Рјечник

sr У кући   »   be У доме

17 [седамнаест]

У кући

У кући

17 [семнаццаць]

17 [semnatstsats’]

У доме

U dome

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Овде је наша кућа. Во------ дом. В___ н__ д___ В-с- н-ш д-м- ------------- Вось наш дом. 0
U--o-e U d___ U d-m- ------ U dome
Горе је кров. Н-в-рс- - -ах. Н______ – д___ Н-в-р-е – д-х- -------------- Наверсе – дах. 0
U --me U d___ U d-m- ------ U dome
Доле је подрум. У-ізе-– -а-в--. У____ – п______ У-і-е – п-д-а-. --------------- Унізе – падвал. 0
Vos’ na-- d-m. V___ n___ d___ V-s- n-s- d-m- -------------- Vos’ nash dom.
Иза куће је врт. З- --м-м –-сад. З_ д____ – с___ З- д-м-м – с-д- --------------- За домам – сад. 0
Vo-- -as----m. V___ n___ d___ V-s- n-s- d-m- -------------- Vos’ nash dom.
Пред кућом нема улице. Пер-- д-м----я-----р-гі. П____ д____ н___ д______ П-р-д д-м-м н-м- д-р-г-. ------------------------ Перад домам няма дарогі. 0
Vos- na-h-do-. V___ n___ d___ V-s- n-s- d-m- -------------- Vos’ nash dom.
Поред куће је дрвеће. К-л------ р-с--ц- др--ы. К___ д___ р______ д_____ К-л- д-м- р-с-у-ь д-э-ы- ------------------------ Каля дома растуць дрэвы. 0
N------ - ----. N______ – d____ N-v-r-e – d-k-. --------------- Naverse – dakh.
Овде је мој стан. В------- кв-т--а. В___ м__ к_______ В-с- м-я к-а-э-а- ----------------- Вось мая кватэра. 0
N------ –--ak-. N______ – d____ N-v-r-e – d-k-. --------------- Naverse – dakh.
Овде су кухиња и купатило. В-сь ку--я і -а-н- --кой. В___ к____ і в____ п_____ В-с- к-х-я і в-н-ы п-к-й- ------------------------- Вось кухня і ванны пакой. 0
N--e----–-d-k-. N______ – d____ N-v-r-e – d-k-. --------------- Naverse – dakh.
Тамо је дневна соба и спаваћа соба. Та- жы-- --кой --сп---ня. Т__ ж___ п____ і с_______ Т-м ж-л- п-к-й і с-а-ь-я- ------------------------- Там жылы пакой і спальня. 0
Unі-- –-p----l. U____ – p______ U-і-e – p-d-a-. --------------- Unіze – padval.
Врата куће су затворена. Д--е----о---зач-не---. Д_____ д___ з_________ Д-в-р- д-м- з-ч-н-н-я- ---------------------- Дзверы дома зачыненыя. 0
Un-z- – --dva-. U____ – p______ U-і-e – p-d-a-. --------------- Unіze – padval.
Али прозори су отворени. Але -о-----дч-нен-я. А__ в____ а_________ А-е в-к-ы а-ч-н-н-я- -------------------- Але вокны адчыненыя. 0
U-і-- - p-d--l. U____ – p______ U-і-e – p-d-a-. --------------- Unіze – padval.
Данас је вруће. С-нн- г-----. С____ г______ С-н-я г-р-ч-. ------------- Сёння горача. 0
Za-d-m-m - ---. Z_ d____ – s___ Z- d-m-m – s-d- --------------- Za domam – sad.
Ми идемо у дневну собу. М- і--е--у--ыл---ако-. М_ і____ у ж___ п_____ М- і-з-м у ж-л- п-к-й- ---------------------- Мы ідзем у жылы пакой. 0
Za ----- - sad. Z_ d____ – s___ Z- d-m-m – s-d- --------------- Za domam – sad.
Тамо су софа и фотеља. Та- -сц----на-а ---р-с--. Т__ ё___ к_____ і к______ Т-м ё-ц- к-н-п- і к-э-л-. ------------------------- Там ёсць канапа і крэсла. 0
Z----m-- --s--. Z_ d____ – s___ Z- d-m-m – s-d- --------------- Za domam – sad.
Седните! С----ц-,------ла--а! С_______ к___ л_____ С-д-й-е- к-л- л-с-а- -------------------- Сядайце, калі ласка! 0
Pera- --m----y-m---aro--. P____ d____ n____ d______ P-r-d d-m-m n-a-a d-r-g-. ------------------------- Perad domam nyama darogі.
Тамо стоји мој компјутер. Т-м стаіц---о- к-мп-ютэр. Т__ с_____ м__ к_________ Т-м с-а-ц- м-й к-м-’-т-р- ------------------------- Там стаіць мой камп’ютэр. 0
P---- d---- ny-ma----ogі. P____ d____ n____ d______ P-r-d d-m-m n-a-a d-r-g-. ------------------------- Perad domam nyama darogі.
Тамо стоји моја музичка линија. Там -таі----ой музы--- ц--т-. Т__ с_____ м__ м______ ц_____ Т-м с-а-ц- м-й м-з-ч-ы ц-н-р- ----------------------------- Там стаіць мой музычны цэнтр. 0
Perad -o-am-ny-m- da-o--. P____ d____ n____ d______ P-r-d d-m-m n-a-a d-r-g-. ------------------------- Perad domam nyama darogі.
Телевизор је потпуно нов. Тэ-ев------у-ім нов-. Т________ з____ н____ Т-л-в-з-р з-с-м н-в-. --------------------- Тэлевізар зусім новы. 0
K-l------- ras---s----e--. K____ d___ r_______ d_____ K-l-a d-m- r-s-u-s- d-e-y- -------------------------- Kalya doma rastuts’ drevy.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Речи и речник

Сваки језик има сопствени речник. Њега чини одређени број речи. Реч је независна лингвистичка јединица. Речи увек имају одређено значење. Тиме се разликују од гласова или слогова. Различити језици имају различити број речи. Енглески, на пример, има много речи. Могло би се рећи да је енглески светски првак у богатству речника. Енглески у данашње време има наводно преко милион речи. У Оксфордском речнику енглеског језика наилазимо на преко 600.000 речи. У кинеском, руском или шпанском има их много мање. Богатство речника једног језика такође зависи и од његове историје. Енглески језик се развијао под утицајем многих језика и култура. Резултат тога је био да се енглески речник знатно обогатио. Чак и данас он наставља да се развија. Стручњаци сматрају да се дневно повећава за петнаест речи. Главни извор ових новитета су углавном нови медији. У ово не спадају изрази из домена науке. Само терминологија из области хемије обухвата неколико хиљада речи. У скоро сваком језику се краће речи употребљавају радије од оних дугачких. Просечан човек употрбљава веома мали број речи. Отуда и разликујемо активно и пасивно богатство речника, односно активни и пасивни речник. Пасивно богатство чине речи које разумемо. Али, ове речи или уопште не употребљавамо или их употребљавамо врло ретко. Активни речник састоји се од речи које редовно употребљавамо. У једноставном разговору или за писање једноставнијих текстова довољан је мали број речи. У енглеском језику је за ово неопходно око четири стотине речи и четрдесетак глагола. Зато се немојте бринути ако је Ваш речник ограничен!
Да ли си знао?
Хебрејски спада у породицу афроазијатских језика. У блиском је сродству с арапским и арамејским. За 5 милиона људи је хебрејски матерњи језик. Савремени хебрејски је, међутим, вештачки створен језик… Основа за његово стварање је био већ пуно времена пре изумрли старохебрејски. Лексички фонд и граматика су деломице преузети и из других језика. Тако је старохебрејски свјесно преобликован у модеран стандардни језик. Овај циљано преобликовање језика је јединствено у свету. Хебрејски систем знакова се састоји од консонантског писма. То значи да се вокали у правилу не пишу. За њих нема властитих слова. Хебрејски се чита здесна налево. Његови знакови потичу из традиције дуге 3000 година. Ко учи хебрејски, истовремено упознаје и део светске историје. Испробајте га!