Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   uk Питання – минулий час 2

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

86 [вісімдесят шість]

86 [visimdesyat shistʹ]

Питання – минулий час 2

Pytannya – mynulyy̆ chas 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Коју кравату си носио / носила? Яку-крав---- т---оси-? Я__ к_______ т_ н_____ Я-у к-а-а-к- т- н-с-в- ---------------------- Яку краватку ти носив? 0
P-t-n--- - --n-l--- c-as 2 P_______ – m______ c___ 2 P-t-n-y- – m-n-l-y- c-a- 2 -------------------------- Pytannya – mynulyy̆ chas 2
Који ауто си купио / купила? Як-- -вт----іл- т--купи-? Я___ а_________ т_ к_____ Я-и- а-т-м-б-л- т- к-п-в- ------------------------- Який автомобіль ти купив? 0
Pyt--ny- – -ynu---̆--has 2 P_______ – m______ c___ 2 P-t-n-y- – m-n-l-y- c-a- 2 -------------------------- Pytannya – mynulyy̆ chas 2
На које новине си претплаћен / претплаћена? Як--газету-т- пер--пла-и-? Я__ г_____ т_ п___________ Я-у г-з-т- т- п-р-д-л-т-в- -------------------------- Яку газету ти передплатив? 0
Yaku--r---t----y--osy-? Y___ k_______ t_ n_____ Y-k- k-a-a-k- t- n-s-v- ----------------------- Yaku kravatku ty nosyv?
Кога сте видели? Ко-о -- --ч--и? К___ в_ б______ К-г- в- б-ч-л-? --------------- Кого ви бачили? 0
Y-----r-v-t-u-ty--os--? Y___ k_______ t_ n_____ Y-k- k-a-a-k- t- n-s-v- ----------------------- Yaku kravatku ty nosyv?
Кога сте срели? К-г--Ви-з-с--і--? К___ В_ з________ К-г- В- з-с-р-л-? ----------------- Кого Ви зустріли? 0
Y--u krav-t-u t- --s-v? Y___ k_______ t_ n_____ Y-k- k-a-a-k- t- n-s-v- ----------------------- Yaku kravatku ty nosyv?
Кога сте препознали? Ко-о-Ви -ізнал-? К___ В_ п_______ К-г- В- п-з-а-и- ---------------- Кого Ви пізнали? 0
Y-k-y̆ ---o---ilʹ ---k-pyv? Y____ a_________ t_ k_____ Y-k-y- a-t-m-b-l- t- k-p-v- --------------------------- Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
Када сте устали? К------ -стали? К___ В_ в______ К-л- В- в-т-л-? --------------- Коли Ви встали? 0
Yakyy----t----ilʹ -y -upy-? Y____ a_________ t_ k_____ Y-k-y- a-t-m-b-l- t- k-p-v- --------------------------- Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
Када сте почели? К-----и --ча--? К___ В_ п______ К-л- В- п-ч-л-? --------------- Коли Ви почали? 0
Y-k-y̆ -v--m--i-ʹ -y --p--? Y____ a_________ t_ k_____ Y-k-y- a-t-m-b-l- t- k-p-v- --------------------------- Yakyy̆ avtomobilʹ ty kupyv?
Када сте престали? К--- Ви----пи--л-? К___ В_ п_________ К-л- В- п-и-и-и-и- ------------------ Коли Ви припинили? 0
Y-k- ha--t- t- -e-ed-laty-? Y___ h_____ t_ p___________ Y-k- h-z-t- t- p-r-d-l-t-v- --------------------------- Yaku hazetu ty peredplatyv?
Зашто сте се пробудили? Ч--- Ви п-о--н-л-ся? Ч___ В_ п___________ Ч-м- В- п-о-и-у-и-я- -------------------- Чому Ви прокинулися? 0
Ya-u h----- t- --redp---y-? Y___ h_____ t_ p___________ Y-k- h-z-t- t- p-r-d-l-t-v- --------------------------- Yaku hazetu ty peredplatyv?
Зашто сте постали учитељ? Чо-у-Ви-с-----в--т-ле-? Ч___ В_ с____ в________ Ч-м- В- с-а-и в-и-е-е-? ----------------------- Чому Ви стали вчителем? 0
Ya-u-ha-e-- ty-p-re-pla-y-? Y___ h_____ t_ p___________ Y-k- h-z-t- t- p-r-d-l-t-v- --------------------------- Yaku hazetu ty peredplatyv?
Зашто сте узели такси? Чому-В--вз-л- т-к--? Ч___ В_ в____ т_____ Ч-м- В- в-я-и т-к-і- -------------------- Чому Ви взяли таксі? 0
Ko----y b-c--l-? K___ v_ b_______ K-h- v- b-c-y-y- ---------------- Koho vy bachyly?
Одакле сте дошли? Зві-к- В---рийш--? З_____ В_ п_______ З-і-к- В- п-и-ш-и- ------------------ Звідки Ви прийшли? 0
Koho vy-bac-y--? K___ v_ b_______ K-h- v- b-c-y-y- ---------------- Koho vy bachyly?
Где сте ишли? К--и Ви хо---и? К___ В_ х______ К-д- В- х-д-л-? --------------- Куди Ви ходили? 0
Koho -- -a---ly? K___ v_ b_______ K-h- v- b-c-y-y- ---------------- Koho vy bachyly?
Где сте били? Д- -и-були? Д_ В_ б____ Д- В- б-л-? ----------- Де Ви були? 0
K-ho--y z-----l-? K___ V_ z________ K-h- V- z-s-r-l-? ----------------- Koho Vy zustrily?
Коме си помогао / помогла? К--у т---о------- д--ом---а? К___ т_ д______ / д_________ К-м- т- д-п-м-г / д-п-м-г-а- ---------------------------- Кому ти допоміг / допомогла? 0
K--o--y z--tri-y? K___ V_ z________ K-h- V- z-s-r-l-? ----------------- Koho Vy zustrily?
Коме си писао / писала? Кому -и-н-пи-ав-/-на--с-ла? К___ т_ н______ / н________ К-м- т- н-п-с-в / н-п-с-л-? --------------------------- Кому ти написав / написала? 0
Ko-o-V- -us----y? K___ V_ z________ K-h- V- z-s-r-l-? ----------------- Koho Vy zustrily?
Коме си одговорио / одговорила? К-му ти-ві-пов-- - ві-пові-а? К___ т_ в_______ / в_________ К-м- т- в-д-о-і- / в-д-о-і-а- ----------------------------- Кому ти відповів / відповіла? 0
Koh--V--piz-al-? K___ V_ p_______ K-h- V- p-z-a-y- ---------------- Koho Vy piznaly?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...