Рјечник

sr Прилози   »   zh 副词

100 [стотина]

Прилози

Прилози

100[一百]

100 [Yībǎi]

副词

fùcí

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
већ једном – још никада 已-一次–-来-有 已________ 已-一-–-来-有 --------- 已经一次–从来没有 0
fùcí f___ f-c- ---- fùcí
Јесте ли већ једном били у Берлину? 您 已- -过 -林-了-- ？ 您 已_ 去_ 柏_ 了 吗 ？ 您 已- 去- 柏- 了 吗 ？ ---------------- 您 已经 去过 柏林 了 吗 ？ 0
fùcí f___ f-c- ---- fùcí
Не, још никада. 不- 还--去过 。 不_ 还_ 去_ 。 不- 还- 去- 。 ---------- 不， 还没 去过 。 0
y-j--- y--- – c--gl-i --iyǒu y_____ y___ – c______ m_____ y-j-n- y-c- – c-n-l-i m-i-ǒ- ---------------------------- yǐjīng yīcì – cónglái méiyǒu
неко – нико 某---人–-人，没有人 某___________ 某-，-人-无-，-有- ------------ 某人，有人–无人，没有人 0
y--īn- ---ì---c----á--méi-ǒu y_____ y___ – c______ m_____ y-j-n- y-c- – c-n-l-i m-i-ǒ- ---------------------------- yǐjīng yīcì – cónglái méiyǒu
Познајете ли овде некога? 您 在----认识的 - - ？ 您 在__ 有___ 人 吗 ？ 您 在-儿 有-识- 人 吗 ？ ---------------- 您 在这儿 有认识的 人 吗 ？ 0
yǐjīn- y--ì-- --n-lá- mé---u y_____ y___ – c______ m_____ y-j-n- y-c- – c-n-l-i m-i-ǒ- ---------------------------- yǐjīng yīcì – cónglái méiyǒu
Не, ја не познајем овде никога. 不，-我-在这--不认识 人 。 不_ 我 在__ 不__ 人 。 不- 我 在-儿 不-识 人 。 ---------------- 不， 我 在这儿 不认识 人 。 0
n-- -ǐj--g q-guò -ól-nl--ma? n__ y_____ q____ b______ m__ n-n y-j-n- q-g-ò b-l-n-e m-? ---------------------------- nín yǐjīng qùguò bólínle ma?
још – не више 还–--有 还____ 还-不-有 ----- 还–不再有 0
nín-yǐj--- qù-u- -ó-ínle ma? n__ y_____ q____ b______ m__ n-n y-j-n- q-g-ò b-l-n-e m-? ---------------------------- nín yǐjīng qùguò bólínle ma?
Остајете ли још дуго овде? 您 -- --里---很久 --？ 您 还_ 在__ 呆 很_ 吗 ？ 您 还- 在-里 呆 很- 吗 ？ ----------------- 您 还要 在这里 呆 很久 吗 ？ 0
ní---ǐj-ng-qùgu- b----le--a? n__ y_____ q____ b______ m__ n-n y-j-n- q-g-ò b-l-n-e m-? ---------------------------- nín yǐjīng qùguò bólínle ma?
Не, ја не остајем више дуго овде. 不- -----不再多----。 不_ 这_ 我 不___ 了 。 不- 这- 我 不-多- 了 。 ---------------- 不， 这里 我 不再多呆 了 。 0
Bù,-h-i m-i --g--. B__ h__ m__ q_____ B-, h-i m-i q-g-ò- ------------------ Bù, hái méi qùguò.
још нешто – ништа више 还-什么–--了 还_______ 还-什-–-有- -------- 还有什么–没有了 0
B-,-h----éi -----. B__ h__ m__ q_____ B-, h-i m-i q-g-ò- ------------------ Bù, hái méi qùguò.
Желите ли још нешто попити? 您 -要 喝- 什--- ？ 您 还_ 喝_ 什_ 吗 ？ 您 还- 喝- 什- 吗 ？ -------------- 您 还要 喝点 什么 吗 ？ 0
B-,--ái---i -ùguò. B__ h__ m__ q_____ B-, h-i m-i q-g-ò- ------------------ Bù, hái méi qùguò.
Не, ја не желим ништа више. 不，-- 不想-喝-了 不_ 我 不_ 喝 了 不- 我 不- 喝 了 ----------- 不， 我 不想 喝 了 0
Mǒ--ré-- -ǒur-n-–-wú-ré-, --iy--rén M__ r___ y_____ – w_ r___ m________ M-u r-n- y-u-é- – w- r-n- m-i-ǒ-r-n ----------------------------------- Mǒu rén, yǒurén – wú rén, méiyǒurén
већ нешто – још ништа 已----没有 已______ 已-有-还-有 ------- 已经有–还没有 0
Mǒu-rén,--ǒ-r-- –--- ---,------u-én M__ r___ y_____ – w_ r___ m________ M-u r-n- y-u-é- – w- r-n- m-i-ǒ-r-n ----------------------------------- Mǒu rén, yǒurén – wú rén, méiyǒurén
Јесте ли већ нешто јели? 您 -- -- 了 --？ 您 已_ 吃_ 了 吗 ？ 您 已- 吃- 了 吗 ？ ------------- 您 已经 吃过 了 吗 ？ 0
Mǒu -én-----rén-–--ú r--- méiyǒ--én M__ r___ y_____ – w_ r___ m________ M-u r-n- y-u-é- – w- r-n- m-i-ǒ-r-n ----------------------------------- Mǒu rén, yǒurén – wú rén, méiyǒurén
Не, ја још нисам ништа јео / јела. 还没- - 还-么 - 没吃-呢 还__ 我 还__ 都 没_ 呢 还-， 我 还-么 都 没- 呢 ---------------- 还没， 我 还什么 都 没吃 呢 0
ní- z-i -h-'-r --u--è--hí d- r-n -a? n__ z__ z_____ y__ r_____ d_ r__ m__ n-n z-i z-è-e- y-u r-n-h- d- r-n m-? ------------------------------------ nín zài zhè'er yǒu rènshí de rén ma?
још неко – нико више 还有---人了 还______ 还-人-没-了 ------- 还有人–没人了 0
B-, wǒ z-i ---'-r -ù -è-s-- -én. B__ w_ z__ z_____ b_ r_____ r___ B-, w- z-i z-è-e- b- r-n-h- r-n- -------------------------------- Bù, wǒ zài zhè'er bù rènshí rén.
Жели ли још неко кафу? 还-------啡 吗-？ 还 有_ 要 咖_ 吗 ？ 还 有- 要 咖- 吗 ？ ------------- 还 有人 要 咖啡 吗 ？ 0
Há- – b----i--ǒu H__ – b_ z__ y__ H-i – b- z-i y-u ---------------- Hái – bù zài yǒu
Не, нико више. 不- 没-- - 。 不_ 没__ 了 。 不- 没-人 了 。 ---------- 不， 没有人 了 。 0
Hái---bù -à- yǒu H__ – b_ z__ y__ H-i – b- z-i y-u ---------------- Hái – bù zài yǒu

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + кинески (поједностављени) (1-100) МП3 кинески (поједностављени) (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Арапски језик

Арапски спада у ред најважнијих светских језика. Њиме говори преко 300 милиона људи. Ови људи живе у преко 20 различитих земаља. Арапски спада у афроазијске језике. Настао је пре више хиљада година. Најпре се њиме говорило на Aрапском полуострву. Одатле се језик даље ширио. Говорни арапски разликује се од књижевног. Такође постоје и многобројни арапски дијалекти. Могли би се рећи да се у свакој областидрукчије говори. Они који говоре различитим дијалектом често се уопште и не разумеју. Зато се филмови на арапском језику чести синхронизују. Само на тај начин их се може разумети у свим арапским земљама. У данашње време се стандардни класични арапски скоро и не говори. Налазимо га само у писаном облику. Књиге и новине писане су класичним арапским језиком. До данас није установљен стручни арапски језик. Зато се користе стручни појмови из других језика. У овом региону доминантну улогу играју енглески и француски. Последњних година је интерес за арапски језик јако порастао. Све више људи жели да га учи. На сваком универзитету и у многим школама постоје курсеви овог језика. Писање арапског многе људе фасцинира. Арапски се пише здеснa налево. Изговор и граматика арапског нису баш једноставни. Има много гласова и правила које други језици не познају. При учењу арапског језика би се требало придржавати одређеног редоследа. Прво изговор, па граматика, a затим писање.