Рјечник

sr Прилози   »   fi Adverbejä

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [sata]

Adverbejä

Изаберите како желите да видите превод:   
српски фински Игра Више
већ једном – још никада j- -err-- ---- -oskaan j_ k_____ – e_ k______ j- k-r-a- – e- k-s-a-n ---------------------- jo kerran – ei koskaan 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Ol--te-- -o ke-ran ol--e--Be---ini-sä? O_______ j_ k_____ o_____ B___________ O-e-t-k- j- k-r-a- o-l-e- B-r-i-n-s-ä- -------------------------------------- Oletteko jo kerran olleet Berliinissä? 0
Не, још никада. En,--n ---kaan. E__ e_ k_______ E-, e- k-s-a-n- --------------- En, en koskaan. 0
неко – нико joku – ei kuk--n j___ – e_ k_____ j-k- – e- k-k-a- ---------------- joku – ei kukaan 0
Познајете ли овде некога? T---ette-o----ltä jon-u-? T_________ t_____ j______ T-n-e-t-k- t-ä-t- j-n-u-? ------------------------- Tunnetteko täältä jonkun? 0
Не, ја не познајем овде никога. E----- tu--e-t-ält- ketä--. E__ e_ t____ t_____ k______ E-, e- t-n-e t-ä-t- k-t-ä-. --------------------------- En, en tunne täältä ketään. 0
још – не више vi-lä-–-e--enää v____ – e_ e___ v-e-ä – e- e-ä- --------------- vielä – ei enää 0
Остајете ли још дуго овде? J--tt-k--v--l--pi-k-ks--ai-aa---nne? J_______ v____ p_______ a____ t_____ J-ä-t-k- v-e-ä p-t-ä-s- a-k-a t-n-e- ------------------------------------ Jäättekö vielä pitkäksi aikaa tänne? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. E---en-j-ä--nä- -i-k--si ai-a- ----e. E__ e_ j__ e___ p_______ a____ t_____ E-, e- j-ä e-ä- p-t-ä-s- a-k-a t-n-e- ------------------------------------- En, en jää enää pitkäksi aikaa tänne. 0
још нешто – ништа више viel- j----n-- ei-e--- mi-ä-n v____ j_____ – e_ e___ m_____ v-e-ä j-t-i- – e- e-ä- m-t-ä- ----------------------------- vielä jotain – ei enää mitään 0
Желите ли још нешто попити? Halu-tte-- ju-d- v--l--j---i-? H_________ j____ v____ j______ H-l-a-t-k- j-o-a v-e-ä j-t-i-? ------------------------------ Haluatteko juoda vielä jotain? 0
Не, ја не желим ништа више. En, en h-lu---n-ä mitä--. E__ e_ h____ e___ m______ E-, e- h-l-a e-ä- m-t-ä-. ------------------------- En, en halua enää mitään. 0
већ нешто – још ништа jo-jota-n-- -i-mi-ä-n j_ j_____ – e_ m_____ j- j-t-i- – e- m-t-ä- --------------------- jo jotain – ei mitään 0
Јесте ли већ нешто јели? Ol--t-----o-syö--e---o---n? O_______ j_ s______ j______ O-e-t-k- j- s-ö-e-t j-t-i-? --------------------------- Oletteko jo syöneet jotain? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. E----- -l--s--n-t-v---ä-m-----. E__ e_ o__ s_____ v____ m______ E-, e- o-e s-ö-y- v-e-ä m-t-ä-. ------------------------------- En, en ole syönyt vielä mitään. 0
још неко – нико више vi--ä--o------- ---- k--a-n v____ j___ – e_ e___ k_____ v-e-ä j-k- – e- e-ä- k-k-a- --------------------------- vielä joku – ei enää kukaan 0
Жели ли још неко кафу? H-l-a---ko --ku-v--l--k--v--? H_________ j___ v____ k______ H-l-a-s-k- j-k- v-e-ä k-h-i-? ----------------------------- Haluaisiko joku vielä kahvia? 0
Не, нико више. Ei--ei-enä----k---. E__ e_ e___ k______ E-, e- e-ä- k-k-a-. ------------------- Ei, ei enää kukaan. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + фински (1-100) МП3 фински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.