Рјечник

sr У граду   »   el Στην πόλη

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [είκοσι πέντε]

25 [eíkosi pénte]

Στην πόλη

Stēn pólē

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грчки Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Θ-λω-ν---άω -τ-ν--τ-θμό του --έ-ο-. Θ___ ν_ π__ σ___ σ_____ τ__ τ______ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο- σ-α-μ- τ-υ τ-έ-ο-. ----------------------------------- Θέλω να πάω στον σταθμό του τρένου. 0
S-ē-----ē S___ p___ S-ē- p-l- --------- Stēn pólē
Хтео / хтела бих до аеродрома. Θέ------π-- σ-ο -ερ---όμιο. Θ___ ν_ π__ σ__ α__________ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο α-ρ-δ-ό-ι-. --------------------------- Θέλω να πάω στο αεροδρόμιο. 0
S----p-lē S___ p___ S-ē- p-l- --------- Stēn pólē
Хтео / хтела бих до центра града. Θέ-ω -- -άω--το-κ--------ς πό-ης. Θ___ ν_ π__ σ__ κ_____ τ__ π_____ Θ-λ- ν- π-ω σ-ο κ-ν-ρ- τ-ς π-λ-ς- --------------------------------- Θέλω να πάω στο κέντρο της πόλης. 0
T-é-ō n- -á- s--n--tat-mó--ou----no-. T____ n_ p__ s___ s______ t__ t______ T-é-ō n- p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-. ------------------------------------- Thélō na páō ston stathmó tou trénou.
Како да идем до железничке станице? Π-ς -α π-ω σ-ον στ--μ---ου-τρέ---; Π__ θ_ π__ σ___ σ_____ τ__ τ______ Π-ς θ- π-ω σ-ο- σ-α-μ- τ-υ τ-έ-ο-; ---------------------------------- Πώς θα πάω στον σταθμό του τρένου; 0
T-é-ō -a--áō-st---s----mó---u-t---o-. T____ n_ p__ s___ s______ t__ t______ T-é-ō n- p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-. ------------------------------------- Thélō na páō ston stathmó tou trénou.
Како да идем до аеродрома? Π---θ--π-----ο -ερ-δ---ιο; Π__ θ_ π__ σ__ α__________ Π-ς θ- π-ω σ-ο α-ρ-δ-ό-ι-; -------------------------- Πώς θα πάω στο αεροδρόμιο; 0
Thél- n- p-- -ton s-at-m- -ou t----u. T____ n_ p__ s___ s______ t__ t______ T-é-ō n- p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-. ------------------------------------- Thélō na páō ston stathmó tou trénou.
Како да идем до центра града? Π-ς θ- -ά---τ---έ-τ-ο-τη---όλης; Π__ θ_ π__ σ__ κ_____ τ__ π_____ Π-ς θ- π-ω σ-ο κ-ν-ρ- τ-ς π-λ-ς- -------------------------------- Πώς θα πάω στο κέντρο της πόλης; 0
Th-l-----p-ō-s-- -e-od-óm-o. T____ n_ p__ s__ a__________ T-é-ō n- p-ō s-o a-r-d-ó-i-. ---------------------------- Thélō na páō sto aerodrómio.
Требам такси. Χρ-ι-ζο--ι-έν--τ--ί. Χ_________ έ__ τ____ Χ-ε-ά-ο-α- έ-α τ-ξ-. -------------------- Χρειάζομαι ένα ταξί. 0
T--l- -a -á--sto-aerod-ó--o. T____ n_ p__ s__ a__________ T-é-ō n- p-ō s-o a-r-d-ó-i-. ---------------------------- Thélō na páō sto aerodrómio.
Требам план града. Χ-ει-ζ-μα--έ-αν χάρ-- της -ό--ς. Χ_________ έ___ χ____ τ__ π_____ Χ-ε-ά-ο-α- έ-α- χ-ρ-η τ-ς π-λ-ς- -------------------------------- Χρειάζομαι έναν χάρτη της πόλης. 0
Th-l- na-------o -----ró--o. T____ n_ p__ s__ a__________ T-é-ō n- p-ō s-o a-r-d-ó-i-. ---------------------------- Thélō na páō sto aerodrómio.
Требам хотел. Χρει-ζομαι ξε----χεί-. Χ_________ ξ__________ Χ-ε-ά-ο-α- ξ-ν-δ-χ-ί-. ---------------------- Χρειάζομαι ξενοδοχείο. 0
T--lō--a---ō s---kéntro --s -ó-ēs. T____ n_ p__ s__ k_____ t__ p_____ T-é-ō n- p-ō s-o k-n-r- t-s p-l-s- ---------------------------------- Thélō na páō sto kéntro tēs pólēs.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Θ--ή---α--α ---κ--σ- -----υτ--ί-ητο. Θ_ ή____ ν_ ν_______ έ__ α__________ Θ- ή-ε-α ν- ν-ι-ι-σ- έ-α α-τ-κ-ν-τ-. ------------------------------------ Θα ήθελα να νοικιάσω ένα αυτοκίνητο. 0
T-é-ō--a--áō--to k-n--- t-- -----. T____ n_ p__ s__ k_____ t__ p_____ T-é-ō n- p-ō s-o k-n-r- t-s p-l-s- ---------------------------------- Thélō na páō sto kéntro tēs pólēs.
Овде је моја кредитна картица. Ορί--ε-- --στω-ι-ή-μο-----τα. Ο_____ η π________ μ__ κ_____ Ο-ί-τ- η π-σ-ω-ι-ή μ-υ κ-ρ-α- ----------------------------- Ορίστε η πιστωτική μου κάρτα. 0
Th-lō--- -áō--t----n--- tē----l-s. T____ n_ p__ s__ k_____ t__ p_____ T-é-ō n- p-ō s-o k-n-r- t-s p-l-s- ---------------------------------- Thélō na páō sto kéntro tēs pólēs.
Овде је моја возачка дозвола. Ο--σ-- ---δ--λωμ---ο-. Ο_____ τ_ δ______ μ___ Ο-ί-τ- τ- δ-π-ω-ά μ-υ- ---------------------- Ορίστε το δίπλωμά μου. 0
Pṓs--h- páō---on s---h-ó -o- ------? P__ t__ p__ s___ s______ t__ t______ P-s t-a p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-? ------------------------------------ Pṓs tha páō ston stathmó tou trénou?
Шта се има видети у граду? Τι --ορ-- -α--ε- -α--ίς στη---ό--; Τ_ μ_____ ν_ δ__ κ_____ σ___ π____ Τ- μ-ο-ε- ν- δ-ι κ-ν-ί- σ-η- π-λ-; ---------------------------------- Τι μπορεί να δει κανείς στην πόλη; 0
P-----a --- -t-n--t--hm- -ou---é---? P__ t__ p__ s___ s______ t__ t______ P-s t-a p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-? ------------------------------------ Pṓs tha páō ston stathmó tou trénou?
Идите у стари град. Π---ί-ετ- ---- παλ-ά--όλη. Π________ σ___ π____ π____ Π-γ-ί-ε-ε σ-η- π-λ-ά π-λ-. -------------------------- Πηγαίνετε στην παλιά πόλη. 0
Pṓ----a -áō s--n-sta-hm- --u -rénou? P__ t__ p__ s___ s______ t__ t______ P-s t-a p-ō s-o- s-a-h-ó t-u t-é-o-? ------------------------------------ Pṓs tha páō ston stathmó tou trénou?
Направите обилазак града. Κά-τ- μ----ερ---η-η--τ---π-λη. Κ____ μ__ π________ σ___ π____ Κ-ν-ε μ-α π-ρ-ή-η-η σ-η- π-λ-. ------------------------------ Κάντε μία περιήγηση στην πόλη. 0
Pṓ---h--pá- s-----rodró-i-? P__ t__ p__ s__ a__________ P-s t-a p-ō s-o a-r-d-ó-i-? --------------------------- Pṓs tha páō sto aerodrómio?
Идите до луке. Π-γ-----ε στ--λι---ι. Π________ σ__ λ______ Π-γ-ί-ε-ε σ-ο λ-μ-ν-. --------------------- Πηγαίνετε στο λιμάνι. 0
P-s--ha-p----t--a--o----io? P__ t__ p__ s__ a__________ P-s t-a p-ō s-o a-r-d-ó-i-? --------------------------- Pṓs tha páō sto aerodrómio?
Направите обилазак лукe. Κάντε --α-πε--ή-η---στο λ---ν-. Κ____ μ__ π________ σ__ λ______ Κ-ν-ε μ-α π-ρ-ή-η-η σ-ο λ-μ-ν-. ------------------------------- Κάντε μία περιήγηση στο λιμάνι. 0
P-- th------st---erodróm-o? P__ t__ p__ s__ a__________ P-s t-a p-ō s-o a-r-d-ó-i-? --------------------------- Pṓs tha páō sto aerodrómio?
Које још знаменитости постоје? Π-ια-άλ-α α-ι-θ-α-α-υ-άρ----; Π___ ά___ α________ υ________ Π-ι- ά-λ- α-ι-θ-α-α υ-ά-χ-υ-; ----------------------------- Ποια άλλα αξιοθέατα υπάρχουν; 0
P-s tha páō --o ----r- tē- --l-s? P__ t__ p__ s__ k_____ t__ p_____ P-s t-a p-ō s-o k-n-r- t-s p-l-s- --------------------------------- Pṓs tha páō sto kéntro tēs pólēs?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грчки (1-100) МП3 грчки (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!