Рјечник

sr Прошлост 1   »   ru Прошедшая форма 1

81 [осамдесет и један]

Прошлост 1

Прошлост 1

81 [восемьдесят один]

81 [vosemʹdesyat odin]

Прошедшая форма 1

Proshedshaya forma 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
писати П---ть П_____ П-с-т- ------ Писать 0
P-osh----a----o--a 1 P___________ f____ 1 P-o-h-d-h-y- f-r-a 1 -------------------- Proshedshaya forma 1
Он је написао писмо. О- писа- ---ь--. О_ п____ п______ О- п-с-л п-с-м-. ---------------- Он писал письмо. 0
Pros------ya ----a-1 P___________ f____ 1 P-o-h-d-h-y- f-r-a 1 -------------------- Proshedshaya forma 1
А она је написала разгледницу. А-о-а--исал---тк-ы---. А о__ п_____ о________ А о-а п-с-л- о-к-ы-к-. ---------------------- А она писала открытку. 0
P-satʹ P_____ P-s-t- ------ Pisatʹ
читати Читать Ч_____ Ч-т-т- ------ Читать 0
P--atʹ P_____ P-s-t- ------ Pisatʹ
Он је читао илустровани часопис. О- чит-л ц--тн-й----н--. О_ ч____ ц______ ж______ О- ч-т-л ц-е-н-й ж-р-а-. ------------------------ Он читал цветной журнал. 0
P-s-tʹ P_____ P-s-t- ------ Pisatʹ
А она је читала књигу. А она--итал- кн--у. А о__ ч_____ к_____ А о-а ч-т-л- к-и-у- ------------------- А она читала книгу. 0
O--p---- -i--mo. O_ p____ p______ O- p-s-l p-s-m-. ---------------- On pisal pisʹmo.
узети Б--ть Б____ Б-а-ь ----- Брать 0
O---isa- pi-ʹ-o. O_ p____ p______ O- p-s-l p-s-m-. ---------------- On pisal pisʹmo.
Он је узео цигарету. Он -зя- -и-ар-ту. О_ в___ с________ О- в-я- с-г-р-т-. ----------------- Он взял сигарету. 0
On---sal -i-ʹm-. O_ p____ p______ O- p-s-l p-s-m-. ---------------- On pisal pisʹmo.
Она је узела комад чоколаде. О-- -з--а ---ок ш-ко--д-. О__ в____ к____ ш________ О-а в-я-а к-с-к ш-к-л-д-. ------------------------- Она взяла кусок шоколада. 0
A o------a-a--tk-y---. A o__ p_____ o________ A o-a p-s-l- o-k-y-k-. ---------------------- A ona pisala otkrytku.
Он је био неверан, али је она била верна. Он-был нев-р--, - --- -ы-- --рн-. О_ б__ н_______ а о__ б___ в_____ О- б-л н-в-р-н- а о-а б-л- в-р-а- --------------------------------- Он был неверен, а она была верна. 0
A-o-a-pi-a-a otkryt-u. A o__ p_____ o________ A o-a p-s-l- o-k-y-k-. ---------------------- A ona pisala otkrytku.
Он је био лењ, али је она била вредна. Он--ыл -ен-вым,-----а--ы-а --и-е-ной. О_ б__ л_______ а о__ б___ п_________ О- б-л л-н-в-м- а о-а б-л- п-и-е-н-й- ------------------------------------- Он был ленивым, а она была прилежной. 0
A------i--la ot--ytku. A o__ p_____ o________ A o-a p-s-l- o-k-y-k-. ---------------------- A ona pisala otkrytku.
Он је био сиромашан, али је она била богата. О- был-бедн-м--- она -ыла -огат--. О_ б__ б______ а о__ б___ б_______ О- б-л б-д-ы-, а о-а б-л- б-г-т-й- ---------------------------------- Он был бедным, а она была богатой. 0
Ch--a-ʹ C______ C-i-a-ʹ ------- Chitatʹ
Он није имао новца, већ дуговe. У --го н- -ы------е-- --тольк- д--г-. У н___ н_ б___ д_____ а т_____ д_____ У н-г- н- б-л- д-н-г- а т-л-к- д-л-и- ------------------------------------- У него не было денег, а только долги. 0
Chit-tʹ C______ C-i-a-ʹ ------- Chitatʹ
Он није имао среће, већ пех. О---е-б-л уда-ли-,---б-л -еу-ачл--. О_ н_ б__ у_______ а б__ н_________ О- н- б-л у-а-л-в- а б-л н-у-а-л-в- ----------------------------------- Он не был удачлив, а был неудачлив. 0
Chi---ʹ C______ C-i-a-ʹ ------- Chitatʹ
Он није имао успех, већ неуспех. Он--е---- ---еше-, а--ы- -е-с-е---. О_ н_ б__ у_______ а б__ н_________ О- н- б-л у-п-ш-н- а б-л н-у-п-ш-н- ----------------------------------- Он не был успешен, а был неуспешен. 0
On---i-a- -sv--no----u-n--. O_ c_____ t_______ z_______ O- c-i-a- t-v-t-o- z-u-n-l- --------------------------- On chital tsvetnoy zhurnal.
Он није био задовољан, већ незадовољан. Он-----ы- д-волен--а бы--не-о--л-н. О_ н_ б__ д_______ а б__ н_________ О- н- б-л д-в-л-н- а б-л н-д-в-л-н- ----------------------------------- Он не был доволен, а был недоволен. 0
O- c--t-l t--e-n-y zh-r---. O_ c_____ t_______ z_______ O- c-i-a- t-v-t-o- z-u-n-l- --------------------------- On chital tsvetnoy zhurnal.
Он није био срећан, већ несрећан. Он-н----л ---стл--, а б---не-------. О_ н_ б__ с________ а б__ н_________ О- н- б-л с-а-т-и-, а б-л н-с-а-т-н- ------------------------------------ Он не был счастлив, а был несчастен. 0
O- c--ta- tsv-tn-y z--rn-l. O_ c_____ t_______ z_______ O- c-i-a- t-v-t-o- z-u-n-l- --------------------------- On chital tsvetnoy zhurnal.
Он није био симпатичан, већ антипатичан. Он не--ы--сим--тичным,---бы- не-им--т-ч-ым. О_ н_ б__ с___________ а б__ н_____________ О- н- б-л с-м-а-и-н-м- а б-л н-с-м-а-и-н-м- ------------------------------------------- Он не был симпатичным, а был несимпатичным. 0
A --- -hi-al- -nig-. A o__ c______ k_____ A o-a c-i-a-a k-i-u- -------------------- A ona chitala knigu.

Како деца успевају да исправно науче језик

Чим се човек роди он почиње да комуницира са другима. Кад нешто желе, бебе плачу. Са неколико месеци већ су у стању да изговоре неколико једноставних речи. Са две године говоре реченице које се састоје од три речи. Не може се утицати на то када ће дете почети да говори. Али се може утицати на то у којој мери ће добро научити матерњи језик! С тим у вези морамо имати неке ствари у виду. Најважније је да је дете у процесу учења мотивисано. Оно мора да схвати да ће говором нешто постићи. За бебу је осмех позитивна повратна информација. Старија деца траже дијалог са околином. Она се усмеравају ка језику који се говори у њиховој околини. Зато је врло важан ниво језика којим се родитељи и васпитачи служе. Деца такође треба да схвате да је језик врло драгоцен! Ипак, у процесу учења, нагласак увек мора бити на забави. Када им се чита, уче колико је језик узбудљива ствар. Родитељи треба да се што више баве својом децом. Дете које доживљава много ствари, жели да о њима и разговара. Деци која одрастају са два језика неопходна су строга правила. Треба да знају који језик с киме треба говорити. На овај начин њихов мозак учи да разликује та два језика. Када дете пође у школу, језик му се мења. Оно почиње да учи један нови, колоквијални језик. При томе је важно да родитељи обрате пажњу томе како дете говори. Студије су показале да први језик заувек утиче на мозак. Шта научимо као деца, пратиће нас читавог живота. Ко матерњи језик у детињству добро научи, од тога ће касније у животу профитирати. Он учи ствари брже и боље и то не само кад су страни језици у питању.