zhè shì mǎ ěr tǎ.
Марта је секретарица. 马耳塔 - 女-书 。 马__ 是 女__ 。 马-塔 是 女-书 。 ----------- 马耳塔 是 女秘书 。 0
Mǎ--r--ǎ -----ǚ ---h-. M_ ě_ t_ s__ n_ m_____ M- ě- t- s-ì n- m-s-ū- ---------------------- Mǎ ěr tǎ shì nǚ mìshū.
Петар и Марта су пријатељи. 彼得 --马耳- 是--友 。 彼_ 和 马__ 是 朋_ 。 彼- 和 马-塔 是 朋- 。 --------------- 彼得 和 马耳塔 是 朋友 。 0
Bǐdé -- ---ěr -- -hì----gy--. B___ h_ m_ ě_ t_ s__ p_______ B-d- h- m- ě- t- s-ì p-n-y-u- ----------------------------- Bǐdé hé mǎ ěr tǎ shì péngyǒu.
Петар је Мартин пријатељ. 彼得 ---耳-的 男-友 。 彼_ 是 马___ 男__ 。 彼- 是 马-塔- 男-友 。 --------------- 彼得 是 马耳塔的 男朋友 。 0
Bǐ-é--h- m--ě---ǎ -e --n --ngy--. B___ s__ m_ ě_ t_ d_ n__ p_______ B-d- s-ì m- ě- t- d- n-n p-n-y-u- --------------------------------- Bǐdé shì mǎ ěr tǎ de nán péngyǒu.
Марта је Петрова пријатељица. 马耳--- 彼特的-女朋友 。 马__ 是 彼__ 女__ 。 马-塔 是 彼-的 女-友 。 --------------- 马耳塔 是 彼特的 女朋友 。 0
Mǎ ě- t- sh- bǐ-t--d---ǚ pé-g-ǒ-. M_ ě_ t_ s__ b_ t_ d_ n_ p_______ M- ě- t- s-ì b- t- d- n- p-n-y-u- --------------------------------- Mǎ ěr tǎ shì bǐ tè de nǚ péngyǒu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!