Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ru Спрашивать – прошедшая форма 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [восемьдесят шесть]

86 [vosemʹdesyat shestʹ]

Спрашивать – прошедшая форма 2

Sprashivatʹ – proshedshaya forma 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? К-----г--стук ты --с--? К____ г______ т_ н_____ К-к-й г-л-т-к т- н-с-л- ----------------------- Какой галстук ты носил? 0
S----hivat- – --o--e-sh-y- f---a-2 S__________ – p___________ f____ 2 S-r-s-i-a-ʹ – p-o-h-d-h-y- f-r-a 2 ---------------------------------- Sprashivatʹ – proshedshaya forma 2
Који ауто си купио / купила? К--у---ашину -ы-купи-? К____ м_____ т_ к_____ К-к-ю м-ш-н- т- к-п-л- ---------------------- Какую машину ты купил? 0
S-ras----------r-s-----a-a-fo--a-2 S__________ – p___________ f____ 2 S-r-s-i-a-ʹ – p-o-h-d-h-y- f-r-a 2 ---------------------------------- Sprashivatʹ – proshedshaya forma 2
На које новине си претплаћен / претплаћена? Н--ка-------е-у -ы-п-дписал--? Н_ к____ г_____ т_ п__________ Н- к-к-ю г-з-т- т- п-д-и-а-с-? ------------------------------ На какую газету ты подписался? 0
Ka----galst-k t- no---? K____ g______ t_ n_____ K-k-y g-l-t-k t- n-s-l- ----------------------- Kakoy galstuk ty nosil?
Кога сте видели? Ко---Вы---д-л-? К___ В_ в______ К-г- В- в-д-л-? --------------- Кого Вы видели? 0
Ka--y ga---uk -- -os--? K____ g______ t_ n_____ K-k-y g-l-t-k t- n-s-l- ----------------------- Kakoy galstuk ty nosil?
Кога сте срели? С--------в-т-е-и---ь? С к__ В_ в___________ С к-м В- в-т-е-и-и-ь- --------------------- С кем Вы встретились? 0
Kakoy----s-u- -- --sil? K____ g______ t_ n_____ K-k-y g-l-t-k t- n-s-l- ----------------------- Kakoy galstuk ty nosil?
Кога сте препознали? К-г- -- ---ал-? К___ В_ у______ К-г- В- у-н-л-? --------------- Кого Вы узнали? 0
Ka-u-u ---hi----y kup--? K_____ m______ t_ k_____ K-k-y- m-s-i-u t- k-p-l- ------------------------ Kakuyu mashinu ty kupil?
Када сте устали? К-г---В- ----ли? К____ В_ в______ К-г-а В- в-т-л-? ---------------- Когда Вы встали? 0
K---y--m-sh--- t- k-p--? K_____ m______ t_ k_____ K-k-y- m-s-i-u t- k-p-l- ------------------------ Kakuyu mashinu ty kupil?
Када сте почели? Когда--- -----и? К____ В_ н______ К-г-а В- н-ч-л-? ---------------- Когда Вы начали? 0
K-ku-u-m-sh-n---y kup-l? K_____ m______ t_ k_____ K-k-y- m-s-i-u t- k-p-l- ------------------------ Kakuyu mashinu ty kupil?
Када сте престали? К---- Вы з---нч-ли? К____ В_ з_________ К-г-а В- з-к-н-и-и- ------------------- Когда Вы закончили? 0
Na kak--- ---e-- -- po-pi---s-a? N_ k_____ g_____ t_ p___________ N- k-k-y- g-z-t- t- p-d-i-a-s-a- -------------------------------- Na kakuyu gazetu ty podpisalsya?
Зашто сте се пробудили? Почем-----пр----л-с-? П_____ В_ п__________ П-ч-м- В- п-о-н-л-с-? --------------------- Почему Вы проснулись? 0
N--k-k-y- -az-tu--y--o--i----ya? N_ k_____ g_____ t_ p___________ N- k-k-y- g-z-t- t- p-d-i-a-s-a- -------------------------------- Na kakuyu gazetu ty podpisalsya?
Зашто сте постали учитељ? П--ем--Вы---али уч--е-е-? П_____ В_ с____ у________ П-ч-м- В- с-а-и у-и-е-е-? ------------------------- Почему Вы стали учителем? 0
Na kaku-u-g--e-u-t- p-d-is--s-a? N_ k_____ g_____ t_ p___________ N- k-k-y- g-z-t- t- p-d-i-a-s-a- -------------------------------- Na kakuyu gazetu ty podpisalsya?
Зашто сте узели такси? П-чем--В- взя-и-т-к-и? П_____ В_ в____ т_____ П-ч-м- В- в-я-и т-к-и- ---------------------- Почему Вы взяли такси? 0
Ko---V- vi-e--? K___ V_ v______ K-g- V- v-d-l-? --------------- Kogo Vy videli?
Одакле сте дошли? О-куд- -- п-иш-и? О_____ В_ п______ О-к-д- В- п-и-л-? ----------------- Откуда Вы пришли? 0
K-----y-vi-e-i? K___ V_ v______ K-g- V- v-d-l-? --------------- Kogo Vy videli?
Где сте ишли? Ку-а -ы -о--и? К___ В_ п_____ К-д- В- п-ш-и- -------------- Куда Вы пошли? 0
K--o-Vy vid---? K___ V_ v______ K-g- V- v-d-l-? --------------- Kogo Vy videli?
Где сте били? Гд-----б-ли? Г__ В_ б____ Г-е В- б-л-? ------------ Где Вы были? 0
S ke--V- vst-e-ili-ʹ? S k__ V_ v___________ S k-m V- v-t-e-i-i-ʹ- --------------------- S kem Vy vstretilisʹ?
Коме си помогао / помогла? Ком- -ы п-м--? К___ т_ п_____ К-м- т- п-м-г- -------------- Кому ты помог? 0
S--em V- --t-e-ili-ʹ? S k__ V_ v___________ S k-m V- v-t-e-i-i-ʹ- --------------------- S kem Vy vstretilisʹ?
Коме си писао / писала? К--- ты н---с-л? К___ т_ н_______ К-м- т- н-п-с-л- ---------------- Кому ты написал? 0
S -e---y--st-etil-s-? S k__ V_ v___________ S k-m V- v-t-e-i-i-ʹ- --------------------- S kem Vy vstretilisʹ?
Коме си одговорио / одговорила? К----ты--тв--ил? К___ т_ о_______ К-м- т- о-в-т-л- ---------------- Кому ты ответил? 0
K----Vy-u----i? K___ V_ u______ K-g- V- u-n-l-? --------------- Kogo Vy uznali?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + руски (1-100) МП3 руски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...