Рјечник

sr Прошлост 3   »   sq E shkuara 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [tetёdhjetёetre]

E shkuara 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
телефонирати t--e-onoj t________ t-l-f-n-j --------- telefonoj 0
Ја сам телефонирао / телефонирала. Ka- -e-efonu-r. K__ t__________ K-m t-l-f-n-a-. --------------- Kam telefonuar. 0
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Kam----r n---elef-- --i-h- ---ё-. K__ m___ n_ t______ g_____ k_____ K-m m-r- n- t-l-f-n g-i-h- k-h-s- --------------------------------- Kam marr nё telefon gjithё kohёs. 0
питати py-s p___ p-e- ---- pyes 0
Ја сам питао / питала. U----a--p-e--r. U__ k__ p______ U-ё k-m p-e-u-. --------------- Unё kam pyetur. 0
Ја сам увек питао / питала. K-m----tur--jit--o--. K__ p_____ g_________ K-m p-e-u- g-i-h-o-ё- --------------------- Kam pyetur gjithmonё. 0
испричати tr-g-j t_____ t-e-o- ------ tregoj 0
Ја сам испричао / испричала. Kam -reg-a-. K__ t_______ K-m t-e-u-r- ------------ Kam treguar. 0
Ја сам испричао / испричала целу причу. Un- e -----regu-r t- --i----hi-t-r--ё. U__ e k__ t______ t_ g_____ h_________ U-ё e k-m t-e-u-r t- g-i-h- h-s-o-i-ё- -------------------------------------- Unё e kam treguar tё gjithё historinё. 0
учити m-soj m____ m-s-j ----- mёsoj 0
Ја сам учио / учила. U-ё-kam --s-ar. U__ k__ m______ U-ё k-m m-s-a-. --------------- Unё kam mёsuar. 0
Ја сам учио / учила цело вече. Ka- --s-ar----thё mbr--jen. K__ m_____ g_____ m________ K-m m-s-a- g-i-h- m-r-m-e-. --------------------------- Kam mёsuar gjithё mbrёmjen. 0
радити pun-j p____ p-n-j ----- punoj 0
Ја сам радио / радила. U-ё---m-pu---r. U__ k__ p______ U-ё k-m p-n-a-. --------------- Unё kam punuar. 0
Ја сам радио / радила цели дан. K---p-n-----jith--d----. K__ p_____ g_____ d_____ K-m p-n-a- g-i-h- d-t-n- ------------------------ Kam punuar gjithё ditёn. 0
јести h- h_ h- -- ha 0
Ја сам јео / јела. U-ё-kam ngrёn-. U__ k__ n______ U-ё k-m n-r-n-. --------------- Unё kam ngrёnё. 0
Ја сам појео / појела сву храну. Unё-e-ka- -grё-ё-tё g--t-- us---min. U__ e k__ n_____ t_ g_____ u________ U-ё e k-m n-r-n- t- g-i-h- u-h-i-i-. ------------------------------------ Unё e kam ngrёnё tё gjithё ushqimin. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + албански (1-100) МП3 албански (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.