Рјечник

sr Прошлост 3   »   am ያለፈው ውጥረት 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ሰማንያ ሶስት]

83 [ሰማንያ ሶስት]

ያለፈው ውጥረት 3

halafī gīzē 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски амхарски Игра Више
телефонирати መደወል መ___ መ-ወ- ---- መደወል 0
h-laf---īzē-3 h_____ g___ 3 h-l-f- g-z- 3 ------------- halafī gīzē 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. እኔ ደወልኩ-። እ_ ደ_____ እ- ደ-ል-ኝ- --------- እኔ ደወልኩኝ። 0
halafī g--- 3 h_____ g___ 3 h-l-f- g-z- 3 ------------- halafī gīzē 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ሰ--ን-በ----ወ--ኝ። ሰ___ በ__ ደ_____ ሰ-ቱ- በ-ሉ ደ-ል-ኝ- --------------- ሰዓቱን በሙሉ ደወልኩኝ። 0
m----eli m_______ m-d-w-l- -------- medeweli
питати መ--ቅ መ___ መ-የ- ---- መጠየቅ 0
m-d-w--i m_______ m-d-w-l- -------- medeweli
Ја сам питао / питала. እ--ጠ-ኩኝ እ_ ጠ___ እ- ጠ-ኩ- ------- እኔ ጠየኩኝ 0
me----li m_______ m-d-w-l- -------- medeweli
Ја сам увек питао / питала. እ- ሁሌ ጠየ-ኝ እ_ ሁ_ ጠ___ እ- ሁ- ጠ-ኩ- ---------- እኔ ሁሌ ጠየኩኝ 0
in- de---iku---. i__ d___________ i-ē d-w-l-k-n-i- ---------------- inē dewelikunyi.
испричати መተ-ክ መ___ መ-ረ- ---- መተረክ 0
inē-----li--n-i. i__ d___________ i-ē d-w-l-k-n-i- ---------------- inē dewelikunyi.
Ја сам испричао / испричала. እ----ኩኝ እ_ ተ___ እ- ተ-ኩ- ------- እኔ ተረኩኝ 0
in- -ew---kunyi. i__ d___________ i-ē d-w-l-k-n-i- ---------------- inē dewelikunyi.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ታሪኩ--በ-- ተረ--። ታ___ በ__ ተ____ ታ-ኩ- በ-ሉ ተ-ኩ-። -------------- ታሪኩን በሙሉ ተረኩኝ። 0
se-atun--bemu-u---we-ikunyi. s_______ b_____ d___________ s-‘-t-n- b-m-l- d-w-l-k-n-i- ---------------------------- se‘atuni bemulu dewelikunyi.
учити መማር መ__ መ-ር --- መማር 0
se‘a--ni-b---lu-d-wel---n--. s_______ b_____ d___________ s-‘-t-n- b-m-l- d-w-l-k-n-i- ---------------------------- se‘atuni bemulu dewelikunyi.
Ја сам учио / учила. እኔ-----ኝ እ_ ተ____ እ- ተ-ር-ኝ -------- እኔ ተማርኩኝ 0
s--at--i -em--u-de----k-ny-. s_______ b_____ d___________ s-‘-t-n- b-m-l- d-w-l-k-n-i- ---------------------------- se‘atuni bemulu dewelikunyi.
Ја сам учио / учила цело вече. ም--ን -ሙሉ -ማር-ኝ። ም___ በ__ ተ_____ ም-ቱ- በ-ሉ ተ-ር-ኝ- --------------- ምሽቱን በሙሉ ተማርኩኝ። 0
m---eye-’i m_________ m-t-e-e-’- ---------- met’eyek’i
радити መስራት መ___ መ-ራ- ---- መስራት 0
m-t’eye-’i m_________ m-t-e-e-’- ---------- met’eyek’i
Ја сам радио / радила. እኔ--- ---። እ_ ስ_ ሰ___ እ- ስ- ሰ-ው- ---------- እኔ ስራ ሰራው። 0
m-t’e----i m_________ m-t-e-e-’- ---------- met’eyek’i
Ја сам радио / радила цели дан. እ- ቀኑ--ሙ---ራ-። እ_ ቀ__ ሙ_ ሰ___ እ- ቀ-ን ሙ- ሰ-ው- -------------- እኔ ቀኑን ሙሉ ሰራው። 0
i-- --e-eku--i i__ t_________ i-ē t-e-e-u-y- -------------- inē t’eyekunyi
јести መመገ-/---ላት መ____ መ___ መ-ገ-/ መ-ላ- ---------- መመገብ/ መብላት 0
in--------u--i i__ t_________ i-ē t-e-e-u-y- -------------- inē t’eyekunyi
Ја сам јео / јела. እኔ ተመገ-ኩኝ--በ--ኝ። እ_ ተ______ በ____ እ- ተ-ገ-ኩ-/ በ-ሁ-። ---------------- እኔ ተመገብኩኝ/ በላሁኝ። 0
i-- t-e------i i__ t_________ i-ē t-e-e-u-y- -------------- inē t’eyekunyi
Ја сам појео / појела сву храну. እ- ም-ቡ- በሙሉ -መገብኩ-----ሁኝ። እ_ ም___ በ__ ተ______ በ____ እ- ም-ቡ- በ-ሉ ተ-ገ-ኩ-/ በ-ሁ-። ------------------------- እኔ ምግቡን በሙሉ ተመገብኩኝ/ በላሁኝ። 0
i-- hulē --e-e-unyi i__ h___ t_________ i-ē h-l- t-e-e-u-y- ------------------- inē hulē t’eyekunyi

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + амхарски (1-100) МП3 амхарски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.