Рјечник

sr Куповина   »   sl Nakupovanje

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [štiriinpetdeset]

Nakupovanje

Изаберите како желите да видите превод:   
српски словеначки Игра Више
Ја желим купити поклон. Rad--- bi -u-il-a)-darilo. R_____ b_ k_______ d______ R-d-a- b- k-p-l-a- d-r-l-. -------------------------- Rad(a) bi kupil(a) darilo. 0
Али ништа превише скупо. Ve---- -e pr-d-a--. V_____ n_ p________ V-n-a- n- p-e-r-g-. ------------------- Vendar ne predrago. 0
Имате ли можда ташну? M---- -o--ico? M____ t_______ M-r-a t-r-i-o- -------------- Morda torbico? 0
Коју боју желите? V k-kš----a-vi j--že-ite? V k_____ b____ j_ ž______ V k-k-n- b-r-i j- ž-l-t-? ------------------------- V kakšni barvi jo želite? 0
Црну, браон или белу? V čr-i--rja-i -l- -eli? V č____ r____ a__ b____ V č-n-, r-a-i a-i b-l-? ----------------------- V črni, rjavi ali beli? 0
Велику или малу? V-lik---li -----o? V_____ a__ m______ V-l-k- a-i m-j-n-? ------------------ Veliko ali majhno? 0
Могу ли видети ову? S---a-k---ol- ---l-d-m? S_ l____ t___ p________ S- l-h-o t-l- p-g-e-a-? ----------------------- Si lahko tole pogledam? 0
Је ли од коже? Je -a-e--z ---j-? J_ t___ i_ u_____ J- t-l- i- u-n-a- ----------------- Je tale iz usnja? 0
Или је од вештачког материјала? A-i-i- u-et-e-snovi? A__ i_ u_____ s_____ A-i i- u-e-n- s-o-i- -------------------- Ali iz umetne snovi? 0
Наравно, од коже. Se-eda-je iz--snja. S_____ j_ i_ u_____ S-v-d- j- i- u-n-a- ------------------- Seveda je iz usnja. 0
То је нарочито добар квалитет. Je -e-o do--e ka--vos--. J_ z___ d____ k_________ J- z-l- d-b-e k-k-v-s-i- ------------------------ Je zelo dobre kakovosti. 0
А ташна је заиста повољна. I- ----orb--a j- re--ič----e-o poc-ni. I_ t_ t______ j_ r_______ z___ p______ I- t- t-r-i-a j- r-s-i-n- z-l- p-c-n-. -------------------------------------- In ta torbica je resnično zelo poceni. 0
Ова ми се допада. Všeč ----e. V___ m_ j__ V-e- m- j-. ----------- Všeč mi je. 0
Ову ћу узети. Vzame--j-. V_____ j__ V-a-e- j-. ---------- Vzamem jo. 0
Могу ли је евентуално заменити? Jo-la--o --s-e-- mo---e --m-nj--? J_ l____ k______ m_____ z________ J- l-h-o k-s-e-e m-g-č- z-m-n-a-? --------------------------------- Jo lahko kasneje mogoče zamenjam? 0
Подразумева се. S--eda. S______ S-v-d-. ------- Seveda. 0
Запаковаћемо је као поклон. Jo -o-- za-ak-rali-kot-d-ri-o. J_ b___ z_________ k__ d______ J- b-m- z-p-k-r-l- k-t d-r-l-. ------------------------------ Jo bomo zapakirali kot darilo. 0
Тамо преко је благајна. Tam je --a-----. T__ j_ b________ T-m j- b-a-a-n-. ---------------- Tam je blagajna. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.