Рјечник

sr У кући   »   bg Вкъщи

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [седемнайсет]

17 [sedemnayset]

Вкъщи

Vkyshchi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Овде је наша кућа. Тук - --шата--ъщ-. Т__ е н_____ к____ Т-к е н-ш-т- к-щ-. ------------------ Тук е нашата къща. 0
V--s-c-i V_______ V-y-h-h- -------- Vkyshchi
Горе је кров. Гор--е ----ив--. Г___ е п________ Г-р- е п-к-и-ъ-. ---------------- Горе е покривът. 0
Vk-----i V_______ V-y-h-h- -------- Vkyshchi
Доле је подрум. До-- --маз--о. Д___ е м______ Д-л- е м-з-т-. -------------- Долу е мазето. 0
Tu- y- --s--ta k----h-. T__ y_ n______ k_______ T-k y- n-s-a-a k-s-c-a- ----------------------- Tuk ye nashata kyshcha.
Иза куће је врт. За---ъ-ат----- ---дин-. З__ к_____ и__ г_______ З-д к-щ-т- и-а г-а-и-а- ----------------------- Зад къщата има градина. 0
Tu---e nashat- k---c-a. T__ y_ n______ k_______ T-k y- n-s-a-a k-s-c-a- ----------------------- Tuk ye nashata kyshcha.
Пред кућом нема улице. П-е- к-щ--а --м--у-и--. П___ к_____ н___ у_____ П-е- к-щ-т- н-м- у-и-а- ----------------------- Пред къщата няма улица. 0
Tu--y---ash--- k--hc-a. T__ y_ n______ k_______ T-k y- n-s-a-a k-s-c-a- ----------------------- Tuk ye nashata kyshcha.
Поред куће је дрвеће. Д- къщат- им--д-рв---. Д_ к_____ и__ д_______ Д- к-щ-т- и-а д-р-е-а- ---------------------- До къщата има дървета. 0
Gore -e p--r--yt. G___ y_ p________ G-r- y- p-k-i-y-. ----------------- Gore ye pokrivyt.
Овде је мој стан. Ту--- -оето-жи--ще. Т__ е м____ ж______ Т-к е м-е-о ж-л-щ-. ------------------- Тук е моето жилище. 0
Go----- ----i-y-. G___ y_ p________ G-r- y- p-k-i-y-. ----------------- Gore ye pokrivyt.
Овде су кухиња и купатило. Т-- ----ух--т- -----ят-. Т__ с_ к______ и б______ Т-к с- к-х-я-а и б-н-т-. ------------------------ Тук са кухнята и банята. 0
Gore--e po-rivy-. G___ y_ p________ G-r- y- p-k-i-y-. ----------------- Gore ye pokrivyt.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Там--- всек---ев-ата-- с-а-н--а. Т__ с_ в____________ и с________ Т-м с- в-е-и-н-в-а-а и с-а-н-т-. -------------------------------- Там са всекидневната и спалнята. 0
D-l- ye m-ze-o. D___ y_ m______ D-l- y- m-z-t-. --------------- Dolu ye mazeto.
Врата куће су затворена. В--дн-т- в---- - ---во---а. В_______ в____ е з_________ В-о-н-т- в-а-а е з-т-о-е-а- --------------------------- Входната врата е затворена. 0
Do-- y--m--e-o. D___ y_ m______ D-l- y- m-z-t-. --------------- Dolu ye mazeto.
Али прозори су отворени. Но-пр-зо---те-са --во--н-. Н_ п_________ с_ о________ Н- п-о-о-ц-т- с- о-в-р-н-. -------------------------- Но прозорците са отворени. 0
D--- -e----et-. D___ y_ m______ D-l- y- m-z-t-. --------------- Dolu ye mazeto.
Данас је вруће. Д-ес-е гор--о. Д___ е г______ Д-е- е г-р-щ-. -------------- Днес е горещо. 0
Za- k-s----ta i-------i-a. Z__ k________ i__ g_______ Z-d k-s-c-a-a i-a g-a-i-a- -------------------------- Zad kyshchata ima gradina.
Ми идемо у дневну собу. Ние-вли---е ----в----дне----а. Н__ в______ в__ в_____________ Н-е в-и-а-е в-в в-е-и-н-в-а-а- ------------------------------ Ние влизаме във всекидневната. 0
Z-d --s-c-a-a ima -r--in-. Z__ k________ i__ g_______ Z-d k-s-c-a-a i-a g-a-i-a- -------------------------- Zad kyshchata ima gradina.
Тамо су софа и фотеља. Там-има-дива- и -отьо---- --е---. Т__ и__ д____ и ф______ / к______ Т-м и-а д-в-н и ф-т-о-л / к-е-л-. --------------------------------- Там има диван и фотьойл / кресло. 0
Z-d -y--c--ta im- g--dina. Z__ k________ i__ g_______ Z-d k-s-c-a-a i-a g-a-i-a- -------------------------- Zad kyshchata ima gradina.
Седните! С-дне-е! С_______ С-д-е-е- -------- Седнете! 0
P-e---y-h-hata ny-m- ul----. P___ k________ n____ u______ P-e- k-s-c-a-a n-a-a u-i-s-. ---------------------------- Pred kyshchata nyama ulitsa.
Тамо стоји мој компјутер. Т-- ---оят к-------. Т__ е м___ к________ Т-м е м-я- к-м-ю-ъ-. -------------------- Там е моят компютър. 0
P--- k---chat--ny-ma--l----. P___ k________ n____ u______ P-e- k-s-c-a-a n-a-a u-i-s-. ---------------------------- Pred kyshchata nyama ulitsa.
Тамо стоји моја музичка линија. Т-- --мо-т- ст-----ур-дб-. Т__ е м____ с_____________ Т-м е м-я-а с-е-е---р-д-а- -------------------------- Там е моята стерео-уредба. 0
P----k-sh-hat--n-a----litsa. P___ k________ n____ u______ P-e- k-s-c-a-a n-a-a u-i-s-. ---------------------------- Pred kyshchata nyama ulitsa.
Телевизор је потпуно нов. Теле-из-рът --съв--м -о-. Т__________ е с_____ н___ Т-л-в-з-р-т е с-в-е- н-в- ------------------------- Телевизорът е съвсем нов. 0
Do--y-hchata--ma------ta. D_ k________ i__ d_______ D- k-s-c-a-a i-a d-r-e-a- ------------------------- Do kyshchata ima dyrveta.

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!