Рјечник

sr Годишња доба и време   »   be Поры года і надвор’е

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [шаснаццаць]

16 [shasnatstsats’]

Поры года і надвор’е

Pory goda і nadvor’e

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ово су годишња доба: В-с- п-ры г---: В___ п___ г____ В-с- п-р- г-д-: --------------- Вось поры года: 0
Pory g--a - n-d-or’e P___ g___ і n_______ P-r- g-d- і n-d-o-’- -------------------- Pory goda і nadvor’e
Пролеће, лето, вя------ета, в_____ л____ в-с-а- л-т-, ------------ вясна, лета, 0
P--y----a-і-n---o-’e P___ g___ і n_______ P-r- g-d- і n-d-o-’- -------------------- Pory goda і nadvor’e
jесен и зима. во-е-ь і з--а. в_____ і з____ в-с-н- і з-м-. -------------- восень і зіма. 0
Vos- --ry---da: V___ p___ g____ V-s- p-r- g-d-: --------------- Vos’ pory goda:
Лето је вруће. Ле-а --якотн-е. Л___ с_________ Л-т- с-я-о-н-е- --------------- Лета спякотнае. 0
Vo-’ -or--goda: V___ p___ g____ V-s- p-r- g-d-: --------------- Vos’ pory goda:
Лети сија сунце. Ул-тку -в-ц-ц--с--ц-. У_____ с______ с_____ У-е-к- с-е-і-ь с-н-а- --------------------- Улетку свеціць сонца. 0
Vo-- ---y -o-a: V___ p___ g____ V-s- p-r- g-d-: --------------- Vos’ pory goda:
Лети радо идемо шетати. У--т-у-м- лю-ім -у-яць. У_____ м_ л____ г______ У-е-к- м- л-б-м г-л-ц-. ----------------------- Улетку мы любім гуляць. 0
v---na---et-, v______ l____ v-a-n-, l-t-, ------------- vyasna, leta,
Зима је хладна. Зі-а х--од--я. З___ х________ З-м- х-л-д-а-. -------------- Зіма халодная. 0
vy-s-a- --ta, v______ l____ v-a-n-, l-t-, ------------- vyasna, leta,
Зими пада снег или киша. Уз-мк--і--- с-е----- дожд-. У_____ і___ с___ а__ д_____ У-і-к- і-з- с-е- а-о д-ж-ж- --------------------------- Узімку ідзе снег або дождж. 0
vya---- ----, v______ l____ v-a-n-, l-t-, ------------- vyasna, leta,
Зими радо остајемо код куће. У-і-к--н---па-а--ец-а-быц---ома. У_____ н__ п_________ б___ д____ У-і-к- н-м п-д-б-е-ц- б-ц- д-м-. -------------------------------- Узімку нам падабаецца быць дома. 0
vos--’ і-zі-a. v_____ і z____ v-s-n- і z-m-. -------------- vosen’ і zіma.
Хладно је. Хол-дн-. Х_______ Х-л-д-а- -------- Холадна. 0
v-s--- - z---. v_____ і z____ v-s-n- і z-m-. -------------- vosen’ і zіma.
Пада киша. Ід---д-жд-. І___ д_____ І-з- д-ж-ж- ----------- Ідзе дождж. 0
v-sen- ------. v_____ і z____ v-s-n- і z-m-. -------------- vosen’ і zіma.
Ветровито је. Дзь---вецер. Д____ в_____ Д-ь-е в-ц-р- ------------ Дзьме вецер. 0
Le-a --y-k----e. L___ s__________ L-t- s-y-k-t-a-. ---------------- Leta spyakotnae.
Топло је. Ц-п--. Ц_____ Ц-п-а- ------ Цёпла. 0
L--- -py----nae. L___ s__________ L-t- s-y-k-t-a-. ---------------- Leta spyakotnae.
Сунчано је. Соне--а. С_______ С-н-ч-а- -------- Сонечна. 0
L--- -py---tn-e. L___ s__________ L-t- s-y-k-t-a-. ---------------- Leta spyakotnae.
Ведро је. Б-зв-б-а---. Б___________ Б-з-о-л-ч-а- ------------ Бязвоблачна. 0
U---k- s---sіts’ --nt--. U_____ s________ s______ U-e-k- s-e-s-t-’ s-n-s-. ------------------------ Uletku svetsіts’ sontsa.
Какво је време данас? Я-о---ё--я -а-в----? Я___ с____ н________ Я-о- с-н-я н-д-о-’-? -------------------- Якое сёння надвор’е? 0
Ule--u s--tsіts’ so--s-. U_____ s________ s______ U-e-k- s-e-s-t-’ s-n-s-. ------------------------ Uletku svetsіts’ sontsa.
Данас је хладно. Сён-я-хол---а. С____ х_______ С-н-я х-л-д-а- -------------- Сёння холадна. 0
U----- -vet-і--’--o---a. U_____ s________ s______ U-e-k- s-e-s-t-’ s-n-s-. ------------------------ Uletku svetsіts’ sontsa.
Данас је топло. Сёння-цёпла. С____ ц_____ С-н-я ц-п-а- ------------ Сёння цёпла. 0
U--tku m--ly-bі- -u--a-s-. U_____ m_ l_____ g________ U-e-k- m- l-u-і- g-l-a-s-. -------------------------- Uletku my lyubіm gulyats’.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + белоруски (1-100) МП3 белоруски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...