Рјечник

sr нешто морати   »   he ‫חייבים משהו‬

72 [седамдесет и два]

нешто морати

нешто морати

‫72 [שבעים ושתיים]‬

72 [shiv'im ushtaym]

‫חייבים משהו‬

xayavim mashehu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
морати ‫----- -ו-ר- / -ה--ת ---ב‬ ‫_____ מ____ / ל____ ח____ ‫-ה-ו- מ-כ-ח / ל-י-ת ח-י-‬ -------------------------- ‫להיות מוכרח / להיות חייב‬ 0
xa--vim-mashehu x______ m______ x-y-v-m m-s-e-u --------------- xayavim mashehu
Ја морам послати писмо. ‫-נ- ---רח-/ ---שלוח א---מכ--.‬ ‫___ מ____ / ה ל____ א_ ה______ ‫-נ- מ-כ-ח / ה ל-ל-ח א- ה-כ-ב-‬ ------------------------------- ‫אני מוכרח / ה לשלוח את המכתב.‬ 0
x-yavi- -a-h-hu x______ m______ x-y-v-m m-s-e-u --------------- xayavim mashehu
Ја морам платити хотел. ‫א-י ח--ב ----לשלם ---ו-.‬ ‫___ ח___ / ת ל___ ל______ ‫-נ- ח-י- / ת ל-ל- ל-ל-ן-‬ -------------------------- ‫אני חייב / ת לשלם למלון.‬ 0
li--o- --k--ax/-----t--a--v l_____ m_____________ x____ l-h-o- m-k-r-x-l-h-o- x-y-v --------------------------- lihiot mukhrax/lihiot xayav
Ти мораш рано устати. ‫את /-ה מ-כרח-- - ------וק---‬ ‫__ / ה מ____ / ה ל___ מ______ ‫-ת / ה מ-כ-ח / ה ל-ו- מ-ק-ם-‬ ------------------------------ ‫את / ה מוכרח / ה לקום מוקדם.‬ 0
li-----mukhra---ih----xayav l_____ m_____________ x____ l-h-o- m-k-r-x-l-h-o- x-y-v --------------------------- lihiot mukhrax/lihiot xayav
Ти мораш пуно радити. ‫א- /-----י- /-ת--ע--ד -ר--.‬ ‫__ / ה ח___ / ת ל____ ה_____ ‫-ת / ה ח-י- / ת ל-ב-ד ה-ב-.- ----------------------------- ‫את / ה חייב / ת לעבוד הרבה.‬ 0
lihi-- muk---x----i-t x---v l_____ m_____________ x____ l-h-o- m-k-r-x-l-h-o- x-y-v --------------------------- lihiot mukhrax/lihiot xayav
Ти мораш бити тачан / тачнa. ‫א--/ ה-מו-ר--/ - לד-יק.‬ ‫__ / ה מ____ / ה ל______ ‫-ת / ה מ-כ-ח / ה ל-י-ק-‬ ------------------------- ‫את / ה מוכרח / ה לדייק.‬ 0
an- m---r---mukhr---- --shlo-- -t -a-i-ht--. a__ m________________ l_______ e_ h_________ a-i m-k-r-x-m-k-r-x-h l-s-l-a- e- h-m-k-t-v- -------------------------------------------- ani mukhrax/mukhraxah lishloax et hamikhtav.
Он мора напунити резервоар. ‫-ו- מ-----לת-לק-‬ ‫___ מ____ ל______ ‫-ו- מ-כ-ח ל-ד-ק-‬ ------------------ ‫הוא מוכרח לתדלק.‬ 0
a-i m---r-x/----r-xah-l-sh-oax-et ham--h--v. a__ m________________ l_______ e_ h_________ a-i m-k-r-x-m-k-r-x-h l-s-l-a- e- h-m-k-t-v- -------------------------------------------- ani mukhrax/mukhraxah lishloax et hamikhtav.
Он мора поправити ауто. ‫ה---ח-י----קן-א---מכ-נ-ת.‬ ‫___ ח___ ל___ א_ ה________ ‫-ו- ח-י- ל-ק- א- ה-כ-נ-ת-‬ --------------------------- ‫הוא חייב לתקן את המכונית.‬ 0
a-- m-k---x---k-r-xah---s-loa--e--h---k--a-. a__ m________________ l_______ e_ h_________ a-i m-k-r-x-m-k-r-x-h l-s-l-a- e- h-m-k-t-v- -------------------------------------------- ani mukhrax/mukhraxah lishloax et hamikhtav.
Он мора oпрати ауто. ‫ה-א --יב-ל-ח-- -ת -מכונ-ת-‬ ‫___ ח___ ל____ א_ ה________ ‫-ו- ח-י- ל-ח-ץ א- ה-כ-נ-ת-‬ ---------------------------- ‫הוא חייב לרחוץ את המכונית.‬ 0
a-i-x--av/--y-v-t -e---l-m lam--o-. a__ x____________ l_______ l_______ a-i x-y-v-x-y-v-t l-s-a-e- l-m-l-n- ----------------------------------- ani xayav/xayevet leshalem lamalon.
Она мора куповати. ‫היא ---בת-לעש-ת----ו--‬ ‫___ ח____ ל____ ק______ ‫-י- ח-י-ת ל-ש-ת ק-י-ת-‬ ------------------------ ‫היא חייבת לעשות קניות.‬ 0
ani------/x-y-vet--e---l-- l--alo-. a__ x____________ l_______ l_______ a-i x-y-v-x-y-v-t l-s-a-e- l-m-l-n- ----------------------------------- ani xayav/xayevet leshalem lamalon.
Она мора чистити стан. ‫היא----ב---נקות את ה-י---‬ ‫___ ח____ ל____ א_ ה______ ‫-י- ח-י-ת ל-ק-ת א- ה-י-ה-‬ --------------------------- ‫היא חייבת לנקות את הדירה.‬ 0
a-- -aya--x-yev-- -es-alem---mal--. a__ x____________ l_______ l_______ a-i x-y-v-x-y-v-t l-s-a-e- l-m-l-n- ----------------------------------- ani xayav/xayevet leshalem lamalon.
Она мора прати веш. ‫היא ----ת לעשו- כב-ס--‬ ‫___ ח____ ל____ כ______ ‫-י- ח-י-ת ל-ש-ת כ-י-ה-‬ ------------------------ ‫היא חייבת לעשות כביסה.‬ 0
a---/a- m---ra-/m-k----a--la----muq--m. a______ m________________ l____ m______ a-a-/-t m-k-r-x-m-k-r-x-h l-q-m m-q-a-. --------------------------------------- atah/at mukhrax/mukhraxah laqum muqdam.
Ми морамо одмах ићи у школу. ‫אנ-נו -י-בי- ---ת לב-ת--ספר --ד מע-.‬ ‫_____ ח_____ ל___ ל___ ה___ ע__ מ____ ‫-נ-נ- ח-י-י- ל-כ- ל-י- ה-פ- ע-ד מ-ט-‬ -------------------------------------- ‫אנחנו חייבים ללכת לבית הספר עוד מעט.‬ 0
atah-a- ---hr----------ah--a--m--u-da-. a______ m________________ l____ m______ a-a-/-t m-k-r-x-m-k-r-x-h l-q-m m-q-a-. --------------------------------------- atah/at mukhrax/mukhraxah laqum muqdam.
Ми морамо одмах ићи на посао. ‫אנ--- ח-יבי--לל-- -ע-ו-ה-----מע--‬ ‫_____ ח_____ ל___ ל_____ ע__ מ____ ‫-נ-נ- ח-י-י- ל-כ- ל-ב-ד- ע-ד מ-ט-‬ ----------------------------------- ‫אנחנו חייבים ללכת לעבודה עוד מעט.‬ 0
a--h--t --kh--x/mu---axa- --qu- m--d-m. a______ m________________ l____ m______ a-a-/-t m-k-r-x-m-k-r-x-h l-q-m m-q-a-. --------------------------------------- atah/at mukhrax/mukhraxah laqum muqdam.
Ми морамо одмах ићи лекару. ‫א--נו ח-יב-ם ל-כת ל-ו-א --ד----.‬ ‫_____ ח_____ ל___ ל____ ע__ מ____ ‫-נ-נ- ח-י-י- ל-כ- ל-ו-א ע-ד מ-ט-‬ ---------------------------------- ‫אנחנו חייבים ללכת לרופא עוד מעט.‬ 0
a-a--at xay-v/xa---e- l--a--d-h--beh. a______ x____________ l______ h______ a-a-/-t x-y-v-x-y-v-t l-'-v-d h-r-e-. ------------------------------------- atah/at xayav/xayevet la'avod harbeh.
Ви морате чекати аутобус. ‫--- --ן-מוכרחי- ----ת------ן -או-ו----‬ ‫___ / ן מ______ / ח__ ל_____ ל_________ ‫-ת- / ן מ-כ-ח-ם / ח-ת ל-מ-י- ל-ו-ו-ו-.- ---------------------------------------- ‫אתם / ן מוכרחים / חות להמתין לאוטובוס.‬ 0
at-h-a- muk---x--u-h-a-a- l---y--. a______ m________________ l_______ a-a-/-t m-k-r-x-m-k-r-x-h l-d-y-q- ---------------------------------- atah/at mukhrax/mukhraxah ledayeq.
Ви морате чекати воз. ‫-ת--/ ן-ח----ם-/-ות -ה-תין-לרכב--‬ ‫___ / ן ח_____ / ו_ ל_____ ל______ ‫-ת- / ן ח-י-י- / ו- ל-מ-י- ל-כ-ת-‬ ----------------------------------- ‫אתם / ן חייבים / ות להמתין לרכבת.‬ 0
a---/-t -uk---x-m--hra-a- le-aye-. a______ m________________ l_______ a-a-/-t m-k-r-x-m-k-r-x-h l-d-y-q- ---------------------------------- atah/at mukhrax/mukhraxah ledayeq.
Ви морате чекати такси. ‫אתם-----ח----ם - -ת--ה-ת-ן-----י--‬ ‫___ / ן ח_____ / ו_ ל_____ ל_______ ‫-ת- / ן ח-י-י- / ו- ל-מ-י- ל-ו-י-.- ------------------------------------ ‫אתם / ן חייבים / ות להמתין למונית.‬ 0
atah----mu--r----uk-raxah l-daye-. a______ m________________ l_______ a-a-/-t m-k-r-x-m-k-r-x-h l-d-y-q- ---------------------------------- atah/at mukhrax/mukhraxah ledayeq.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + хебрејски (1-100) МП3 хебрејски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Зашто постоји толико различитих језика?

Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика. Зато су нам преводиоци и неопходни. У давна времена сви смо говорили истим језиком. То се променило када је човек почео да се сели. Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом. Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености. Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације. Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици. Али, човек се није дуго задржавао на једном месту. На тај начин су се језици све више одвајали један од другог. У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати. Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година. Одувек су постојали контакти с другим народима. То је утицало на мењање језика. Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика. Зато развој језика никада није могао бити приведен крају. Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика. Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују. Свака еволуција прати извесна правила. Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су. Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година. Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика. Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика. Само тако се може установити шта се када променило. Још увек се не зна шта условљава развој језика. Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког. То значи да је историја народа формирала њихове језике. Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...