Рјечник

sr Активности на годишњем одмору   »   uk Що ми робимо у відпустці

48 [четрдесет и осам]

Активности на годишњем одмору

Активности на годишњем одмору

48 [сорок вісім]

48 [sorok visim]

Що ми робимо у відпустці

Shcho my robymo u vidpusttsi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Је ли плажа чиста? П----ч--т--? П___ ч______ П-я- ч-с-и-? ------------ Пляж чистий? 0
S-c-- m- ---ym- u---dp--t--i S____ m_ r_____ u v_________ S-c-o m- r-b-m- u v-d-u-t-s- ---------------------------- Shcho my robymo u vidpusttsi
Може ли се тамо купати? Мож-а-т-м -у-ати--? М____ т__ к________ М-ж-а т-м к-п-т-с-? ------------------- Можна там купатися? 0
S---o m-----y------id-us-t-i S____ m_ r_____ u v_________ S-c-o m- r-b-m- u v-d-u-t-s- ---------------------------- Shcho my robymo u vidpusttsi
Није ли опасно тамо се купати? Т-----б--п-чно ку-ати--? Т__ н_________ к________ Т-м н-б-з-е-н- к-п-т-с-? ------------------------ Там небезпечно купатися? 0
Pl-a-----y-ty--? P_____ c_______ P-y-z- c-y-t-y-? ---------------- Plyazh chystyy̆?
Може ли се овде изнајмити сунцобран? М------у- вз-т--пар-со-ьк--на п---ат? М____ т__ в____ п_________ н_ п______ М-ж-а т-т в-я-и п-р-с-л-к- н- п-о-а-? ------------------------------------- Можна тут взяти парасольку на прокат? 0
Pl-azh--hys--y̆? P_____ c_______ P-y-z- c-y-t-y-? ---------------- Plyazh chystyy̆?
Може ли се овде изнајмити лежаљка? М-ж-----т взя---ш-зло-г-на п---а-? М____ т__ в____ ш______ н_ п______ М-ж-а т-т в-я-и ш-з-о-г н- п-о-а-? ---------------------------------- Можна тут взяти шезлонг на прокат? 0
Plyaz- ch-s-yy-? P_____ c_______ P-y-z- c-y-t-y-? ---------------- Plyazh chystyy̆?
Може ли се овде изнајмити чамац? Можна -у- вз-т--------на----к--? М____ т__ в____ ч____ н_ п______ М-ж-а т-т в-я-и ч-в-н н- п-о-а-? -------------------------------- Можна тут взяти човен на прокат? 0
M-z-n---am-ku-at----? M_____ t__ k_________ M-z-n- t-m k-p-t-s-a- --------------------- Mozhna tam kupatysya?
Ја бих радо сурфао / сурфала. Я ---х--- за-ня--я---за-нял--- ---фі--о-. Я б о____ з_______ / з________ с_________ Я б о-о-е з-й-я-с- / з-й-я-а-я с-р-і-г-м- ----------------------------------------- Я б охоче зайнявся / зайнялася серфінгом. 0
M-zhna ta- k----ysya? M_____ t__ k_________ M-z-n- t-m k-p-t-s-a- --------------------- Mozhna tam kupatysya?
Ја бих радо ронио / ронила. Я - о-о-е ---ірнав /--о-і-на--. Я б о____ п_______ / п_________ Я б о-о-е п-п-р-а- / п-п-р-а-а- ------------------------------- Я б охоче попірнав / попірнала. 0
Mo------a---upa---y-? M_____ t__ k_________ M-z-n- t-m k-p-t-s-a- --------------------- Mozhna tam kupatysya?
Ја бих радо скијао / скијала на води. Я-б -хоче--окатався / --к--а--с- н------и----жах. Я б о____ п________ / п_________ н_ в_____ л_____ Я б о-о-е п-к-т-в-я / п-к-т-л-с- н- в-д-и- л-ж-х- ------------------------------------------------- Я б охоче покатався / покаталася на водних лижах. 0
Ta- neb-zp-ch-- kupat-sy-? T__ n__________ k_________ T-m n-b-z-e-h-o k-p-t-s-a- -------------------------- Tam nebezpechno kupatysya?
Може ли се изнајмити даска за сурфање? Мо-на-тут -зя----а-прок-т ----у для-серфінг-? М____ т__ в____ н_ п_____ д____ д__ с________ М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- д-ш-у д-я с-р-і-г-? --------------------------------------------- Можна тут взяти на прокат дошку для серфінгу? 0
T-m n-b---echn- -u-aty---? T__ n__________ k_________ T-m n-b-z-e-h-o k-p-t-s-a- -------------------------- Tam nebezpechno kupatysya?
Може ли се изнајмити опрема за роњење? М-жн---у---зяти-н---ро--т--одо-азне ------же--я? М____ т__ в____ н_ п_____ в________ с___________ М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-л-з-е с-о-я-ж-н-я- ------------------------------------------------ Можна тут взяти на прокат водолазне спорядження? 0
T-m-nebez-ech-o --pat-s-a? T__ n__________ k_________ T-m n-b-z-e-h-o k-p-t-s-a- -------------------------- Tam nebezpechno kupatysya?
Могу ли се изнајмити водене скије? М-жн----т-в-я-- ---п--к---водні ---і? М____ т__ в____ н_ п_____ в____ л____ М-ж-а т-т в-я-и н- п-о-а- в-д-і л-ж-? ------------------------------------- Можна тут взяти на прокат водні лижі? 0
M--hn--t-t------y p-ra-o-ʹku -a -r--at? M_____ t__ v_____ p_________ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- p-r-s-l-k- n- p-o-a-? --------------------------------------- Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?
Ја сам тек почетник. Я ---ьк--поч-тк-вец-. Я т_____ п___________ Я т-л-к- п-ч-т-і-е-ь- --------------------- Я тільки початківець. 0
Mozh-----t-v------pa-aso-ʹ-- -- pro-at? M_____ t__ v_____ p_________ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- p-r-s-l-k- n- p-o-a-? --------------------------------------- Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?
Ја сам просечно добар / добра. Я ----ом- ---хи -бізн---й-/-о-ізнана. Я у ц____ т____ о________ / о________ Я у ц-о-у т-о-и о-і-н-н-й / о-і-н-н-. ------------------------------------- Я у цьому трохи обізнаний / обізнана. 0
Mozhn--t-- v--a-- p--asolʹ-u -a-p----t? M_____ t__ v_____ p_________ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- p-r-s-l-k- n- p-o-a-? --------------------------------------- Mozhna tut vzyaty parasolʹku na prokat?
Сналазим се већ с тим. Я-зн-юся--а-ц--м-. Я з_____ н_ ц_____ Я з-а-с- н- ц-о-у- ------------------ Я знаюся на цьому. 0
M--h-- ----vz---y sh-z-o-h-na pr----? M_____ t__ v_____ s_______ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- s-e-l-n- n- p-o-a-? ------------------------------------- Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?
Где је ски лифт? Д--л--н-- --д---н-к? Д_ л_____ п_________ Д- л-ж-и- п-д-о-н-к- -------------------- Де лижний підйомник? 0
M-z-na-t-t vzy----she-lo-- -----o-at? M_____ t__ v_____ s_______ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- s-e-l-n- n- p-o-a-? ------------------------------------- Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?
Имаш ли са собом скије? Чи-ма----и пр- ---і-----? Ч_ м___ т_ п__ с___ л____ Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-? ------------------------- Чи маєш ти при собі лижі? 0
Mo-hn- ----vz--t--shezl-n- na -r-k-t? M_____ t__ v_____ s_______ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- s-e-l-n- n- p-o-a-? ------------------------------------- Mozhna tut vzyaty shezlonh na prokat?
Имаш ли обућу за скијање ту? Ч----єш-т- -ри--обі ------че---и-и? Ч_ м___ т_ п__ с___ л____ ч________ Ч- м-є- т- п-и с-б- л-ж-і ч-р-в-к-? ----------------------------------- Чи маєш ти при собі лижні черевики? 0
M--hna-tut -z-a-y cho-----a--r-k-t? M_____ t__ v_____ c_____ n_ p______ M-z-n- t-t v-y-t- c-o-e- n- p-o-a-? ----------------------------------- Mozhna tut vzyaty choven na prokat?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик слика

Једна немачка пословица каже : Слика нам каже више од стотину речи. То значи да се слике врло често разумеју боље од говора. Слике такође могу боље да преносе емоције. Из тог разлога реклама употребљава много слика. Слике функционишу другачије од језика. Оне нам истовремено приказују неколико ствари и то у њиховој целокупности. То значи да цела слика постиже известан учинак. У језику се већином користи више речи. Но слике и речи иду руку под руку. Да би описали неку слику, потребне су нам речи. Али, многе текстове можемо разумети тек уз помоћ слике. Лингвисти већ дуже време проучавају однос између слика и говора. Поставља се питање да ли слике у ствари представљају један засебан језик. Ако је нешто снимљено, можемо гледати слике. Али порука филма није конкретна. Уколико једна слика треба да функционише као говор, мора бити конкретна. Што мање приказује - то је јаснија порука. Пиктограми ово одлично илуструју. То су једноставни и јасни симболи у облику сличице. Они замењују вербални језик и као такви су облик визуелне комуникације. Свакоме је познат пиктограм “забрањено пушење”. На њему је приказана цигарета прекрижена косом цртом. Захвањујући глобализацији слике добијају на значају. При томе се мора научити сликовни језик. Он се не разуме у читавом свету, мада тако многи мисле. То је зато што наше разумевање слика зависи од културе из које потичемо. Шта видимо зависи од бројних чинилаца. Према томе, неки људи не виде цигарете већ само тамне линије.
Да ли си знао?
Турски спада у породицу око 40 туркијских језика. Највећа сродност турског је с азербејџанским језиком. То је матерњи или други језик за више од 80 милиона људи. Они првенствено живе у Турској и на Балкану. Исељеници су донели турски и у Европу, Америку и Аустралију. И на турски су утицали други језици. У језичком фонду се пре свега налазе речи из арапског и француског. Пуно различитих дијалеката је одлика турског језика. Истанбулски дијалект се при томе сматра основом данашњег књижевног језика. Граматика познаје укупно шест падежа. Карактеристика турског је такође аглутинирајућа језичка структура. То значи да се граматички облици изражавају суфиксима. Редослед тих наставака је тачно утврђен, иако их може бити много. Овај принцип разликује турски од индогерманских језика.