Рјечник

sr Куповина   »   lv Iepirkšanās

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [piecdesmit četri]

Iepirkšanās

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
Ја желим купити поклон. Es -ēlos nopi-k- -āv---. E_ v____ n______ d______ E- v-l-s n-p-r-t d-v-n-. ------------------------ Es vēlos nopirkt dāvanu. 0
Али ништа превише скупо. Be----ko--ārā---ārgu. B__ n___ p____ d_____ B-t n-k- p-r-k d-r-u- --------------------- Bet neko pārāk dārgu. 0
Имате ли можда ташну? Var--t-r--as-o----? V_____ r___________ V-r-ū- r-k-s-o-i-u- ------------------- Varbūt rokassomiņu? 0
Коју боју желите? Kād- -rās-? K___ k_____ K-d- k-ā-ā- ----------- Kādā krāsā? 0
Црну, браон или белу? M-l--,---ūnu---i--a-tu? M_____ b____ v__ b_____ M-l-u- b-ū-u v-i b-l-u- ----------------------- Melnu, brūnu vai baltu? 0
Велику или малу? L-elu---i --z-? L____ v__ m____ L-e-u v-i m-z-? --------------- Lielu vai mazu? 0
Могу ли видети ову? Vai-es -a---u--p----īt-šo? V__ e_ v_____ a_______ š__ V-i e- v-r-t- a-s-a-ī- š-? -------------------------- Vai es varētu apskatīt šo? 0
Је ли од коже? Va---ā -r no ā-a-? V__ t_ i_ n_ ā____ V-i t- i- n- ā-a-? ------------------ Vai tā ir no ādas? 0
Или је од вештачког материјала? V-i-tā ---no -āksl---s----s? V__ t_ i_ n_ m________ ā____ V-i t- i- n- m-k-l-g-s ā-a-? ---------------------------- Vai tā ir no mākslīgās ādas? 0
Наравно, од коже. No-āda-,---ot-ms. N_ ā____ p_______ N- ā-a-, p-o-a-s- ----------------- No ādas, protams. 0
То је нарочито добар квалитет. T- ---ī-aši --b- --a-i-ā-e. T_ i_ ī____ l___ k_________ T- i- ī-a-i l-b- k-a-i-ā-e- --------------------------- Tā ir īpaši laba kvalitāte. 0
А ташна је заиста повољна. Un -ok--s-m-ņa-i- t-------ēt-. U_ r__________ i_ t_____ l____ U- r-k-s-o-i-a i- t-e-ā- l-t-. ------------------------------ Un rokassomiņa ir tiešām lēta. 0
Ова ми се допада. Tā-m-- p-tīk. T_ m__ p_____ T- m-n p-t-k- ------------- Tā man patīk. 0
Ову ћу узети. To--- ņe-š-. T_ e_ ņ_____ T- e- ņ-m-u- ------------ To es ņemšu. 0
Могу ли је евентуално заменити? V----s ---varē---ar--a-m-i--t? V__ e_ t_ v_____ a__ a________ V-i e- t- v-r-š- a-ī a-m-i-ī-? ------------------------------ Vai es to varēšu arī apmainīt? 0
Подразумева се. Pa-s par -e---s---ot-ms. P___ p__ s___ s_________ P-t- p-r s-v- s-p-o-a-s- ------------------------ Pats par sevi saprotams. 0
Запаковаћемо је као поклон. Mē- to-iesaiņ---m kā-d----u. M__ t_ i_________ k_ d______ M-s t- i-s-i-o-i- k- d-v-n-. ---------------------------- Mēs to iesaiņosim kā dāvanu. 0
Тамо преко је благајна. T---pā-i-tajā-pu-- i------. T__ p___ t___ p___ i_ k____ T-r p-r- t-j- p-s- i- k-s-. --------------------------- Tur pāri tajā pusē ir kase. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + летонски (1-100) МП3 летонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.