Рјечник

sr Прилози   »   ar ‫الظروف‬

100 [стотина]

Прилози

Прилози

‫100 [مائة]

100 [mayt]

‫الظروف‬

al-ẓurūf

Изаберите како желите да видите превод:   
српски арапски Игра Више
већ једном – још никада ‫------ -ض- ـ-ـ-أبد-- - ل-س بعد ‫__ و__ م__ ـ__ أ___ / ل__ ب__ ‫-ي و-ت م-ى ـ-ـ أ-د-ً / ل-س ب-د ------------------------------- ‫في وقت مضى ـــ أبداً / ليس بعد 0
f- ---t ma-- —-a---an-/---ys--b-‘d f_ w___ m___ — a_____ / l____ b___ f- w-q- m-ḍ- — a-a-a- / l-y-a b-‘- ---------------------------------- fi waqt maḍā — abadan / laysa ba‘d
Јесте ли већ једном били у Берлину? هل --- ----- زرت --ل-ن؟ ه_ س__ ل_ أ_ ز__ ب_____ ه- س-ق ل- أ- ز-ت ب-ل-ن- ----------------------- هل سبق لك أن زرت برلين؟ 0
h-l-saba-a----- an-zu--a--ar---? h__ s_____ l___ a_ z____ b______ h-l s-b-q- l-k- a- z-r-a b-r-ī-? -------------------------------- hal sabaqa laka an zurta barlīn?
Не, још никада. ‫ل-،--ب-ا-. ‫___ أ____ ‫-ا- أ-د-ً- ----------- ‫لا، أبداً. 0
la, --ad--. l__ a______ l-, a-a-a-. ----------- la, abadan.
неко – нико ‫-ح- ما ـ-ـ--- أ-د ‫___ م_ ـ__ ل_ أ__ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د ------------------ ‫أحد ما ـــ لا أحد 0
aḥ-d -- —-l- -ḥ-d a___ m_ — l_ a___ a-a- m- — l- a-a- ----------------- aḥad mā — lā aḥad
Познајете ли овде некога? ‫أ-عر- -حد-- هنا؟ ‫_____ أ___ ه___ ‫-ت-ر- أ-د-ً ه-ا- ----------------- ‫أتعرف أحداً هنا؟ 0
ata‘r-f-aḥad-n-hu--? a______ a_____ h____ a-a-r-f a-a-a- h-n-? -------------------- ata‘rif aḥadan hunā?
Не, ја не познајем овде никога. ‫ل-، -----رف أ-دا-. ‫___ ل_ أ___ أ____ ‫-ا- ل- أ-ر- أ-د-ً- ------------------- ‫لا، لا أعرف أحداً. 0
l-,--ā-a‘r-f ----a-. l__ l_ a____ a______ l-, l- a-r-f a-a-a-. -------------------- la, lā a‘rif aḥadan.
још – не више ‫-ا--ز-- ـ------يعد ‫__ ي___ ـ__ ل_ ي__ ‫-ا ي-ا- ـ-ـ ل- ي-د ------------------- ‫لا يزال ـــ لم يعد 0
lā ----l---l-m --‘-d l_ y____ — l__ y____ l- y-z-l — l-m y-‘-d -------------------- lā yazāl — lam ya‘ud
Остајете ли још дуго овде? ‫-- --ب-ى---يل-- ه--؟ ‫__ س____ ط____ ه___ ‫-ل س-ب-ى ط-ي-ا- ه-ا- --------------------- ‫هل ستبقى طويلاً هنا؟ 0
ha- -a-abq----w---n h-n-? h__ s______ ṭ______ h____ h-l s-t-b-ā ṭ-w-l-n h-n-? ------------------------- hal satabqā ṭawīlan hunā?
Не, ја не остајем више дуго овде. ‫-ا،-----طي--ا---اء ---. ‫___ ل_ أ___ ا_____ ه___ ‫-ا- ل- أ-ي- ا-ب-ا- ه-ا- ------------------------ ‫لا، لن أطيل البقاء هنا. 0
la- -an -ṭ-l -l-b-q---hu--. l__ l__ u___ a_______ h____ l-, l-n u-ī- a---a-ā- h-n-. --------------------------- la, lan uṭīl al-baqā’ hunā.
још нешто – ништа више ‫--ء آ-ر--ـ- -ا--كث- -ن. ‫___ آ__ ـ__ ل_ أ___ م__ ‫-ي- آ-ر ـ-ـ ل- أ-ث- م-. ------------------------ ‫شيء آخر ـــ لا أكثر من. 0
s--- āk--r---lā---t-ar min s___ ā____ — l_ a_____ m__ s-a- ā-h-r — l- a-t-a- m-n -------------------------- shay ākhar — lā akthar min
Желите ли још нешто попити? ‫---غ- -ي ت---ل--شرو- إ--في؟ ‫_____ ف_ ت____ م____ إ_____ ‫-ت-غ- ف- ت-ا-ل م-ر-ب إ-ا-ي- ---------------------------- ‫أترغب في تناول مشروب إضافي؟ 0
atur-h---f- tan--i- mash----i---ī? a_______ f_ t______ m______ i_____ a-u-g-i- f- t-n-w-l m-s-r-b i-ā-ī- ---------------------------------- aturghib fī tanāwil mashrūb iḍāfī?
Не, ја не желим ништа више. ‫--،--- أ-ي- --ث- من ---. ‫___ ل_ أ___ أ___ م_ ذ___ ‫-ا- ل- أ-ي- أ-ث- م- ذ-ك- ------------------------- ‫لا، لا أريد أكثر من ذلك. 0
la,-lā---ī--a--h-- mi- -h--ik. l__ l_ u___ a_____ m__ d______ l-, l- u-ī- a-t-a- m-n d-ā-i-. ------------------------------ la, lā urīd akthar min dhālik.
већ нешто – још ништа ‫----- --- -ي--بعد ‫_____ ـ__ ل__ ب__ ‫-د-.- ـ-ـ ل-س ب-د ------------------ ‫قد... ـــ ليس بعد 0
q--------lay-- -a‘d q_____ — l____ b___ q-d-.- — l-y-a b-‘- ------------------- qad... — laysa ba‘d
Јесте ли већ нешто јели? ‫ه- أكلت---ئ-ً؟ ‫__ أ___ ش____ ‫-ل أ-ل- ش-ئ-ً- --------------- ‫هل أكلت شيئاً؟ 0
ha- a-a-t- -----a-? h__ a_____ s_______ h-l a-a-t- s-a-’-n- ------------------- hal akalta shay’an?
Не, ја још нисам ништа јео / јела. لا،-ل--أتنا-- -ي --- -ع-. ل__ ل_ أ_____ أ_ ش__ ب___ ل-، ل- أ-ن-و- أ- ش-ء ب-د- ------------------------- لا، لم أتناول أي شيء بعد. 0
la, --- -t-nā----ay sh-------d. l__ l__ a_______ a_ s____ b____ l-, l-m a-a-ā-i- a- s-a-’ b-‘-. ------------------------------- la, lam atanāwil ay shay’ ba‘d.
још неко – нико више ‫-حد--ا-ـ-- ل- -حد ‫___ م_ ـ__ ل_ أ__ ‫-ح- م- ـ-ـ ل- أ-د ------------------ ‫أحد ما ـــ لا أحد 0
a--d m- --l- --ad a___ m_ — l_ a___ a-a- m- — l- a-a- ----------------- aḥad mā — lā aḥad
Жели ли још неко кафу? ‫ه--هن-----د ي--- -هوة؟ ‫__ ه___ أ__ ي___ ق____ ‫-ل ه-ا- أ-د ي-ي- ق-و-؟ ----------------------- ‫هل هناك أحد يريد قهوة؟ 0
hal -unāk- aḥ-d-----d --hw--? h__ h_____ a___ y____ q______ h-l h-n-k- a-a- y-r-d q-h-a-? ----------------------------- hal hunāka aḥad yurīd qahwah?
Не, нико више. ‫-ا،-لا---د. ‫___ ل_ أ___ ‫-ا- ل- أ-د- ------------ ‫لا، لا أحد. 0
l-- ---aḥ--. l__ l_ a____ l-, l- a-a-. ------------ la, lā aḥad.

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.