Рјечник

sr Прилози   »   lv Apstākļa vārdi

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [simts]

Apstākļa vārdi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски летонски Игра Више
већ једном – још никада jau r--z - v-l nek-d j__ r___ – v__ n____ j-u r-i- – v-l n-k-d -------------------- jau reiz – vēl nekad 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Va----s -a- ------z--sa- -i--- B-----ē? V__ J__ j__ k______ e___ b____ B_______ V-i J-s j-u k-d-e-z e-a- b-j-s B-r-ī-ē- --------------------------------------- Vai Jūs jau kādreiz esat bijis Berlīnē? 0
Не, још никада. Nē- v-l-ne-ad. N__ v__ n_____ N-, v-l n-k-d- -------------- Nē, vēl nekad. 0
неко – нико kā-----nev-e-s k___ – n______ k-d- – n-v-e-s -------------- kāds – neviens 0
Познајете ли овде некога? V-- Jūs t- -ā-u--a----a-? V__ J__ t_ k___ p________ V-i J-s t- k-d- p-z-s-a-? ------------------------- Vai Jūs te kādu pazīstat? 0
Не, ја не познајем овде никога. Nē, -s te--e-ien--n--a--s-u. N__ e_ t_ n______ n_________ N-, e- t- n-v-e-u n-p-z-s-u- ---------------------------- Nē, es te nevienu nepazīstu. 0
још – не више vēl-–--a-rs -e v__ – v____ n_ v-l – v-i-s n- -------------- vēl – vairs ne 0
Остајете ли још дуго овде? V-i-J---t--v-- i--- p-li----t? V__ J__ t_ v__ i___ p_________ V-i J-s t- v-l i-g- p-l-k-i-t- ------------------------------ Vai Jūs te vēl ilgi paliksiet? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Nē- -s te-vai-s i----n-pa---šu. N__ e_ t_ v____ i___ n_________ N-, e- t- v-i-s i-g- n-p-l-k-u- ------------------------------- Nē, es te vairs ilgi nepalikšu. 0
још нешто – ништа више vē--k--t -o-- n-----airs v__ k___ k_ – n___ v____ v-l k-u- k- – n-k- v-i-s ------------------------ vēl kaut ko – neko vairs 0
Желите ли још нешто попити? V-- ----v-la-i-s-v-l k--- k--d--r-? V__ j__ v_______ v__ k___ k_ d_____ V-i j-s v-l-t-e- v-l k-u- k- d-e-t- ----------------------------------- Vai jūs vēlaties vēl kaut ko dzert? 0
Не, ја не желим ништа више. Nē- es ---rs--e---nevē-o-. N__ e_ v____ n___ n_______ N-, e- v-i-s n-k- n-v-l-s- -------------------------- Nē, es vairs neko nevēlos. 0
већ нешто – још ништа jau-kau- -o---v-l --ko j__ k___ k_ – v__ n___ j-u k-u- k- – v-l n-k- ---------------------- jau kaut ko – vēl neko 0
Јесте ли већ нешто јели? V---J-s -a-------k- es-t-ē--s? V__ J__ j__ k___ k_ e___ ē____ V-i J-s j-u k-u- k- e-a- ē-i-? ------------------------------ Vai Jūs jau kaut ko esat ēdis? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. Nē--es-vēl-ne-o -e-s-u-ēdis. N__ e_ v__ n___ n_____ ē____ N-, e- v-l n-k- n-e-m- ē-i-. ---------------------------- Nē, es vēl neko neesmu ēdis. 0
још неко – нико више v-l--ād- – va--- ne--ens v__ k___ – v____ n______ v-l k-d- – v-i-s n-v-e-s ------------------------ vēl kāds – vairs neviens 0
Жели ли још неко кафу? V---vē- ---s --la- ka-iju? V__ v__ k___ v____ k______ V-i v-l k-d- v-l-s k-f-j-? -------------------------- Vai vēl kāds vēlas kafiju? 0
Не, нико више. N-, va--s-nev----. N__ v____ n_______ N-, v-i-s n-v-e-s- ------------------ Nē, vairs neviens. 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.