Рјечник

sr Прошлост 1   »   zh 过去时1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81[八十一]

81 [Bāshíyī]

过去时1

guòqù shí 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски кинески (поједностављени) Игра Више
писати 写字,书写 写____ 写-,-写 ----- 写字,书写 0
gu-----hí 1 g____ s__ 1 g-ò-ù s-í 1 ----------- guòqù shí 1
Он је написао писмо. 他----一封 --。 他 写_ 一_ 信 。 他 写- 一- 信 。 ----------- 他 写了 一封 信 。 0
g--q--s-í 1 g____ s__ 1 g-ò-ù s-í 1 ----------- guòqù shí 1
А она је написала разгледницу. 她--了 -- 明信- 。 她 写_ 一_ 明__ 。 她 写- 一- 明-片 。 ------------- 她 写了 一个 明信片 。 0
x-ě-ì- s-ū-iě x_____ s_____ x-ě-ì- s-ū-i- ------------- xiězì, shūxiě
читати 读书,看书 读____ 读-,-书 ----- 读书,看书 0
x-ězì, --ūxiě x_____ s_____ x-ě-ì- s-ū-i- ------------- xiězì, shūxiě
Он је читао илустровани часопис. 他 -了 一本-画报 。 他 读_ 一_ 画_ 。 他 读- 一- 画- 。 ------------ 他 读了 一本 画报 。 0
x-ězì,-s-ūxiě x_____ s_____ x-ě-ì- s-ū-i- ------------- xiězì, shūxiě
А она је читала књигу. 她 读---本---。 她 读_ 一_ 书 。 她 读- 一- 书 。 ----------- 她 读了 一本 书 。 0
t----ěle ----ēn- x--. t_ x____ y_ f___ x___ t- x-ě-e y- f-n- x-n- --------------------- tā xiěle yī fēng xìn.
узети 拿---收-,------坐 拿_____________ 拿-取-收-,-,-,-,- -------------- 拿,取,收到,吃,用,乘,坐 0
tā --ěle-y- f--g x--. t_ x____ y_ f___ x___ t- x-ě-e y- f-n- x-n- --------------------- tā xiěle yī fēng xìn.
Он је узео цигарету. 他--/抽---一---烟-。 他 吸__ 了 一_ 香_ 。 他 吸-抽 了 一- 香- 。 --------------- 他 吸/抽 了 一支 香烟 。 0
t----ěl---ī ---- xìn. t_ x____ y_ f___ x___ t- x-ě-e y- f-n- x-n- --------------------- tā xiěle yī fēng xìn.
Она је узела комад чоколаде. 她-吃---- 巧克力 。 她 吃_ 一_ 巧__ 。 她 吃- 一- 巧-力 。 ------------- 她 吃了 一块 巧克力 。 0
Tā--i--- y- gè ---g--npi-n. T_ x____ y_ g_ m___________ T- x-ě-e y- g- m-n-x-n-i-n- --------------------------- Tā xiěle yī gè míngxìnpiàn.
Он је био неверан, али је она била верна. 他 -她 不忠诚------ 对- 忠--。 他 对_ 不___ 但_ 她 对_ 忠_ 。 他 对- 不-诚- 但- 她 对- 忠- 。 ---------------------- 他 对她 不忠诚, 但是 她 对他 忠诚 。 0
T------e yī ---míng-ì-p-àn. T_ x____ y_ g_ m___________ T- x-ě-e y- g- m-n-x-n-i-n- --------------------------- Tā xiěle yī gè míngxìnpiàn.
Он је био лењ, али је она била вредна. 他---,-但- --勤劳-。 他 很__ 但_ 她 勤_ 。 他 很-, 但- 她 勤- 。 --------------- 他 很懒, 但是 她 勤劳 。 0
T- -i-le ----è mín-x-npi--. T_ x____ y_ g_ m___________ T- x-ě-e y- g- m-n-x-n-i-n- --------------------------- Tā xiěle yī gè míngxìnpiàn.
Он је био сиромашан, али је она била богата. 他 --, 但- 她 有钱 。 他 很__ 但_ 她 有_ 。 他 很-, 但- 她 有- 。 --------------- 他 很穷, 但是 她 有钱 。 0
D--h-- k---hū D_____ k_____ D-s-ū- k-n-h- ------------- Dúshū, kànshū
Он није имао новца, већ дуговe. 他--有 -- -有 -务-。 他 没_ 钱_ 还_ 债_ 。 他 没- 钱- 还- 债- 。 --------------- 他 没有 钱, 还有 债务 。 0
Dús--, kàn--ū D_____ k_____ D-s-ū- k-n-h- ------------- Dúshū, kànshū
Он није имао среће, већ пех. 他-没- -运-, 还---- 。 他 没_ 好___ 还 很__ 。 他 没- 好-气- 还 很-霉 。 ----------------- 他 没有 好运气, 还 很倒霉 。 0
D----,---n--ū D_____ k_____ D-s-ū- k-n-h- ------------- Dúshū, kànshū
Он није имао успех, већ неуспех. 他 - 成功- 还 -失败 。 他 没 成__ 还 很__ 。 他 没 成-, 还 很-败 。 --------------- 他 没 成功, 还 很失败 。 0
tā d-le-yī-b-- -uà-à-. t_ d___ y_ b__ h______ t- d-l- y- b-n h-à-à-. ---------------------- tā dúle yī běn huàbào.
Он није био задовољан, већ незадовољан. 他-不---- -且---满足 。 他 不 满__ 而_ 很___ 。 他 不 满-, 而- 很-满- 。 ----------------- 他 不 满意, 而且 很不满足 。 0
t- d-le yī--ě- hu-bà-. t_ d___ y_ b__ h______ t- d-l- y- b-n h-à-à-. ---------------------- tā dúle yī běn huàbào.
Он није био срећан, већ несрећан. 他 -开-, 而且--不幸--。 他 不___ 而_ 很___ 。 他 不-心- 而- 很-幸- 。 ---------------- 他 不开心, 而且 很不幸福 。 0
t- dú-- y----- ---bào. t_ d___ y_ b__ h______ t- d-l- y- b-n h-à-à-. ---------------------- tā dúle yī běn huàbào.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. 他 让--没---感- 而且 -人--。 他 让_ 没_ 好__ 而_ 惹__ 。 他 让- 没- 好-, 而- 惹-厌 。 -------------------- 他 让人 没有 好感, 而且 惹人厌 。 0
T--dúl---ī běn --ū. T_ d___ y_ b__ s___ T- d-l- y- b-n s-ū- ------------------- Tā dúle yī běn shū.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.