Рјечник

sr Ћаскање 3   »   uk Коротка розмова 3

22 [двадесет и два]

Ћаскање 3

Ћаскање 3

22 [двадцять два]

22 [dvadtsyatʹ dva]

Коротка розмова 3

Korotka rozmova 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
Пушите ли? Ви-----т-? В_ п______ В- п-л-т-? ---------- Ви палите? 0
K------ r-z---a 3 K______ r______ 3 K-r-t-a r-z-o-a 3 ----------------- Korotka rozmova 3
Пре да. Ран-ш- так. Р_____ т___ Р-н-ш- т-к- ----------- Раніше так. 0
Ko-ot-a -o-mo-a 3 K______ r______ 3 K-r-t-a r-z-o-a 3 ----------------- Korotka rozmova 3
Али сада више не пушим. Але -е--р ----л--е -е---лю. А__ т____ я б_____ н_ п____ А-е т-п-р я б-л-ш- н- п-л-. --------------------------- Але тепер я більше не палю. 0
V---aly--? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Смета ли Вам ако ја пушим? Чи---в--ає В--,-ко-и я пал-? Ч_ з______ В___ к___ я п____ Ч- з-в-ж-є В-м- к-л- я п-л-? ---------------------------- Чи заважає Вам, коли я палю? 0
Vy pa-yte? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Не, апсолутно не. Ні--з--с-м-н-. Н__ з_____ н__ Н-, з-в-і- н-. -------------- Ні, зовсім ні. 0
V--p-ly--? V_ p______ V- p-l-t-? ---------- Vy palyte?
Не смета ми. Ц-----і не--а-а-а-. Ц_ м___ н_ з_______ Ц- м-н- н- з-в-ж-є- ------------------- Це мені не заважає. 0
R-n-s-e --k. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Хоћете ли попити нешто? Ви --с- -’-те? В_ щ___ п_____ В- щ-с- п-є-е- -------------- Ви щось п’єте? 0
R-----e --k. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Један коњак? К-нь--? К______ К-н-я-? ------- Коньяк? 0
R--i-------. R______ t___ R-n-s-e t-k- ------------ Ranishe tak.
Не, радије пиво. Ні- --аще-пи-о. Н__ к____ п____ Н-, к-а-е п-в-. --------------- Ні, краще пиво. 0
A-e-t-pe---a bi-ʹshe -e---ly-. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Путујете ли много? В----га-- -о-ор-ж-є--? В_ б_____ п___________ В- б-г-т- п-д-р-ж-є-е- ---------------------- Ви багато подорожуєте? 0
Al---e--r y- --lʹsh- -e---ly-. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Да, већином су то пословна путовања. Та---п---в-жн- ц--ді-о-і-поїзд-и. Т___ п________ ц_ д_____ п_______ Т-к- п-р-в-ж-о ц- д-л-в- п-ї-д-и- --------------------------------- Так, переважно це ділові поїздки. 0
Al----per-ya-bi----e ---p-lyu. A__ t____ y_ b______ n_ p_____ A-e t-p-r y- b-l-s-e n- p-l-u- ------------------------------ Ale teper ya bilʹshe ne palyu.
Али сада смо овде на годишњем одмору. Ал------р -и т-- у в-дпу---і А__ т____ м_ т__ у в________ А-е т-п-р м- т-т у в-д-у-т-і ---------------------------- Але тепер ми тут у відпустці 0
Chy zav----y- V-m----l- -a --l-u? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Каква врућина! Я---сп-ка! Я__ с_____ Я-а с-е-а- ---------- Яка спека! 0
C----av-z--y--Vam,--o-- y- palyu? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Да, данас је стварно вруће. Та-,---о-о--і-дій-но -пе-от--. Т___ с_______ д_____ с________ Т-к- с-о-о-н- д-й-н- с-е-о-н-. ------------------------------ Так, сьогодні дійсно спекотно. 0
Ch- -a---h-y--V-m,---ly -a-p----? C__ z________ V___ k___ y_ p_____ C-y z-v-z-a-e V-m- k-l- y- p-l-u- --------------------------------- Chy zavazhaye Vam, koly ya palyu?
Хајдемо на балкон. Ход--о--а бал---. Х_____ н_ б______ Х-д-м- н- б-л-о-. ----------------- Ходімо на балкон. 0
N---zovsim ni. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Сутра ће овде бити забава. За--ра-т----уд--веч--ка. З_____ т__ б___ в_______ З-в-р- т-т б-д- в-ч-р-а- ------------------------ Завтра тут буде вечірка. 0
N-- -o--im-ni. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Хоћете ли и Ви доћи?? В------ж при-де-е? В_ т____ п________ В- т-к-ж п-и-д-т-? ------------------ Ви також прийдете? 0
Ni- zovs---ni. N__ z_____ n__ N-, z-v-i- n-. -------------- Ni, zovsim ni.
Да, ми смо такође позвани. Т--- -- так----а--ошен-. Т___ м_ т____ з_________ Т-к- м- т-к-ж з-п-о-е-і- ------------------------ Так, ми також запрошені. 0
Tse-me-i-ne-z---zhaye. T__ m___ n_ z_________ T-e m-n- n- z-v-z-a-e- ---------------------- Tse meni ne zavazhaye.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + украјински (1-100) МП3 украјински (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језик и писмо

Сврха сваког језика је споразумевање међу људима. Говором изражавамо своје мисли и емоције. Чинећи то, не придржавамо се нужно правила свог језика. Ми користимо сопствени говорни језик. Са писаним језиком ствари стоје другачије. Ту се виде сва правила језика којим владамо. Писмо је оно што један језик чини правим језиком. Оно га чини видљивим. Писмом се преноси искуство скупљано хиљадама година. Зато је писмо основа сваке високоразвијене културе. Први облик писма настао је пре више од пет хиљада година. Било је то клинасто писмо Сумераца. Било је урезивано у глинене таблице. Овакво клинасто писмо користило се три хиљаде година. Отприлике толико дуго су се употребљавали хијероглифи древних Египћана. Проучавали су их многобројни научници. Хијероглифи представљају релативно комликован систем писања. А ипак су највероватније измишљени из једног врло простог разлога. Египат је у то време био огромна краљевина, са великим бројем становника. Било је неопходно организовати свакодневни живот, а понајпре економски систем. Било је потребно да се ефикасно организује порески систем и систем обрачуна. У ту сврху су древни Египћани развили своје сликовне знакове. Алфабетски систем писма дугујемо Сумерцима. Сваки систем писма открива нам много тога о народу који се њиме служи. Сем тога, свака нација има особености сопственог писма. Нажалост, рукопис сваким даном све више и више губи на значају. Модерна технологија данашњице скоро да га је учинила излишним. И зато: немојте само говорити, почните опет да пишете!
Да ли си знао?
Канада језик спада у породицу дравидских језика. Они се углавном говоре у јужној Индији. Канада није у сродству с индоаријским језицима северне Индије. Око 40 милиона људи говори канада као матерњи језик. Признат је као један од 22 националних језика Индије. Канада је аглутинирајући језик. То значи да се граматичке функције изражавају афиксима. Језик се дијели у четири регионалне дијалектне групе. Приликом говора говорници не одају само одакле су. У њиховом језику се такође може препознати којем друштвеном слоју припадају. Говорни и писани канада се јако међусобно разликују. И као и многи други индијски језици канада има властито писмо. Оно се састоји од мешавине абецеде и слоговног писма. Састоји се од пуно округлих знакова што је типично за јужноиндијска писма. А учење ових лепих слова је заиста забавно…