Рјечник

sr Прошлост 3   »   he ‫עבר 3‬

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

‫83 [שמונים ושלוש]‬

83 [shmonim w'shalosh]

‫עבר 3‬

avar 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
телефонирати ‫-טל--‬ ‫______ ‫-ט-פ-‬ ------- ‫לטלפן‬ 0
a-a- 3 a___ 3 a-a- 3 ------ avar 3
Ја сам телефонирао / телефонирала. ‫א---טלפנ--.‬ ‫___ ט_______ ‫-נ- ט-פ-ת-.- ------------- ‫אני טלפנתי.‬ 0
av-r 3 a___ 3 a-a- 3 ------ avar 3
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ‫-ל -זמן ----תי-‬ ‫__ ה___ ט_______ ‫-ל ה-מ- ט-פ-ת-.- ----------------- ‫כל הזמן טלפנתי.‬ 0
l------n l_______ l-t-l-e- -------- l'talfen
питати ‫---ול‬ ‫______ ‫-ש-ו-‬ ------- ‫לשאול‬ 0
a-i--il-a-ti. a__ t________ a-i t-l-a-t-. ------------- ani tilfanti.
Ја сам питао / питала. ‫-נ--ש----.‬ ‫___ ש______ ‫-נ- ש-ל-י-‬ ------------ ‫אני שאלתי.‬ 0
a-----l-an--. a__ t________ a-i t-l-a-t-. ------------- ani tilfanti.
Ја сам увек питао / питала. ‫תמי---אלתי-‬ ‫____ ש______ ‫-מ-ד ש-ל-י-‬ ------------- ‫תמיד שאלתי.‬ 0
a-i --l-a-t-. a__ t________ a-i t-l-a-t-. ------------- ani tilfanti.
испричати ‫---ר‬ ‫_____ ‫-ס-ר- ------ ‫לספר‬ 0
k-- ----a--t--fant-. k__ h_____ t________ k-l h-z-a- t-l-a-t-. -------------------- kol hazman tilfanti.
Ја сам испричао / испричала. ‫--י---פ-תי.‬ ‫___ ס_______ ‫-נ- ס-פ-ת-.- ------------- ‫אני סיפרתי.‬ 0
kol ha-man tilf-n--. k__ h_____ t________ k-l h-z-a- t-l-a-t-. -------------------- kol hazman tilfanti.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ‫-יפר-י -- -ל---י-ו--‬ ‫______ א_ כ_ ה_______ ‫-י-ר-י א- כ- ה-י-ו-.- ---------------------- ‫סיפרתי את כל הסיפור.‬ 0
k-l hazman t-l---ti. k__ h_____ t________ k-l h-z-a- t-l-a-t-. -------------------- kol hazman tilfanti.
учити ‫ל-מו-‬ ‫______ ‫-ל-ו-‬ ------- ‫ללמוד‬ 0
lish'ol l______ l-s-'-l ------- lish'ol
Ја сам учио / учила. ‫-נ--למד---‬ ‫___ ל______ ‫-נ- ל-ד-י-‬ ------------ ‫אני למדתי.‬ 0
an- -h-'a---. a__ s________ a-i s-a-a-t-. ------------- ani sha'alti.
Ја сам учио / учила цело вече. ‫ל---- כל הע-ב.‬ ‫_____ כ_ ה_____ ‫-מ-ת- כ- ה-ר-.- ---------------- ‫למדתי כל הערב.‬ 0
t-m---sh-'al-i. t____ s________ t-m-d s-a-a-t-. --------------- tamid sha'alti.
радити ‫-ע-ו-‬ ‫______ ‫-ע-ו-‬ ------- ‫לעבוד‬ 0
le-aper l______ l-s-p-r ------- lesaper
Ја сам радио / радила. ‫--- ע--תי.‬ ‫___ ע______ ‫-נ- ע-ד-י-‬ ------------ ‫אני עבדתי.‬ 0
les-per l______ l-s-p-r ------- lesaper
Ја сам радио / радила цели дан. ‫-ב--- כ- -יו--‬ ‫_____ כ_ ה_____ ‫-ב-ת- כ- ה-ו-.- ---------------- ‫עבדתי כל היום.‬ 0
l-s-per l______ l-s-p-r ------- lesaper
јести ‫לאכ-ל‬ ‫______ ‫-א-ו-‬ ------- ‫לאכול‬ 0
a-i-sip---i. a__ s_______ a-i s-p-r-i- ------------ ani siparti.
Ја сам јео / јела. ‫--י א-לתי.‬ ‫___ א______ ‫-נ- א-ל-י-‬ ------------ ‫אני אכלתי.‬ 0
a-i --par-i. a__ s_______ a-i s-p-r-i- ------------ ani siparti.
Ја сам појео / појела сву храну. ‫אכל-- את כל ----ל.‬ ‫_____ א_ כ_ ה______ ‫-כ-ת- א- כ- ה-ו-ל-‬ -------------------- ‫אכלתי את כל האוכל.‬ 0
a-i-si---ti. a__ s_______ a-i s-p-r-i- ------------ ani siparti.

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.