Рјечник

sr Куповина   »   et Sisseostud

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [viiskümmend neli]

Sisseostud

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Ја желим купити поклон. Ma s---ik- ----i ----. M_ s______ k____ o____ M- s-o-i-s k-n-i o-t-. ---------------------- Ma sooviks kinki osta. 0
Али ништа превише скупо. K-i----da--- -is poleks -----t-ka-li-. K___ m______ m__ p_____ l_____ k______ K-i- m-d-g-, m-s p-l-k- l-i-l- k-l-i-. -------------------------------------- Kuid midagi, mis poleks liialt kallis. 0
Имате ли можда ташну? Võ-b----a-kä-kot-? V________ k_______ V-i---l-a k-e-o-t- ------------------ Võib-olla käekott? 0
Коју боју желите? M---i-t--ä-v---e--oo-i-e? M______ v____ t_ s_______ M-l-i-t v-r-i t- s-o-i-e- ------------------------- Millist värvi te soovite? 0
Црну, браон или белу? M---a, -ru--i võ- ---g--? M_____ p_____ v__ v______ M-s-a- p-u-n- v-i v-l-e-? ------------------------- Musta, pruuni või valget? 0
Велику или малу? Su-r- v-- -ä-kes-? S____ v__ v_______ S-u-t v-i v-i-e-t- ------------------ Suurt või väikest? 0
Могу ли видети ову? T---- ma-s----korr- vaa-a-a? T____ m_ s___ k____ v_______ T-h-n m- s-d- k-r-a v-a-a-a- ---------------------------- Tohin ma seda korra vaadata? 0
Је ли од коже? Kas s------n-h-st? K__ s__ o_ n______ K-s s-e o- n-h-s-? ------------------ Kas see on nahast? 0
Или је од вештачког материјала? Võ- -- t- ---st---erj-l--t? V__ o_ t_ k________________ V-i o- t- k-n-t-a-e-j-l-s-? --------------------------- Või on ta kunstmaterjalist? 0
Наравно, од коже. N-hast-lo--ulik-l-. N_____ l___________ N-h-s- l-o-u-i-u-t- ------------------- Nahast loomulikult. 0
То је нарочито добар квалитет. Se-----äär-i--lt-kva--t--t--. S__ o_ ä________ k___________ S-e o- ä-r-i-e-t k-a-i-e-t-e- ----------------------------- See on äärmiselt kvaliteetne. 0
А ташна је заиста повољна. J--k-ek-t---- -õ--------- h-n-- vä---. J_ k______ o_ t_____ s___ h____ v_____ J- k-e-o-t o- t-e-t- s-d- h-n-a v-ä-t- -------------------------------------- Ja käekott on tõesti seda hinda väärt. 0
Ова ми се допада. Se- -e-ldib---l--. S__ m______ m_____ S-e m-e-d-b m-l-e- ------------------ See meeldib mulle. 0
Ову ћу узети. M- v-t-n-s----. M_ v____ s_____ M- v-t-n s-l-e- --------------- Ma võtan selle. 0
Могу ли је евентуално заменити? Kas -a--a-n--e-- hi-jem--mb---v----a--? K__ m_ s___ s___ h_____ ü____ v________ K-s m- s-a- s-d- h-l-e- ü-b-r v-h-t-d-? --------------------------------------- Kas ma saan seda hiljem ümber vahetada? 0
Подразумева се. L-o-ulik-l-. L___________ L-o-u-i-u-t- ------------ Loomulikult. 0
Запаковаћемо је као поклон. M- ---i----a kingi-- ä--. M_ p_____ t_ k______ ä___ M- p-k-m- t- k-n-i-a ä-a- ------------------------- Me pakime ta kingina ära. 0
Тамо преко је благајна. Kassa -- s-a--oo-. K____ o_ s________ K-s-a o- s-a-p-o-. ------------------ Kassa on sealpool. 0

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.