Рјечник

sr Јуче – данас – сутра   »   sl Včeraj – danes – jutri

10 [десет]

Јуче – данас – сутра

Јуче – данас – сутра

10 [deset]

Včeraj – danes – jutri

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Јуче је била субота. V--ra- je-b----so-ota. V_____ j_ b___ s______ V-e-a- j- b-l- s-b-t-. ---------------------- Včeraj je bila sobota. 0
Јуче сам био / била у биоскопу. V-e----se- bi--/ ---a v-ki--. V_____ s__ b__ / b___ v k____ V-e-a- s-m b-l / b-l- v k-n-. ----------------------------- Včeraj sem bil / bila v kinu. 0
Филм је био интересантан. Film-----i---ani-i-. F___ j_ b__ z_______ F-l- j- b-l z-n-m-v- -------------------- Film je bil zanimiv. 0
Данас је недеља. D-n-s--e n-del-a. D____ j_ n_______ D-n-s j- n-d-l-a- ----------------- Danes je nedelja. 0
Данас не радим. D-----ne-d---m. D____ n_ d_____ D-n-s n- d-l-m- --------------- Danes ne delam. 0
Остајем код куће. Ost---a-b-- d-ma. O______ b__ d____ O-t-l-a b-m d-m-. ----------------- Ostal/a bom doma. 0
Сутра је понедељак. Ju--i-je-p--e-elj--. J____ j_ p__________ J-t-i j- p-n-d-l-e-. -------------------- Jutri je ponedeljek. 0
Сутра поново радим. Ju--- -p-- -e-am. J____ s___ d_____ J-t-i s-e- d-l-m- ----------------- Jutri spet delam. 0
Ја радим у бироу. De--m --pis--n-. D____ v p_______ D-l-m v p-s-r-i- ---------------- Delam v pisarni. 0
Ко је то? K-o--e t-? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kdo je to? 0
То је Петaр. T---- --te-. T_ j_ P_____ T- j- P-t-r- ------------ To je Peter. 0
Петар је студент. P-ter ---š-ud-n-. P____ j_ š_______ P-t-r j- š-u-e-t- ----------------- Peter je študent. 0
Ко је то? Kd--je-to? K__ j_ t__ K-o j- t-? ---------- Kdo je to? 0
То је Марта. T- -e----t-. T_ j_ M_____ T- j- M-r-a- ------------ To je Marta. 0
Марта је секретарица. Mar-a -e tajn--a. M____ j_ t_______ M-r-a j- t-j-i-a- ----------------- Marta je tajnica. 0
Петар и Марта су пријатељи. P-te--in -a--a-st---r--a-e---. P____ i_ M____ s__ p__________ P-t-r i- M-r-a s-a p-i-a-e-j-. ------------------------------ Peter in Marta sta prijatelja. 0
Петар је Мартин пријатељ. Pete- je --r-i----ij-----. P____ j_ M_____ p_________ P-t-r j- M-r-i- p-i-a-e-j- -------------------------- Peter je Martin prijatelj. 0
Марта је Петрова пријатељица. Ma--- j- P-t-o-- pr-j-tel---a. M____ j_ P______ p____________ M-r-a j- P-t-o-a p-i-a-e-j-c-. ------------------------------ Marta je Petrova prijateljica. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + словеначки (1-100) МП3 словеначки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење у сну

У данашње време су страни језици део општег образовања. Кад би само њихово савлађивање било мање напорно! За оне који са учењем језика имају потешкоће имамо добре вести. У сну се најефикасније учи. До овог закључка су дошле бројне научне студије. Баш ту чињеницу можемо користити при учењу језика. У сну се прерађују искуства протеклог дана. Тада наш мозак анализира нове утиске. Све што смо у току дана доживели, у сну се још једном обрађује. У том процесу се у мозгу утврђују нови садржаји. Ствари које научимо непосредно пред спавање најдуже задржавамо. Зато је од велике помоћи да о важним ставрима размишљамо увече. У различитим фазама сна уче се различити садржаји. РЕМ-сан, на пример, је подобан за психомоторно учење. Ту спадају спортови, или свирање неког инструмента. Насупрот томе, учење чистог знања, одвија се у дубоком сну. Ту се утврђује све што смо научили. Речник и граматика такође! Док учимо језике, мозак мора пуно да ради. Мора да меморише нове речи и правила. У сну се све ово одвија још једанпут. Научници ову појаву називају теоријом понављања. Разумљиво, битно је да добро спавамо. И тело и дух треба да се добро одморе. Само тада мозак може исправно функционисати. Могло би се рећи: добар сан - добро спознајно функционисање. Док се ми лепо одмарамо, наш мозак ради ... Е па онда: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc! (лаку ноћ!)
Да ли си знао?
Британски енглески је облик енглеског који се говори у Великој Британији. Спада у западногерманске језике. За око 60 милиона то је матерњи језик. У неколико тачака се разликује од америчког енглеског. Зато се говори о енглеском као плурицентричном језику. То значи да је то језик који има више стандардних варијаната. Разлике се могу, на пример, односити на изговор, лексички фонд и правопис. Британски енглески се дели на пуно дијалеката који су деломице веома различити. Говорници дијалекта дуго времена су сматрани за необразоване и да једва могу да се образују за добра занимања. Данас је то друкчије, иако дијалекти у Великој Британији још увек играју важну улогу. У британском енглеском приметан је снажан утицај француског. То је повезано са заузимањем Велике Британије од стране Нормана 1066. године. У време колонијализма Велика Британија је проширила свој језик на друге континенте. Тако је енглески током задњих векова постао најважнији језик на свету… Учите енглески, али оригинал!