Рјечник

sr У граду   »   bg В града

25 [двадесет и пет]

У граду

У граду

25 [двайсет и пет]

25 [dvayset i pet]

В града

V grada

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Хтео / хтела бих до железничке станице. Б---ис-а- / --кал--да -ти----- г-р-та. Б__ и____ / и_____ д_ о____ н_ г______ Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-и-а н- г-р-т-. -------------------------------------- Бих искал / искала да отида на гарата. 0
V ----a V g____ V g-a-a ------- V grada
Хтео / хтела бих до аеродрома. Б-----к-- / -----а-д---т-----а-ле--щ-т-. Б__ и____ / и_____ д_ о____ н_ л________ Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-и-а н- л-т-щ-т-. ---------------------------------------- Бих искал / искала да отида на летището. 0
V-gra-a V g____ V g-a-a ------- V grada
Хтео / хтела бих до центра града. Бих ----л --и----а д----ид--в--е-тъ-а-----р-д-. Б__ и____ / и_____ д_ о____ в ц______ н_ г_____ Б-х и-к-л / и-к-л- д- о-и-а в ц-н-ъ-а н- г-а-а- ----------------------------------------------- Бих искал / искала да отида в центъра на града. 0
Bikh i--al-------la d- o-i-a na -a-a-a. B___ i____ / i_____ d_ o____ n_ g______ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a n- g-r-t-. --------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida na garata.
Како да идем до железничке станице? К-- -- с--г----о --рата? К__ д_ с_____ д_ г______ К-к д- с-и-н- д- г-р-т-? ------------------------ Как да стигна до гарата? 0
Bik- i-k-l --i-kala--- ----a--a ------. B___ i____ / i_____ d_ o____ n_ g______ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a n- g-r-t-. --------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida na garata.
Како да идем до аеродрома? Ка- д- -ти--- д- лети----? К__ д_ с_____ д_ л________ К-к д- с-и-н- д- л-т-щ-т-? -------------------------- Как да стигна до летището? 0
Bikh ----l --i----- da-o--d- na---r-t-. B___ i____ / i_____ d_ o____ n_ g______ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a n- g-r-t-. --------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida na garata.
Како да идем до центра града? К-к-д---тигн- д--ц-------н- -р--а? К__ д_ с_____ д_ ц______ н_ г_____ К-к д- с-и-н- д- ц-н-ъ-а н- г-а-а- ---------------------------------- Как да стигна до центъра на града? 0
B-kh i-kal /-i-kal--------da n- --ti-h-he--. B___ i____ / i_____ d_ o____ n_ l___________ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a n- l-t-s-c-e-o- -------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida na letishcheto.
Требам такси. Т-яб-а-ми-так--. Т_____ м_ т_____ Т-я-в- м- т-к-и- ---------------- Трябва ми такси. 0
B--h i--al /-i----- d--otid-----l----h----o. B___ i____ / i_____ d_ o____ n_ l___________ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a n- l-t-s-c-e-o- -------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida na letishcheto.
Требам план града. Т--б-а ---к-р----- -ра-а. Т_____ м_ к____ н_ г_____ Т-я-в- м- к-р-а н- г-а-а- ------------------------- Трябва ми карта на града. 0
Bi---is--l / i-ka-a d- --id--na -et-s-che--. B___ i____ / i_____ d_ o____ n_ l___________ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a n- l-t-s-c-e-o- -------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida na letishcheto.
Требам хотел. Тр--в---и--отел. Т_____ м_ х_____ Т-я-в- м- х-т-л- ---------------- Трябва ми хотел. 0
Bi-h-is-al-/ isk--a da---i-a-v ts--t-r---a g-a-a. B___ i____ / i_____ d_ o____ v t_______ n_ g_____ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a v t-e-t-r- n- g-a-a- ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida v tsentyra na grada.
Хтео / хтела бих изнајмити ауто. Б----ск-- - -с-ал---а-----а-----. Б__ и____ / и_____ д_ н____ к____ Б-х и-к-л / и-к-л- д- н-е-а к-л-. --------------------------------- Бих искал / искала да наема кола. 0
B--h-i---l----ska-a -a o-i---v --e-t-r- -----ada. B___ i____ / i_____ d_ o____ v t_______ n_ g_____ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a v t-e-t-r- n- g-a-a- ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida v tsentyra na grada.
Овде је моја кредитна картица. Е---к--дит--т--м- ка--а. Е__ к_________ м_ к_____ Е-о к-е-и-н-т- м- к-р-а- ------------------------ Ето кредитната ми карта. 0
B--h ---a- /--s-a-a--a-oti-- - t-ent-r--na -r-da. B___ i____ / i_____ d_ o____ v t_______ n_ g_____ B-k- i-k-l / i-k-l- d- o-i-a v t-e-t-r- n- g-a-a- ------------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da otida v tsentyra na grada.
Овде је моја возачка дозвола. Ет----фьорската--и-к--жк-. Е__ ш__________ м_ к______ Е-о ш-ф-о-с-а-а м- к-и-к-. -------------------------- Ето шофьорската ми книжка. 0
K-- d- s--gna--o ga-ata? K__ d_ s_____ d_ g______ K-k d- s-i-n- d- g-r-t-? ------------------------ Kak da stigna do garata?
Шта се има видети у граду? К-к-о-м--е да-с- в--и в-г-а--? К____ м___ д_ с_ в___ в г_____ К-к-о м-ж- д- с- в-д- в г-а-а- ------------------------------ Какво може да се види в града? 0
Ka---a------a--o-g-r-ta? K__ d_ s_____ d_ g______ K-k d- s-i-n- d- g-r-t-? ------------------------ Kak da stigna do garata?
Идите у стари град. И-е-е-- ---рия--рад. И____ в с_____ г____ И-е-е в с-а-и- г-а-. -------------------- Идете в стария град. 0
K----a--t--na do g-r---? K__ d_ s_____ d_ g______ K-k d- s-i-n- d- g-r-t-? ------------------------ Kak da stigna do garata?
Направите обилазак града. Н-п-а-ет--обик---а--а ----а. Н________ о_______ н_ г_____ Н-п-а-е-е о-и-о-к- н- г-а-а- ---------------------------- Направете обиколка на града. 0
K-k -a--tig-- -o let-------o? K__ d_ s_____ d_ l___________ K-k d- s-i-n- d- l-t-s-c-e-o- ----------------------------- Kak da stigna do letishcheto?
Идите до луке. Иде-е -- пр--т--ище-о. И____ н_ п____________ И-е-е н- п-и-т-н-щ-т-. ---------------------- Идете на пристанището. 0
K-k -- sti-n- d---eti---h-t-? K__ d_ s_____ d_ l___________ K-k d- s-i-n- d- l-t-s-c-e-o- ----------------------------- Kak da stigna do letishcheto?
Направите обилазак лукe. Напр--ете---и-олк- н- --ис---и-ет-. Н________ о_______ н_ п____________ Н-п-а-е-е о-и-о-к- н- п-и-т-н-щ-т-. ----------------------------------- Направете обиколка на пристанището. 0
K---da s-igna -- ----shc--to? K__ d_ s_____ d_ l___________ K-k d- s-i-n- d- l-t-s-c-e-o- ----------------------------- Kak da stigna do letishcheto?
Које још знаменитости постоје? К-к-и----г- --бе--жите-н--ти---- ? К____ д____ з_______________ и__ ? К-к-и д-у-и з-б-л-ж-т-л-о-т- и-а ? ---------------------------------- Какви други забележителности има ? 0
Ka--d---tig-a-d---se--yr- -a--r-da? K__ d_ s_____ d_ t_______ n_ g_____ K-k d- s-i-n- d- t-e-t-r- n- g-a-a- ----------------------------------- Kak da stigna do tsentyra na grada?

Словенски језици

Словенске језике говори око 300 милиона људи. Они спадају у индоевропске језике. Постоји око 20 словенских језика. Најзначајнији је руски. Руски је матерњи језик преко 150 милиона људи. Следе пољски и украјински са по 50 милиона људи који их говоре. У лингвистици се словенски језици деле на три групе. Западнословенске, источнословенске и јужнословенске језике. Западнословенски језици су пољски, чешки и словачки. Руски, украјински и белоруски су источнословенски језици. Јужнословенски језици су српски, хрватски и бугарски. Осим ових, постоје и многи други словенски језици. Али њих говори релативно мали број људи. Словенски језици имају корен у једном заједничком протојезику. Из њега су се развили други језици и то релативно касно. Они су, дакле, млађи од романских и германских језика. Већи део речника словенских језика је врло сличан. То је зато што су се релативно касно одвојили у засебне језике. Научници сматрају да су словенски језици конзервативни. Ово значи да су задржали релативно много старих структура. Други индоевропски језици су изгубили ове старе форме. Та чињеница словенске језике чини врло занимљивим за проучавање. Њиховим изучавањем може се доћи до сазнања о старијим језицима. Научници се надају да ће путем овога моћи да реконструишу индоевропски језик. Једна од карактеристика словенских језика су малобројни вокали. Сем тога, има много звукова који се у другим језицима уопште не појављују. То има за последицу да многи западни Европљани често имају проблеме саизговором ових језика. Али, не брините - све ће бити у реду; на пољском: Wszystko będzie dobrze!
Да ли си знао?
Хрватски је јужнословенски језик. У блиском је сродству са српским, босанским и црногорским језиком. Говорници ових језика могу се без проблема међусобно споразумевати. Пуно језикословаца су стога мишљења да хрватски уопште није посебан језик. Посматрају га као једну од пуно иначица српскохрватског. Око 7 милиона људи у свету говори хрватски. Језик користи латинска слова. Укључујући неке посебне знакове, хрватска абецеда има укупно 30 слова. Правопис стриктно следи изговор речи. То важи и за речи које су преузете из других језика. Акцент речи хрватског језика је мелодијски. То значи да је код нагласка одлучујућа висина слогова. Граматика има седам падежа и није баш увек сасвим једноставна. Исплати се, међутим, научити хрватски језик. Хрватска је предивна земља за одмор!