Рјечник

sr Годишња доба и време   »   am ወቅቶች እና የአየር ሁኔታ

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [አስራ ስድስት]

16 [አስራ ስድስት]

ወቅቶች እና የአየር ሁኔታ

wek’itochina ye’āyeri hunēta

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
Ово су годишња доба: እ--ህ-ወ-ቶች----። እ___ ወ___ ና___ እ-ዚ- ወ-ቶ- ና-ው- -------------- እነዚህ ወቅቶች ናቸው። 0
wek’itoc-in- y-’--er-----ēta w___________ y_______ h_____ w-k-i-o-h-n- y-’-y-r- h-n-t- ---------------------------- wek’itochina ye’āyeri hunēta
Пролеће, лето, ጸደ--፤-በጋ ጸ__ ፤ በ_ ጸ-ይ ፤ በ- -------- ጸደይ ፤ በጋ 0
wek’-t----na--e-ā-----hu---a w___________ y_______ h_____ w-k-i-o-h-n- y-’-y-r- h-n-t- ---------------------------- wek’itochina ye’āyeri hunēta
jесен и зима. በ-ግ-- -ረምት በ__ ፤ ክ___ በ-ግ ፤ ክ-ም- ---------- በልግ ፤ ክረምት 0
in----- w---it-chi-n-ch-wi. i______ w_________ n_______ i-e-ī-i w-k-i-o-h- n-c-e-i- --------------------------- inezīhi wek’itochi nachewi.
Лето је вруће. በ--ሞቃታማ -ው። በ_ ሞ___ ነ__ በ- ሞ-ታ- ነ-። ----------- በጋ ሞቃታማ ነው። 0
i--z--i----’-to-h---a---wi. i______ w_________ n_______ i-e-ī-i w-k-i-o-h- n-c-e-i- --------------------------- inezīhi wek’itochi nachewi.
Лети сија сунце. ጸሐ- በበ- ትደምቃ-ች --ትበራ-ች። ጸ__ በ__ ት_____ / ት_____ ጸ-ይ በ-ጋ ት-ም-ለ- / ት-ራ-ች- ----------------------- ጸሐይ በበጋ ትደምቃለች / ትበራለች። 0
i---īhi----’it--h--na-hewi. i______ w_________ n_______ i-e-ī-i w-k-i-o-h- n-c-e-i- --------------------------- inezīhi wek’itochi nachewi.
Лети радо идемо шетати. በበ- እኛ --ግ- ------- እ-ወ-ለን። በ__ እ_ የ___ ጉ_ ማ___ እ______ በ-ጋ እ- የ-ግ- ጉ- ማ-ረ- እ-ወ-ለ-። --------------------------- በበጋ እኛ የእግር ጉዞ ማድረግ እንወዳለን። 0
t---deyi-;-bega t_______ ; b___ t-’-d-y- ; b-g- --------------- ts’edeyi ; bega
Зима је хладна. ክረ---ቀዝቃዛ --። ክ___ ቀ___ ነ__ ክ-ም- ቀ-ቃ- ነ-። ------------- ክረምት ቀዝቃዛ ነው። 0
t---de---- -ega t_______ ; b___ t-’-d-y- ; b-g- --------------- ts’edeyi ; bega
Зими пада снег или киша. በክረ-ት---ዶ-ይጥላል-ወይ--ይ--ባ-። በ____ በ__ ይ___ ወ__ ይ_____ በ-ረ-ት በ-ዶ ይ-ላ- ወ-ም ይ-ን-ል- ------------------------- በክረምት በረዶ ይጥላል ወይም ይዘንባል። 0
ts’-de-----b-ga t_______ ; b___ t-’-d-y- ; b-g- --------------- ts’edeyi ; bega
Зими радо остајемо код куће. በክረ-- ----ስ--መቀ---እኛ እንወዳ-ን። በ____ ቤ_ ው__ መ___ እ_ እ______ በ-ረ-ት ቤ- ው-ጥ መ-መ- እ- እ-ወ-ለ-። ---------------------------- በክረምት ቤት ውስጥ መቀመጥ እኛ እንወዳለን። 0
b----i-;-ki--mi-i b_____ ; k_______ b-l-g- ; k-r-m-t- ----------------- beligi ; kiremiti
Хладно је. ቀ--ዛ ነው። ቀ___ ነ__ ቀ-ቃ- ነ-። -------- ቀዝቃዛ ነው። 0
beli---; -ir-m-ti b_____ ; k_______ b-l-g- ; k-r-m-t- ----------------- beligi ; kiremiti
Пада киша. እ--ነበ-ነ-። እ____ ነ__ እ-ዘ-በ ነ-። --------- እየዘነበ ነው። 0
bel--i-; -------i b_____ ; k_______ b-l-g- ; k-r-m-t- ----------------- beligi ; kiremiti
Ветровито је. ነ----ነው። ነ___ ነ__ ነ-ሻ- ነ-። -------- ነፋሻማ ነው። 0
be-- -o--a--m- n--i. b___ m________ n____ b-g- m-k-a-a-a n-w-. -------------------- bega mok’atama newi.
Топло је. ሞቃታ- ነው። ሞ___ ነ__ ሞ-ታ- ነ-። -------- ሞቃታማ ነው። 0
beg---o---ta---new-. b___ m________ n____ b-g- m-k-a-a-a n-w-. -------------------- bega mok’atama newi.
Сунчано је. ፀ------። ፀ___ ነ__ ፀ-ያ- ነ-። -------- ፀሐያማ ነው። 0
b--- -o---t-m- n-wi. b___ m________ n____ b-g- m-k-a-a-a n-w-. -------------------- bega mok’atama newi.
Ведро је. አ-ደ-ች -ው። አ____ ነ__ አ-ደ-ች ነ-። --------- አስደሳች ነው። 0
ts--h-āyi -ebe-a-t----ik’---c-----t-b--alec--. t_______ b_____ t_____________ / t___________ t-’-h-ā-i b-b-g- t-d-m-k-a-e-h- / t-b-r-l-c-i- ---------------------------------------------- ts’eḥāyi bebega tidemik’alechi / tiberalechi.
Какво је време данас? የ--ር ሁ-ታው -ን---ነት-ነው-ዛ-? የ___ ሁ___ ም_ አ___ ነ_ ዛ__ የ-የ- ሁ-ታ- ም- አ-ነ- ነ- ዛ-? ------------------------ የአየር ሁኔታው ምን አይነት ነው ዛሬ? 0
ts-e-̣-y- beb-g----d-m-k---e-hi - -ibera-e-h-. t_______ b_____ t_____________ / t___________ t-’-h-ā-i b-b-g- t-d-m-k-a-e-h- / t-b-r-l-c-i- ---------------------------------------------- ts’eḥāyi bebega tidemik’alechi / tiberalechi.
Данас је хладно. ዛ----ቃ- ነው። ዛ_ ቀ___ ነ__ ዛ- ቀ-ቃ- ነ-። ----------- ዛሬ ቀዝቃዛ ነው። 0
ts’e--------b--- t-d----’al-ch--/-tibera-----. t_______ b_____ t_____________ / t___________ t-’-h-ā-i b-b-g- t-d-m-k-a-e-h- / t-b-r-l-c-i- ---------------------------------------------- ts’eḥāyi bebega tidemik’alechi / tiberalechi.
Данас је топло. ዛ----ታማ ነ-። ዛ_ ሞ___ ነ__ ዛ- ሞ-ታ- ነ-። ----------- ዛሬ ሞቃታማ ነው። 0
be--g---n-a y-’-g-r---u-- ma-----i iniw-d-le-i. b_____ i___ y_______ g___ m_______ i___________ b-b-g- i-y- y-’-g-r- g-z- m-d-r-g- i-i-e-a-e-i- ----------------------------------------------- bebega inya ye’igiri guzo madiregi iniwedaleni.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + амхарски (1-100) МП3 амхарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...