Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   pl Pytania – przeszłość 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [osiemdziesiąt sześć]

Pytania – przeszłość 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Коју кравату си носио / носила? K-ór---r-w-- -o-ił-ś - n-siłaś? K____ k_____ n______ / n_______ K-ó-y k-a-a- n-s-ł-ś / n-s-ł-ś- ------------------------------- Który krawat nosiłeś / nosiłaś? 0
Који ауто си купио / купила? K-ó-e-auto k-p---ś-/-kup-łaś? K____ a___ k______ / k_______ K-ó-e a-t- k-p-ł-ś / k-p-ł-ś- ----------------------------- Które auto kupiłeś / kupiłaś? 0
На које новине си претплаћен / претплаћена? Kt-r- g----- --pr-n-m-r-wa-eś---zapre----ro-ałaś? K____ g_____ z_______________ / z________________ K-ó-ą g-z-t- z-p-e-u-e-o-a-e- / z-p-e-u-e-o-a-a-? ------------------------------------------------- Którą gazetę zaprenumerowałeś / zaprenumerowałaś? 0
Кога сте видели? K-go pan -id--ał ----n--w-d-iała? K___ p__ w______ / p___ w________ K-g- p-n w-d-i-ł / p-n- w-d-i-ł-? --------------------------------- Kogo pan widział / pani widziała? 0
Кога сте срели? K-----a- sp-tk-- / pa-- s----a--? K___ p__ s______ / p___ s________ K-g- p-n s-o-k-ł / p-n- s-o-k-ł-? --------------------------------- Kogo pan spotkał / pani spotkała? 0
Кога сте препознали? Kogo-p---ro--ozn-- - ---- -o----n---? K___ p__ r________ / p___ r__________ K-g- p-n r-z-o-n-ł / p-n- r-z-o-n-ł-? ------------------------------------- Kogo pan rozpoznał / pani rozpoznała? 0
Када сте устали? Kie-y---- --ta- /-pa-- --ta--? K____ p__ w____ / p___ w______ K-e-y p-n w-t-ł / p-n- w-t-ł-? ------------------------------ Kiedy pan wstał / pani wstała? 0
Када сте почели? K-edy--a- ----ął-/ pani--aczę-a? K____ p__ z_____ / p___ z_______ K-e-y p-n z-c-ą- / p-n- z-c-ę-a- -------------------------------- Kiedy pan zaczął / pani zaczęła? 0
Када сте престали? Ki--y -----------ł - --n--sk-----ła? K____ p__ s_______ / p___ s_________ K-e-y p-n s-o-c-y- / p-n- s-o-c-y-a- ------------------------------------ Kiedy pan skończył / pani skończyła? 0
Зашто сте се пробудили? D----ego ----pa---b-dził --pa-i-o-udził-? D_______ s__ p__ o______ / p___ o________ D-a-z-g- s-ę p-n o-u-z-ł / p-n- o-u-z-ł-? ----------------------------------------- Dlaczego się pan obudził / pani obudziła? 0
Зашто сте постали учитељ? D--c--g- zo--ał-p-n -au-zyci-l-m? D_______ z_____ p__ n____________ D-a-z-g- z-s-a- p-n n-u-z-c-e-e-? --------------------------------- Dlaczego został pan nauczycielem? 0
Зашто сте узели такси? Dla-z------iął-p---/------a-p-ni-ta-s-w-ę? D_______ w____ p__ / w_____ p___ t________ D-a-z-g- w-i-ł p-n / w-i-ł- p-n- t-k-ó-k-? ------------------------------------------ Dlaczego wziął pan / wzięła pani taksówkę? 0
Одакле сте дошли? Ską--p-- p-zy--chał /--a-i-pr-yjech-ł-? S___ p__ p_________ / p___ p___________ S-ą- p-n p-z-j-c-a- / p-n- p-z-j-c-a-a- --------------------------------------- Skąd pan przyjechał / pani przyjechała? 0
Где сте ишли? Do--- pan ---zedł-/ pa-i ----ł-? D____ p__ p______ / p___ p______ D-k-d p-n p-s-e-ł / p-n- p-s-ł-? -------------------------------- Dokąd pan poszedł / pani poszła? 0
Где сте били? Gdz-- -----ył /-pa------a? G____ p__ b__ / p___ b____ G-z-e p-n b-ł / p-n- b-ł-? -------------------------- Gdzie pan był / pani była? 0
Коме си помогао / помогла? K-mu--o----łe--/ -o--g--a-? K___ p________ / p_________ K-m- p-m-g-ł-ś / p-m-g-ł-ś- --------------------------- Komu pomagałeś / pomagałaś? 0
Коме си писао / писала? D- --go p---łeś ----s-ł-ś? D_ k___ p______ / p_______ D- k-g- p-s-ł-ś / p-s-ł-ś- -------------------------- Do kogo pisałeś / pisałaś? 0
Коме си одговорио / одговорила? Kom- -dpow-a---e- - o---w-ada---? K___ o___________ / o____________ K-m- o-p-w-a-a-e- / o-p-w-a-a-a-? --------------------------------- Komu odpowiadałeś / odpowiadałaś? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + пољски (1-100) МП3 пољски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...