Դո--պ----- -ա--աշ-ատ--:
Դ__ պ___ է շ__ ա_______
Դ-ւ պ-տ- է շ-տ ա-խ-տ-ս-
-----------------------
Դու պետք է շատ աշխատես: 0 p---- ep____ ep-t-’ e-------petk’ e
Ն- -----է---ք--ա-----ն-:
Ն_ պ___ է մ______ լ_____
Ն- պ-տ- է մ-ք-ն-ն լ-ա-ա-
------------------------
Նա պետք է մեքենան լվանա: 0 Y-s--i-i-hyuran-ts’y-v-ha--mY__ p___ h__________ v______Y-s p-t- h-u-a-o-s-y v-h-r-m----------------------------Yes piti hyuranots’y vcharem
Ն- պետք է-գ----նե--կ-տ--ի:
Ն_ պ___ է գ_______ կ______
Ն- պ-տ- է գ-ո-մ-ե- կ-տ-ր-:
--------------------------
Նա պետք է գնումներ կատարի: 0 Y-s----- -yuranots-- -c---emY__ p___ h__________ v______Y-s p-t- h-u-a-o-s-y v-h-r-m----------------------------Yes piti hyuranots’y vcharem
Ն- պետք - բ--կ----- -ա---ի:
Ն_ պ___ է բ________ հ______
Ն- պ-տ- է բ-ա-ա-ա-ը հ-վ-ք-:
---------------------------
Նա պետք է բնակարանը հավաքի: 0 Ye- pi-i---u-an--s-y v--aremY__ p___ h__________ v______Y-s p-t- h-u-a-o-s-y v-h-r-m----------------------------Yes piti hyuranots’y vcharem
Ն- -ետք ---վ-ց---լ-ա--:
Ն_ պ___ է լ_____ լ_____
Ն- պ-տ- է լ-ա-ք- լ-ա-ա-
-----------------------
Նա պետք է լվացքը լվանա: 0 Du ----’-e----a-o-y-s-----rt’-anasD_ p____ e a_______ s___ a________D- p-t-’ e a-r-v-t- s-u- a-t-n-n-s----------------------------------Du petk’ e arravoty shut art’nanas
Մ----պ--ք-է--ո-տ-վ -պր---գն-նք:
Մ___ պ___ է շ_____ դ____ գ_____
Մ-ն- պ-տ- է շ-ւ-ո- դ-ր-ց գ-ա-ք-
-------------------------------
Մենք պետք է շուտով դպրոց գնանք: 0 Du-p--k--e-a-r-v-ty-s--t-a-t’na--sD_ p____ e a_______ s___ a________D- p-t-’ e a-r-v-t- s-u- a-t-n-n-s----------------------------------Du petk’ e arravoty shut art’nanas
Մենք----- - -ո-տով -շ------ի-գնան-:
Մ___ պ___ է շ_____ ա________ գ_____
Մ-ն- պ-տ- է շ-ւ-ո- ա-խ-տ-ն-ի գ-ա-ք-
-----------------------------------
Մենք պետք է շուտով աշխատանքի գնանք: 0 Du pe-k--- ----v-ty --ut----’na-asD_ p____ e a_______ s___ a________D- p-t-’ e a-r-v-t- s-u- a-t-n-n-s----------------------------------Du petk’ e arravoty shut art’nanas
Մեն---ե-- է շ---ո---ժ-կ- -ն--ք:
Մ___ պ___ է շ_____ բ____ գ_____
Մ-ն- պ-տ- է շ-ւ-ո- բ-շ-ի գ-ա-ք-
-------------------------------
Մենք պետք է շուտով բժշկի գնանք: 0 Du----k’ e ------shk--t-sD_ p____ e s___ a________D- p-t-’ e s-a- a-h-h-t-s-------------------------Du petk’ e shat ashkhates
Դ-ւ--պետք է-ա-տո---սի- -պասե-:
Դ___ պ___ է ա_________ ս______
Դ-ւ- պ-տ- է ա-տ-բ-ւ-ի- ս-ա-ե-:
------------------------------
Դուք պետք է ավտոբուսին սպասեք: 0 Du---t---e -h-t-as-khatesD_ p____ e s___ a________D- p-t-’ e s-a- a-h-h-t-s-------------------------Du petk’ e shat ashkhates
Դուք --տ- - գն-ց-ի- ---ս--:
Դ___ պ___ է գ______ ս______
Դ-ւ- պ-տ- է գ-ա-ք-ն ս-ա-ե-:
---------------------------
Դուք պետք է գնացքին սպասեք: 0 Du p--k’ e -hat---h-hat-sD_ p____ e s___ a________D- p-t-’ e s-a- a-h-h-t-s-------------------------Du petk’ e shat ashkhates
Դ--ք պ--- է տ-քսի---սպ--եք:
Դ___ պ___ է տ______ ս______
Դ-ւ- պ-տ- է տ-ք-ի-ն ս-ա-ե-:
---------------------------
Դուք պետք է տաքսիին սպասեք: 0 Du-pet-’-e chs--ap----in-sD_ p____ e c________ l____D- p-t-’ e c-s-t-p-h l-n-s--------------------------Du petk’ e chshtapah lines
Данас на свету постоји преко 6000 различитих језика.
Зато су нам преводиоци и неопходни.
У давна времена сви смо говорили истим језиком.
То се променило када је човек почео да се сели.
Људи су напустили своју афричку домовину и раштркали се читавим светом.
Ова просторна раздвојеност водила је језичкој раздвојености.
Ово стога што је сваки народ почео да развија сопствени облик комуникације.
Из једног заједничког протојезика развијали су се многи различити језици.
Али, човек се није дуго задржавао на једном месту.
На тај начин су се језици све више одвајали један од другог.
У једном тренутку је дошло до тога да се заједнички корен више није могао распознати.
Сем тога, ни један народ није живео у изолацији хиљадама година.
Одувек су постојали контакти с другим народима.
То је утицало на мењање језика.
Језици су почели да се мешају и да преузимају елементе из других језика.
Зато развој језика никада није могао бити приведен крају.
Тако миграције и контакти с новим народима објашњавају мноштво језика.
Сасвим друго питање је зашто се језици толико разликују.
Свака еволуција прати извесна правила.
Мора да постоји неки разлог зашто су језици такви какви су.
Научници се узроцима тога баве већ дуги низ година.
Жеља им је да открију зашто долази до различитог развоја језика.
Да би се ово могло испитивати мора се студирати историја језика.
Само тако се може установити шта се када променило.
Још увек се не зна шта условљава развој језика.
Изгледа да је културни фактор важнији од биолошког.
То значи да је историја народа формирала њихове језике.
Језици нам говоре много више него што ми мислимо ...