Рјечник

sr Прилози   »   zh 副词

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100[一百]

100 [Yībǎi]

副词

fùcí

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
већ једном – још никада 已经一-–--没有 已________ 已-一-–-来-有 --------- 已经一次–从来没有 0
f--í f___ f-c- ---- fùcí
Јесте ли већ једном били у Берлину? 您 已经-去过 柏- 了 - ？ 您 已_ 去_ 柏_ 了 吗 ？ 您 已- 去- 柏- 了 吗 ？ ---------------- 您 已经 去过 柏林 了 吗 ？ 0
fù-í f___ f-c- ---- fùcí
Не, још никада. 不， 还---- 。 不_ 还_ 去_ 。 不- 还- 去- 。 ---------- 不， 还没 去过 。 0
y--īn----c- - c--glá--m-i-ǒu y_____ y___ – c______ m_____ y-j-n- y-c- – c-n-l-i m-i-ǒ- ---------------------------- yǐjīng yīcì – cónglái méiyǒu
неко – нико 某人---–---没-人 某___________ 某-，-人-无-，-有- ------------ 某人，有人–无人，没有人 0
yǐjīn-------–--ó-g--------ǒu y_____ y___ – c______ m_____ y-j-n- y-c- – c-n-l-i m-i-ǒ- ---------------------------- yǐjīng yīcì – cónglái méiyǒu
Познајете ли овде некога? 您--这儿-有认-- 人 吗-？ 您 在__ 有___ 人 吗 ？ 您 在-儿 有-识- 人 吗 ？ ---------------- 您 在这儿 有认识的 人 吗 ？ 0
y-jīn- y-cì-–-có----i-m-i--u y_____ y___ – c______ m_____ y-j-n- y-c- – c-n-l-i m-i-ǒ- ---------------------------- yǐjīng yīcì – cónglái méiyǒu
Не, ја не познајем овде никога. 不， ---这--不-- 人-。 不_ 我 在__ 不__ 人 。 不- 我 在-儿 不-识 人 。 ---------------- 不， 我 在这儿 不认识 人 。 0
n-n--ǐj-n----gu---ó-------a? n__ y_____ q____ b______ m__ n-n y-j-n- q-g-ò b-l-n-e m-? ---------------------------- nín yǐjīng qùguò bólínle ma?
још – не више 还–-再有 还____ 还-不-有 ----- 还–不再有 0
nín yǐ---- q-guò -ól--l- m-? n__ y_____ q____ b______ m__ n-n y-j-n- q-g-ò b-l-n-e m-? ---------------------------- nín yǐjīng qùguò bólínle ma?
Остајете ли још дуго овде? 您 还要 在---- -久 --？ 您 还_ 在__ 呆 很_ 吗 ？ 您 还- 在-里 呆 很- 吗 ？ ----------------- 您 还要 在这里 呆 很久 吗 ？ 0
nín yǐ-īn----gu- -ó--nl- -a? n__ y_____ q____ b______ m__ n-n y-j-n- q-g-ò b-l-n-e m-? ---------------------------- nín yǐjīng qùguò bólínle ma?
Не, ја не остајем више дуго овде. 不，-这里 我--再---了-。 不_ 这_ 我 不___ 了 。 不- 这- 我 不-多- 了 。 ---------------- 不， 这里 我 不再多呆 了 。 0
B-, --- mé- q--uò. B__ h__ m__ q_____ B-, h-i m-i q-g-ò- ------------------ Bù, hái méi qùguò.
још нешто – ништа више 还-什----了 还_______ 还-什-–-有- -------- 还有什么–没有了 0
B---h-------q---ò. B__ h__ m__ q_____ B-, h-i m-i q-g-ò- ------------------ Bù, hái méi qùguò.
Желите ли још нешто попити? 您-还--喝--什- 吗-？ 您 还_ 喝_ 什_ 吗 ？ 您 还- 喝- 什- 吗 ？ -------------- 您 还要 喝点 什么 吗 ？ 0
B-- -ái---i qùg--. B__ h__ m__ q_____ B-, h-i m-i q-g-ò- ------------------ Bù, hái méi qùguò.
Не, ја не желим ништа више. 不，-我 不想---了 不_ 我 不_ 喝 了 不- 我 不- 喝 了 ----------- 不， 我 不想 喝 了 0
M---r-n---ǒ-r-n-– ----é-- -é-y-u--n M__ r___ y_____ – w_ r___ m________ M-u r-n- y-u-é- – w- r-n- m-i-ǒ-r-n ----------------------------------- Mǒu rén, yǒurén – wú rén, méiyǒurén
већ нешто – још ништа 已经----有 已______ 已-有-还-有 ------- 已经有–还没有 0
Mǒ------ y------– -ú ré------yǒ--én M__ r___ y_____ – w_ r___ m________ M-u r-n- y-u-é- – w- r-n- m-i-ǒ-r-n ----------------------------------- Mǒu rén, yǒurén – wú rén, méiyǒurén
Јесте ли већ нешто јели? 您 -经 吃- 了 --？ 您 已_ 吃_ 了 吗 ？ 您 已- 吃- 了 吗 ？ ------------- 您 已经 吃过 了 吗 ？ 0
M---ré-,-yǒ--én - -ú-ré---mé------n M__ r___ y_____ – w_ r___ m________ M-u r-n- y-u-é- – w- r-n- m-i-ǒ-r-n ----------------------------------- Mǒu rén, yǒurén – wú rén, méiyǒurén
Не, ја још нисам ништа јео / јела. 还-，---还什- 都-没吃-呢 还__ 我 还__ 都 没_ 呢 还-， 我 还-么 都 没- 呢 ---------------- 还没， 我 还什么 都 没吃 呢 0
nín -ài-z--'e--y-u ---s----e-rén---? n__ z__ z_____ y__ r_____ d_ r__ m__ n-n z-i z-è-e- y-u r-n-h- d- r-n m-? ------------------------------------ nín zài zhè'er yǒu rènshí de rén ma?
још неко – нико више 还-人-没-了 还______ 还-人-没-了 ------- 还有人–没人了 0
B-,-wǒ zà- -hè-er -ù rèns-- -én. B__ w_ z__ z_____ b_ r_____ r___ B-, w- z-i z-è-e- b- r-n-h- r-n- -------------------------------- Bù, wǒ zài zhè'er bù rènshí rén.
Жели ли још неко кафу? 还-有人-要 -----？ 还 有_ 要 咖_ 吗 ？ 还 有- 要 咖- 吗 ？ ------------- 还 有人 要 咖啡 吗 ？ 0
H---– b--zà- yǒu H__ – b_ z__ y__ H-i – b- z-i y-u ---------------- Hái – bù zài yǒu
Не, нико више. 不--没-人 --。 不_ 没__ 了 。 不- 没-人 了 。 ---------- 不， 没有人 了 。 0
H-i –-b- -ài -ǒu H__ – b_ z__ y__ H-i – b- z-i y-u ---------------- Hái – bù zài yǒu

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.