Рјечник

sr Прошлост 3   »   ka წარსული 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ოთხმოცდასამი]

83 [otkhmotsdasami]

წარსული 3

ts'arsuli 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски грузијски Игра Више
телефонирати ტელე-ო--ე და-ეკვა ტ________ დ______ ტ-ლ-ფ-ნ-ე დ-რ-კ-ა ----------------- ტელეფონზე დარეკვა 0
t-el-p-n-e--are--va t_________ d_______ t-e-e-o-z- d-r-k-v- ------------------- t'eleponze darek'va
Ја сам телефонирао / телефонирала. დ--რ--ე. დ_______ დ-ვ-ე-ე- -------- დავრეკე. 0
dav--k-e. d________ d-v-e-'-. --------- davrek'e.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ს-- ტ-ლ-ფ---ე ვლ-პ-რაკ--დი. ს__ ტ________ ვ____________ ს-ლ ტ-ლ-ფ-ნ-ე ვ-ა-ა-ა-ო-დ-. --------------------------- სულ ტელეფონზე ვლაპარაკობდი. 0
s---t-e--ponze-vlap-ara-'---i. s__ t_________ v______________ s-l t-e-e-o-z- v-a-'-r-k-o-d-. ------------------------------ sul t'eleponze vlap'arak'obdi.
питати შ-კით-ვა შ_______ შ-კ-თ-ვ- -------- შეკითხვა 0
sh----t-hva s__________ s-e-'-t-h-a ----------- shek'itkhva
Ја сам питао / питала. ვ-კითხ-. ვ_______ ვ-კ-თ-ე- -------- ვიკითხე. 0
vik-itkh-. v_________ v-k-i-k-e- ---------- vik'itkhe.
Ја сам увек питао / питала. სულ--კით-ულ-ბ-ი. ს__ ვ___________ ს-ლ ვ-ი-ხ-ლ-ბ-ი- ---------------- სულ ვკითხულობდი. 0
sul-------h-lob--. s__ v_____________ s-l v-'-t-h-l-b-i- ------------------ sul vk'itkhulobdi.
испричати თ---ბა თ_____ თ-რ-ბ- ------ თხრობა 0
tk-r--a t______ t-h-o-a ------- tkhroba
Ја сам испричао / испричала. მ-ვ--ვი. მ_______ მ-ვ-ე-ი- -------- მოვყევი. 0
t--ro-a t______ t-h-o-a ------- tkhroba
Ја сам испричао / испричала целу причу. ს-ლ---ვ-ბო-ი. ს__ ვ________ ს-ლ ვ-ვ-ბ-დ-. ------------- სულ ვყვებოდი. 0
tkh-o-a t______ t-h-o-a ------- tkhroba
учити სწა-ლა ს_____ ს-ა-ლ- ------ სწავლა 0
m-vqe-i. m_______ m-v-e-i- -------- movqevi.
Ја сам учио / учила. ვ-სწავლე. ვ________ ვ-ს-ა-ლ-. --------- ვისწავლე. 0
mov--vi. m_______ m-v-e-i- -------- movqevi.
Ја сам учио / учила цело вече. მ---- ---ა----ს-ავ---დი. მ____ ს_____ ვ__________ მ-ე-ი ს-ღ-მ- ვ-წ-ვ-ო-დ-. ------------------------ მთელი საღამო ვსწავლობდი. 0
mov-ev-. m_______ m-v-e-i- -------- movqevi.
радити მ-შა-ბა მ______ მ-შ-ო-ა ------- მუშაობა 0
s-- ---e-od-. s__ v________ s-l v-v-b-d-. ------------- sul vqvebodi.
Ја сам радио / радила. ვ--უშა--. ვ________ ვ-მ-შ-ვ-. --------- ვიმუშავე. 0
su- v-----d-. s__ v________ s-l v-v-b-d-. ------------- sul vqvebodi.
Ја сам радио / радила цели дан. მთე-- დ-ე ----შ-ვ-. მ____ დ__ ვ________ მ-ე-ი დ-ე ვ-მ-შ-ვ-. ------------------- მთელი დღე ვიმუშავე. 0
sul vqvebodi. s__ v________ s-l v-v-b-d-. ------------- sul vqvebodi.
јести ჭა-ა ჭ___ ჭ-მ- ---- ჭამა 0
s---av-a s_______ s-s-a-l- -------- sts'avla
Ја сам јео / јела. ვჭამე. ვ_____ ვ-ა-ე- ------ ვჭამე. 0
vis--'av--. v__________ v-s-s-a-l-. ----------- vists'avle.
Ја сам појео / појела сву храну. საჭმელ---ულ შე-ჭა--. ს______ ს__ შ_______ ს-ჭ-ე-ი ს-ლ შ-ვ-ა-ე- -------------------- საჭმელი სულ შევჭამე. 0
m---i-s--ham- v---'--l--d-. m____ s______ v____________ m-e-i s-g-a-o v-t-'-v-o-d-. --------------------------- mteli saghamo vsts'avlobdi.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + грузијски (1-100) МП3 грузијски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.