Рјечник

sr Прошлост 3   »   mr भूतकाळ ३

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

८३ [त्र्याऐंशी]

83 [Tryā'ainśī]

भूतकाळ ३

bhūtakāḷa 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски марати Игра Више
телефонирати टे--फ---क--े टे___ क__ ट-ल-फ-न क-ण- ------------ टेलिफोन करणे 0
bhū-a-ā-a 3 b________ 3 b-ū-a-ā-a 3 ----------- bhūtakāḷa 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. मी-ट--िफ----ेला. मी टे___ के__ म- ट-ल-फ-न क-ल-. ---------------- मी टेलिफोन केला. 0
bh--akāḷa-3 b________ 3 b-ū-a-ā-a 3 ----------- bhūtakāḷa 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. म- स--ूर्---ेळ--ेलि-ोन-र --ल- ह---. /-ह-ते. मी सं___ वे_ टे_____ बो__ हो__ / हो__ म- स-प-र-ण व-ळ ट-ल-फ-न-र ब-ल- ह-त-. / ह-त-. ------------------------------------------- मी संपूर्ण वेळ टेलिफोनवर बोलत होतो. / होते. 0
ṭēli--ō-- -ar-ṇē ṭ________ k_____ ṭ-l-p-ō-a k-r-ṇ- ---------------- ṭēliphōna karaṇē
питати विचारणे वि___ व-च-र-े ------- विचारणे 0
ṭ--iph-na -----ē ṭ________ k_____ ṭ-l-p-ō-a k-r-ṇ- ---------------- ṭēliphōna karaṇē
Ја сам питао / питала. मी-विचा-ल-. मी वि____ म- व-च-र-े- ----------- मी विचारले. 0
ṭ-l-p-ō-a kar--ē ṭ________ k_____ ṭ-l-p-ō-a k-r-ṇ- ---------------- ṭēliphōna karaṇē
Ја сам увек питао / питала. म- -----ीच-विचा-त आ-ो. मी ने___ वि___ आ__ म- न-ह-म-च व-च-र- आ-ो- ---------------------- मी नेहेमीच विचारत आलो. 0
mī-ṭ-liphōn- -ē--. m_ ṭ________ k____ m- ṭ-l-p-ō-a k-l-. ------------------ mī ṭēliphōna kēlā.
испричати न-व-द--करणे नि___ क__ न-व-द- क-ण- ----------- निवेदन करणे 0
m- ṭ--i--ōn--kēlā. m_ ṭ________ k____ m- ṭ-l-p-ō-a k-l-. ------------------ mī ṭēliphōna kēlā.
Ја сам испричао / испричала. म- निव--न ----. मी नि___ के__ म- न-व-द- क-ल-. --------------- मी निवेदन केले. 0
m---ēliph--a k---. m_ ṭ________ k____ m- ṭ-l-p-ō-a k-l-. ------------------ mī ṭēliphōna kēlā.
Ја сам испричао / испричала целу причу. मी---र्ण-क--णी -िव-दन क-ल-. मी पू__ क__ नि___ के__ म- प-र-ण क-ा-ी न-व-द- क-ल-. --------------------------- मी पूर्ण कहाणी निवेदन केली. 0
Mī-sa---------ḷ- ṭ-l-p--nava-a ---a---h-tō--- --tē. M_ s_______ v___ ṭ____________ b_____ h____ / H____ M- s-m-ū-ṇ- v-ḷ- ṭ-l-p-ō-a-a-a b-l-t- h-t-. / H-t-. --------------------------------------------------- Mī sampūrṇa vēḷa ṭēliphōnavara bōlata hōtō. / Hōtē.
учити श-क-े - अ-्--- कर-े शि__ / अ___ क__ श-क-े / अ-्-ा- क-ण- ------------------- शिकणे / अभ्यास करणे 0
Mī -am-ū--a--ē-a ṭ-li---nava-----lat- --t-.-/ -ō--. M_ s_______ v___ ṭ____________ b_____ h____ / H____ M- s-m-ū-ṇ- v-ḷ- ṭ-l-p-ō-a-a-a b-l-t- h-t-. / H-t-. --------------------------------------------------- Mī sampūrṇa vēḷa ṭēliphōnavara bōlata hōtō. / Hōtē.
Ја сам учио / учила. मी-शिकले.-/-शिकलो. मी शि___ / शि___ म- श-क-े- / श-क-ो- ------------------ मी शिकले. / शिकलो. 0
M- -ampū--- vē-a --lip-ō-a---a --l--a h---. - Hōtē. M_ s_______ v___ ṭ____________ b_____ h____ / H____ M- s-m-ū-ṇ- v-ḷ- ṭ-l-p-ō-a-a-a b-l-t- h-t-. / H-t-. --------------------------------------------------- Mī sampūrṇa vēḷa ṭēliphōnavara bōlata hōtō. / Hōtē.
Ја сам учио / учила цело вече. मी--ंप--्ण-स----ा---भ- अभ-या- -ेल-. मी सं___ सं______ अ___ के__ म- स-प-र-ण स-ध-य-क-ळ-र अ-्-ा- क-ल-. ----------------------------------- मी संपूर्ण संध्याकाळभर अभ्यास केला. 0
V----a-ē V_______ V-c-r-ṇ- -------- Vicāraṇē
радити क---क-णे का_ क__ क-म क-ण- -------- काम करणे 0
Vi---a-ē V_______ V-c-r-ṇ- -------- Vicāraṇē
Ја сам радио / радила. मी काम--ेले. मी का_ के__ म- क-म क-ल-. ------------ मी काम केले. 0
Vi-ār-ṇē V_______ V-c-r-ṇ- -------- Vicāraṇē
Ја сам радио / радила цели дан. म---ूर्--द-व--काम -े--. मी पू__ दि__ का_ के__ म- प-र-ण द-व- क-म क-ल-. ----------------------- मी पूर्ण दिवस काम केले. 0
m- v-----l-. m_ v________ m- v-c-r-l-. ------------ mī vicāralē.
јести जे--े जे__ ज-व-े ----- जेवणे 0
mī v-cār-l-. m_ v________ m- v-c-r-l-. ------------ mī vicāralē.
Ја сам јео / јела. म- --व--.-/--े-ले. मी जे___ / जे___ म- ज-व-ो- / ज-व-े- ------------------ मी जेवलो. / जेवले. 0
mī---cā---ē. m_ v________ m- v-c-r-l-. ------------ mī vicāralē.
Ја сам појео / појела сву храну. म--सर्व-ज--- --व-ो. /-ज--ले. मी स__ जे__ जे___ / जे___ म- स-्- ज-व- ज-व-ो- / ज-व-े- ---------------------------- मी सर्व जेवण जेवलो. / जेवले. 0
Mī nē-ēmīca-vi----t----ō. M_ n_______ v_______ ā___ M- n-h-m-c- v-c-r-t- ā-ō- ------------------------- Mī nēhēmīca vicārata ālō.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.