Рјечник

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.