Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   uk Присвійні займенники 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [шістдесят сім]

67 [shistdesyat sim]

Присвійні займенники 2

Prysviy̆ni zay̆mennyky 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски украјински Игра Више
наочале О-уля-и О______ О-у-я-и ------- Окуляри 0
Pr-s-iy--i---y-m--n----2 P________ z_________ 2 P-y-v-y-n- z-y-m-n-y-y 2 ------------------------ Prysviy̆ni zay̆mennyky 2
Он је заборавио своје наочале. Ві------- ---ї -к-ля-и. В__ з____ с___ о_______ В-н з-б-в с-о- о-у-я-и- ----------------------- Він забув свої окуляри. 0
Pr---i---i --y̆--nn-k--2 P________ z_________ 2 P-y-v-y-n- z-y-m-n-y-y 2 ------------------------ Prysviy̆ni zay̆mennyky 2
Ма где су му наочале? Де ж й--о---у--ри? Д_ ж й___ о_______ Д- ж й-г- о-у-я-и- ------------------ Де ж його окуляри? 0
O-ulya-y O_______ O-u-y-r- -------- Okulyary
сат Г--и---к Г_______ Г-д-н-и- -------- Годинник 0
Ok-lya-y O_______ O-u-y-r- -------- Okulyary
Његов сат је покварен. Йо-о -од--ник-п---ут-й. Й___ г_______ п________ Й-г- г-д-н-и- п-п-у-и-. ----------------------- Його годинник попсутий. 0
Oku----y O_______ O-u-y-r- -------- Okulyary
Сат виси на зиду. Г---нн---ви-и-ь-----т-ні. Г_______ в_____ н_ с_____ Г-д-н-и- в-с-т- н- с-і-і- ------------------------- Годинник висить на стіні. 0
V---zabuv ----̈-o----a--. V__ z____ s___ o________ V-n z-b-v s-o-̈ o-u-y-r-. ------------------------- Vin zabuv svoï okulyary.
пасош П-сп--т П______ П-с-о-т ------- Паспорт 0
V-- zabuv s-o-- o-u-y--y. V__ z____ s___ o________ V-n z-b-v s-o-̈ o-u-y-r-. ------------------------- Vin zabuv svoï okulyary.
Он је изгубио свој пасош. Він за--б-в -вій---сп-р-. В__ з______ с___ п_______ В-н з-г-б-в с-і- п-с-о-т- ------------------------- Він загубив свій паспорт. 0
V-n ---uv s-o-̈ -k-l---y. V__ z____ s___ o________ V-n z-b-v s-o-̈ o-u-y-r-. ------------------------- Vin zabuv svoï okulyary.
Где је онда његов пасош? Д- ----г- ---п-рт? Д_ ж й___ п_______ Д- ж й-г- п-с-о-т- ------------------ Де ж його паспорт? 0
D--zh-y--------ly-r-? D_ z_ y̆___ o________ D- z- y-o-o o-u-y-r-? --------------------- De zh y̆oho okulyary?
они – њихов / њихова / њихово в--- –--х в___ – ї_ в-н- – ї- --------- вони – їх 0
De--h ----o-okul-a--? D_ z_ y̆___ o________ D- z- y-o-o o-u-y-r-? --------------------- De zh y̆oho okulyary?
Деца не могу наћи њихове родитеље. Д--- не мо---ь ---йт- с-оїх-----кі-. Д___ н_ м_____ з_____ с____ б_______ Д-т- н- м-ж-т- з-а-т- с-о-х б-т-к-в- ------------------------------------ Діти не можуть знайти своїх батьків. 0
De -h y--ho--k-ly---? D_ z_ y̆___ o________ D- z- y-o-o o-u-y-r-? --------------------- De zh y̆oho okulyary?
Али ето долазе њихови родитељи! Ал- ж ось---уть--х-бат-ки! А__ ж о__ й____ ї_ б______ А-е ж о-ь й-у-ь ї- б-т-к-! -------------------------- Але ж ось йдуть їх батьки! 0
Hody-n-k H_______ H-d-n-y- -------- Hodynnyk
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ви - -аш В_ – В__ В- – В-ш -------- Ви – Ваш 0
Hod--nyk H_______ H-d-n-y- -------- Hodynnyk
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Я- ва---по--р-ж,----е----л--? Я_ в___ п_______ п___ М______ Я- в-ш- п-д-р-ж- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Як ваша подорож, пане Мюллер? 0
Ho----yk H_______ H-d-n-y- -------- Hodynnyk
Где је Ваша жена, господине Милер? Д-----а --ужи--- п----М--ле-? Д_ в___ д_______ п___ М______ Д- в-ш- д-у-и-а- п-н- М-л-е-? ----------------------------- Де ваша дружина, пане Мюллер? 0
Y̆oho --d--nyk -o---t---. Y̆___ h_______ p________ Y-o-o h-d-n-y- p-p-u-y-̆- ------------------------- Y̆oho hodynnyk popsutyy̆.
Ви – Ваш / Ваша / Ваше Ви ---а-а В_ – в___ В- – в-ш- --------- Ви – ваша 0
Y--ho ----nnyk ----u----. Y̆___ h_______ p________ Y-o-o h-d-n-y- p-p-u-y-̆- ------------------------- Y̆oho hodynnyk popsutyy̆.
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Я- в--а-п-до--ж -ан- -мід-? Я_ в___ п______ п___ Ш_____ Я- в-ш- п-д-р-ж п-н- Ш-і-т- --------------------------- Як ваша подорож пані Шмідт? 0
Y--ho---dyn--k-popsut-y-. Y̆___ h_______ p________ Y-o-o h-d-n-y- p-p-u-y-̆- ------------------------- Y̆oho hodynnyk popsutyy̆.
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Де---ш-чол---к----н--Шмідт? Д_ В__ ч_______ п___ Ш_____ Д- В-ш ч-л-в-к- п-н- Ш-і-т- --------------------------- Де Ваш чоловік, пані Шмідт? 0
H-dynn---v-sy-ʹ na ---ni. H_______ v_____ n_ s_____ H-d-n-y- v-s-t- n- s-i-i- ------------------------- Hodynnyk vysytʹ na stini.

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!