Рјечник

sr Присвојне заменице 2   »   el Κτητικές αντωνυμίες 2

67 [шездесет и седам]

Присвојне заменице 2

Присвојне заменице 2

67 [εξήντα επτά]

67 [exḗnta eptá]

Κτητικές αντωνυμίες 2

Ktētikés antōnymíes 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
наочале τα γ-αλ-ά τ_ γ_____ τ- γ-α-ι- --------- τα γυαλιά 0
K-ēt--é- a-----m-e--2 K_______ a_________ 2 K-ē-i-é- a-t-n-m-e- 2 --------------------- Ktētikés antōnymíes 2
Он је заборавио своје наочале. Ξέ-α-ε τ------------. Ξ_____ τ_ γ_____ τ___ Ξ-χ-σ- τ- γ-α-ι- τ-υ- --------------------- Ξέχασε τα γυαλιά του. 0
Kt-t-kés------y-í---2 K_______ a_________ 2 K-ē-i-é- a-t-n-m-e- 2 --------------------- Ktētikés antōnymíes 2
Ма где су му наочале? Μ---ού-έ-ε------υα-ι- ---; Μ_ π__ έ___ τ_ γ_____ τ___ Μ- π-ύ έ-ε- τ- γ-α-ι- τ-υ- -------------------------- Μα πού έχει τα γυαλιά του; 0
t- --al-á t_ g_____ t- g-a-i- --------- ta gyaliá
сат τ---ολ-ι τ_ ρ____ τ- ρ-λ-ι -------- το ρολόι 0
t- -ya--á t_ g_____ t- g-a-i- --------- ta gyaliá
Његов сат је покварен. Το---λό- του χάλ-σ-. Τ_ ρ____ τ__ χ______ Τ- ρ-λ-ι τ-υ χ-λ-σ-. -------------------- Το ρολόι του χάλασε. 0
t---y--iá t_ g_____ t- g-a-i- --------- ta gyaliá
Сат виси на зиду. Τ- -ολόι κρ-με--ι-σ----τ-ί--. Τ_ ρ____ κ_______ σ___ τ_____ Τ- ρ-λ-ι κ-έ-ε-α- σ-ο- τ-ί-ο- ----------------------------- Το ρολόι κρέμεται στον τοίχο. 0
Xé-ha-e-t- ----i- -ou. X______ t_ g_____ t___ X-c-a-e t- g-a-i- t-u- ---------------------- Xéchase ta gyaliá tou.
пасош το διαβ--ή--ο τ_ δ_________ τ- δ-α-α-ή-ι- ------------- το διαβατήριο 0
Xé-has- t- --a------u. X______ t_ g_____ t___ X-c-a-e t- g-a-i- t-u- ---------------------- Xéchase ta gyaliá tou.
Он је изгубио свој пасош. Έ-α----ο----β---ρ-----υ. Έ____ τ_ δ_________ τ___ Έ-α-ε τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------ Έχασε το διαβατήριό του. 0
X---ase------a--á-t--. X______ t_ g_____ t___ X-c-a-e t- g-a-i- t-u- ---------------------- Xéchase ta gyaliá tou.
Где је онда његов пасош? Μ- π-- --ε- το δ-α---ήρ---τ--; Μ_ π__ έ___ τ_ δ_________ τ___ Μ- π-ύ έ-ε- τ- δ-α-α-ή-ι- τ-υ- ------------------------------ Μα πού έχει το διαβατήριό του; 0
M---o---c-ei-t--g-a--á--o-? M_ p__ é____ t_ g_____ t___ M- p-ú é-h-i t- g-a-i- t-u- --------------------------- Ma poú échei ta gyaliá tou?
они – њихов / њихова / њихово αυ--------ά --υς α___ – δ___ τ___ α-τ- – δ-κ- τ-υ- ---------------- αυτά – δικά τους 0
Ma-po- -c--- -a g--l-- tou? M_ p__ é____ t_ g_____ t___ M- p-ú é-h-i t- g-a-i- t-u- --------------------------- Ma poú échei ta gyaliá tou?
Деца не могу наћи њихове родитеље. Τα-π--δ-ά δεν-μ----ύν ν---ρο-ν το-ς γον-ί---ου-. Τ_ π_____ δ__ μ______ ν_ β____ τ___ γ_____ τ____ Τ- π-ι-ι- δ-ν μ-ο-ο-ν ν- β-ο-ν τ-υ- γ-ν-ί- τ-υ-. ------------------------------------------------ Τα παιδιά δεν μπορούν να βρουν τους γονείς τους. 0
Ma poú é--ei ta --a--á t-u? M_ p__ é____ t_ g_____ t___ M- p-ú é-h-i t- g-a-i- t-u- --------------------------- Ma poú échei ta gyaliá tou?
Али ето долазе њихови родитељи! Αλ-ά -α-----ον-α- -ι --νείς--ους! Α___ ν__ έ_______ ο_ γ_____ τ____ Α-λ- ν-, έ-χ-ν-α- ο- γ-ν-ί- τ-υ-! --------------------------------- Αλλά να, έρχονται οι γονείς τους! 0
to-r---i t_ r____ t- r-l-i -------- to rolói
Ви – Ваш / Ваша / Ваше εσεί- – δικό-σ-ς ε____ – δ___ σ__ ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
to--ol-i t_ r____ t- r-l-i -------- to rolói
Какво је било Ваше путовање, господине Милер? Π-----α---- ----δι ---, κ--ιε M-l---; Π__ ή___ τ_ τ_____ σ___ κ____ M______ Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; ------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κύριε Müller; 0
to-rol-i t_ r____ t- r-l-i -------- to rolói
Где је Ваша жена, господине Милер? Π---ε--α--η -υνα-κα-σ--- --ρ-ε-Müller; Π__ ε____ η γ______ σ___ κ____ M______ Π-ύ ε-ν-ι η γ-ν-ί-α σ-ς- κ-ρ-ε M-l-e-; -------------------------------------- Πού είναι η γυναίκα σας, κύριε Müller; 0
T--r-l---tou----l---. T_ r____ t__ c_______ T- r-l-i t-u c-á-a-e- --------------------- To rolói tou chálase.
Ви – Ваш / Ваша / Ваше εσ-ίς – -ικό --ς ε____ – δ___ σ__ ε-ε-ς – δ-κ- σ-ς ---------------- εσείς – δικό σας 0
T- -ol-i---- -h---se. T_ r____ t__ c_______ T- r-l-i t-u c-á-a-e- --------------------- To rolói tou chálase.
Какво је било Ваше путовање, госпођо Шмидт? Πώς ήταν τ- τα-ίδ- σ--- -υ--α Sch---t; Π__ ή___ τ_ τ_____ σ___ κ____ S_______ Π-ς ή-α- τ- τ-ξ-δ- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πώς ήταν το ταξίδι σας, κυρία Schmidt; 0
To-r--ói-t-u-c-ála--. T_ r____ t__ c_______ T- r-l-i t-u c-á-a-e- --------------------- To rolói tou chálase.
Где је Ваш муж, госпођо Шмидт? Π-ύ ---αι - άν-ρ-ς--ας,---ρί- S-----t; Π__ ε____ ο ά_____ σ___ κ____ S_______ Π-ύ ε-ν-ι ο ά-τ-α- σ-ς- κ-ρ-α S-h-i-t- -------------------------------------- Πού είναι ο άντρας σας, κυρία Schmidt; 0
T- r---- k----t--------toí-ho. T_ r____ k_______ s___ t______ T- r-l-i k-é-e-a- s-o- t-í-h-. ------------------------------ To rolói krémetai ston toícho.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Генетска мутација омогућава говор

Човек је једино живо биће које поседује моћ говора. Овим се разликује од животиња и биљака. Разуме се да и биљке и животиње комуницирају једне с другима. Ипак, у питању није језик компликованих слогова. Али зашто човек може говорити? Да би могли да говоримо, неопходно је да имамо одређене органске карактеристике. На ове карактеристике наилазимо само код човека. Али не разуме се само по себи да их је он развио. . У еволуцији се ништа не догађа без разлога. У једном тренутку човек је почео да говори. У ком тренутку тачно се не зна. Мора бити да се догодило нешто што је човеку подарило моћ говора. Научници верују да је за ово била одговорна извесна генетска мутација. Антрополози су упоређивали генетски код различитих живих бића. Познато је да један одређени ген условљава говор. Људи код којих је овај ген оштећен имају проблема са говором. Такви људи нису у стању да се добро изразе, а теже им је и да разумеју речи. Овај ген испитиван је код човека, мајмуна и миша. Код човека и шимпанзе је врло сличан. Изузетак су две мале разлике. Ове разлике најбоље се примећују у мозгу. Заједно са другим генима утичу на одређене мождане функције. Зато човек може говорити, а мајмун не. Али, тиме загонетка људског говора још није решена. Јер генетска мутација није довољна да се говори. Научници су варијанту људског гена имплантирали мишевима. Мишеви захваљујући томе ипак нису проговорили. Ипак, њихово цијукање звучало је другачије!