Рјечник

sr Прилози   »   no Adverb

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100 [hundre]

Adverb

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
већ једном – још никада n-e- ga-- --ald-i n___ g___ – a____ n-e- g-n- – a-d-i ----------------- noen gang – aldri 0
Јесте ли већ једном били у Берлину? Ha--du -oe---a----æ---i--e--i-? H__ d_ n___ g___ v___ i B______ H-r d- n-e- g-n- v-r- i B-r-i-? ------------------------------- Har du noen gang vært i Berlin? 0
Не, још никада. N-i--ald-i. N___ a_____ N-i- a-d-i- ----------- Nei, aldri. 0
неко – нико noen –-in--n n___ – i____ n-e- – i-g-n ------------ noen – ingen 0
Познајете ли овде некога? Kje-n-r -u ---n h-r? K______ d_ n___ h___ K-e-n-r d- n-e- h-r- -------------------- Kjenner du noen her? 0
Не, ја не познајем овде никога. Ne-------kj--ne----ge---e-. N___ j__ k______ i____ h___ N-i- j-g k-e-n-r i-g-n h-r- --------------------------- Nei, jeg kjenner ingen her. 0
још – не више en------k----enger e___ – i___ l_____ e-n- – i-k- l-n-e- ------------------ ennå – ikke lenger 0
Остајете ли још дуго овде? Ska--du--æ-- -e--e-n- -n-st--d? S___ d_ v___ h__ e___ e_ s_____ S-a- d- v-r- h-r e-n- e- s-u-d- ------------------------------- Skal du være her ennå en stund? 0
Не, ја не остајем више дуго овде. Ne-- ----sk----k-e-vær----r l-ng-r. N___ j__ s___ i___ v___ h__ l______ N-i- j-g s-a- i-k- v-r- h-r l-n-e-. ----------------------------------- Nei, jeg skal ikke være her lenger. 0
још нешто – ништа више lit- til --i-k----e-m-r l___ t__ – i___ n__ m__ l-t- t-l – i-k- n-e m-r ----------------------- litt til – ikke noe mer 0
Желите ли још нешто попити? Vil -u -a-li-- -i-? V__ d_ h_ l___ t___ V-l d- h- l-t- t-l- ------------------- Vil du ha litt til? 0
Не, ја не желим ништа више. N-i-t-kk- -e---i- ikke ha----. N__ t____ j__ v__ i___ h_ m___ N-i t-k-, j-g v-l i-k- h- m-r- ------------------------------ Nei takk, jeg vil ikke ha mer. 0
већ нешто – још ништа a-le-ed- --- - i-k- n---ennå a_______ n__ – i___ n__ e___ a-l-r-d- n-e – i-k- n-e e-n- ---------------------------- allerede noe – ikke noe ennå 0
Јесте ли већ нешто јели? Ha--d- a--e------pist n--? H__ d_ a_______ s____ n___ H-r d- a-l-r-d- s-i-t n-e- -------------------------- Har du allerede spist noe? 0
Не, ја још нисам ништа јео / јела. N----j---har-i-ke sp--- -o--en--. N___ j__ h__ i___ s____ n__ e____ N-i- j-g h-r i-k- s-i-t n-e e-n-. --------------------------------- Nei, jeg har ikke spist noe ennå. 0
још неко – нико више f-ere-– in-e- (f-e--) f____ – i____ (______ f-e-e – i-g-n (-l-r-) --------------------- flere – ingen (flere) 0
Жели ли још неко кафу? Er -et--le-e-s-m-vi- h---af--? E_ d__ f____ s__ v__ h_ k_____ E- d-t f-e-e s-m v-l h- k-f-e- ------------------------------ Er det flere som vil ha kaffe? 0
Не, нико више. N-i---n--- --l--e). N___ i____ (_______ N-i- i-g-n (-l-r-)- ------------------- Nei, ingen (flere). 0

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.